Ostrvo Mahe široko 6 i dugačko 26 km je u središtu  115 ostrvaca razasutih po somalijskom delu Indijskog okeana koje zovemo Sejšeli. Većina od oko 100.000 stanovnika živi na  Maheu (90%), te obližnjim ostrvima Praslin, La Siluette i La Digue. Mahe se nalazi 2155 km južno od Maldiva i svega 500 km od ekvatora. Mauricijus je 1756 km južno od Mahea.  

Interesantno je da je autor moderne zastave Sejšela Filip Užice, potomak našeg pomorca koji se ovde skrasio sredinom XIX veka. Zastava je kombinacija koja podseća na presek rumunjske i mađarske zastave, ali svaka boja ima svoju simboliku. Tih pet boja predstavlja nebo, sunce, more, zemlju i kreolski narod Sejšelskih ostrva.

Koliko su pojedina ostrva udaljena govori činjenica da se Aldabra atol nalazi 1150 km zapadno od Mahea i svega 360 km severno od Madagaskara. U ovom prirodnom rezervatu živi samo nekoliko naučnika koji proučavaju preko 150.000 džinovskih Aldabra kornjača (po kojima se Sejšeli prepoznaju), retke ptice, puževe, ribe, korale i druga bogatstava prirode koji su pod zaštitom UNESCO-a.      

Na Sejšelima nema starosedelaca. Njih su u davna vremena obilazili samo gusari i retki pustolovi, koji se nisu dugo zadržavali. Olivier Le Vasseur (1689-1730) gusar zvan “Lešinar” je posle smaknuća ostavio mapu pisanu na tajnom jeziku o sakrivenom blagu koje neki i danas traže.  Na više ostrva postoje “Gusarske” pećine.  

Prvo naseljavanje je bilo 1770 godine. Po odobrenju francuskih vlasti na ostrvo Sveta Ana pored Mahea iskrcalo se 28 ljudi /15 belaca, 7 crnih robova i robinja Marry, te 5 Indijaca/. Krajem XVIII veka na ostrvu živi 65 belaca i 507 robova. Robovi su dovođeni uglavnom sa ostrva Reunion i Mauricijus.  Kao i na svim drugim područjima kojima je vladala Francuska u to doba važio je tzv. Crni zakon (Code noir) koja je doneo Luj XVI. Njime se kroz 60 članova regulišu pravila  ropstva. Interesantno je da zakonik počinje odredbom da Jevreji ne mogu živeti u francuskim kolonijama. Robovi moraju biti kršteni kao katolici i bilo koja druga vera je zabranjena

U početku se na Maheu uzgajao pamuk koji je bio glavni izvozni proizvod. Kad je 1835. godine ukinuto ropstvo radom intezivne aktivnosti su postupno zamrle.
Danas se izvoze pretežno kokos, gvana, začini, čaj, cimet, pačuli, ribe … Većinu proizvoda uvoze i plasiraju kroz turizam.

Nakon pada Napoleona /1814/ Sejšeli su pod britanskom vlasti. 1903. su se odvojili od Mauricijusa. 1976. nakon komunističke revolucije proglasili su samostalnost.

Sejšeli žive od turizma. Preko 400.000 turista posećuje ova ostrva godišnje. I pored tolikog broja prekrasne plaže su i daje poluprazne jer domaće stanovništvo retko na njih dolazi. Jedino vikendom na nekima od njih ima domaćih posetilaca.

Sve plaže su javna svojina što verovatno muči najbolje hotele, jer i oni moraju dozvoliti pristup svojim plažama. Zakoni se poštuju što govori o snazi ove relativno mlade države.

Ovde živi preko 90% Kreola- mešane rase (najviše od francuskih naseljenika i njihovih robova, te Azijata). Ostalo su uglavnom Evropljani. Ogromna većina stanovništva su katolici.

Osnovni klimatski pokazatelji su slični tokom cele godine. Umerene temperature od 27 do 33 °C i izuzetno toplo more. Postoje značajne razlike  između sušne i kišne sezone, pa je bitno dobro isplanirati putovanje prema tome gde ćete boraviti. Zbog blizine ekvadora sunce ima veoma jako zračenje pa je izuzetno bitno dobro se zaštititi.

Visoka brda za ovako mala ostrva /najviši vrh Mahea je visine preko 900m/ su verovatno razlog da vreme na istom ostrvu može biti različito. Na jednom delu pada kiša a drugi će biti sunčan. Ima razdoblja kad su pojedine predivne plaže zatvorene za kupače zbog jakih vetrova i opasnih morskih struja. Najpoznatija je po tome Anse Indendance (koju neki smatraju najlepšom na Maheu), ali je kupanje retko kad dozvoljeno. Zavisno od smera vetrova povremeno ima pojave većih količina morskih trava.

Druga polovina marta je bio odličan izbor za dolazak. Nedelju dana pre su padale brojne kiše, ali u ovom prelaznom periodu iz kišne u sušnu sezonu vreme je bilo predivno. Poput Maldiva i na Sejšelima postoji više potpuno izolovanih ostrva koja nude ekskluzivan smeštaj i intimu za VIP goste.
Ako želite potpuni mir na odmoru,  a ne možete potrošiti ogromnu sumu za nedelju-dve dana najbolje se smestiti u neki od luksuznih hotela na Maheu ili Praslinu. Oni se obično nalaze na najlepšim plažama.

U Bo Valonu na severozapadnom delu Mahea sreo sam na šetalištu mnogo naših turista. Solidna plaža u čijoj blizini je više hotela sa 3 i 4 zvezdice. Hoteli uz plažu su svojim gostima omogućili ležaljke. Tu je i više restorana, fast food kioska i štandova sa ponudom izleta. Najživlje područje na Sejšelima. Predivni sumraci.

Mnogi vlasnici restorana i malih rizorta su odabrali da ovde rade i žive, pa radno vreme nije užurbano kao u Evropi. Recepcije u pravilu rade samo prepodne ili do ranog popodneva.

Vlasnica našeg hotelčića sa apartmanima je vremešna Kineskinja, a upraviteljka je došla iz Kenije pre desetak godina. Odabrano osoblje veoma efikasno radi održavanje. Peškiri se svakodnevno menjaju, čistoća je odlična, a i bazen se redovno čisti iako se malo koristi. Za doručak tropsko voće, pečena jaja na razne načine, tost, sir, sokovi, kafa, dansko pecivo. Plaža udaljena par stotina metara.

U obližnjem restoranu La perle noire italijanski vlasnici služe samo večeru od 19 do 21h30’. To im ne smeta da budu jedan od najpopularnijih restorana na ostrvu. Uz plažu pored restorana Boat House nalazi se hotel (guesthouse) Panorama Vesne Rakić našeg porekla koja je veoma aktivna u promociji turizma i ekologije na ostrvu.

Kako je malo ostrvo iskoristio sam vreme da posetim većinu plaža na njemu. Lokalni prevoz je truckav, spor i vremenski nepredvidiv. Ako imate viška vremena i manjak finansija dobar izbor. Po ceni od nešto ispod pola Evra možete se voziti do kraja te relacije bez presedanja. Svi disciplinovano nose maske. Nema najava autobusnih stanica niti natpisa na njima tako da je preporuka da koristite neki od programa sa mapom koja Vam prikazuje gde se momentalno nalazite. Ako izlazite na nekoj manje prometnoj stanici morate na vreme pritisnuti dugme da obavestite vozača da silazite na sledećoj stanici, jer staje samo prema potrebi.  Ukoliko imate mogućnosti i ne smeta Vam vožnja levom stranom preporučujem ipak da uzmete rent a car ili da se uključite u izlete kao što sam i ja učinio.

Na aerodromu kao i u Viktoriji možete kupiti SIM karticu jedne od dve lokalne telefonske kompanije. Preporučujem Airtel koji su malo poslovniji.

PLAŽE NA MAHEU

Ako tražite ludi noćni provod, žurke i slično Sejšeli nisu mesto za vas. Ovo je pravo mesto za ljubitelje prirode i odmora. Plaže ni malo ne podsećaju na italijanske ili grčke (pune redova ležaljki i restorana). Za neke je to problem jer na najlepšim plažama često nema ležaljki, a ako i ima one su rezervisane za goste hotela uz plažu. Na najposećenijim obično ima po jedan kiosk ili restorančić u kojem se mogu kupiti pržene sveže ribe i piće, a retko ćete možda dobiti i ležaljku od restorančića /npr. na Top Soleil/.
Najposećenije znači plaže gde je desetak kupača. Na mnogima ćete biti jedini. Sve je mnogo lepše nego na fotografijama.

Kratki pregled plaža na Maheu koje sam obišao:

Mala i lepa. Kafić na strateškom položaju nije radio jer je ta firma usred korona krize propala, ali već je preuzela druga koja će uskoro ponovo otvoriti. Predivna konstrukcija u skladu sa prirodom.
Verujem da će se još dugo slaviti spektakularni zalazak sunca sa ovog mesta. Na okolnom brdu je više lepih privatnih vikendica, ali na plaži svega nekoliko kupača. Prodavac ručno pravljenih ogrlica će vam ponuditi da probate komade zrelih kokosa koje je netom otvorio uz pomoć šiljastog kamena.

Lepa plaža sa jedne strane zatvorena vikendicama koje ulaze i u more. U restorančiću na ulazu na plažu nervozan vlasnik promenjivog raspoloženja sa kojim je odlično znao da komunicira naš vodič pa smo lepo ručali sveže ribe i hladili se pićem.

Odmah iza rta Anse Soleil je mnogo veća Petite Anse. Ne znam odakle joj ime ali to je jedna od većih plaža na ostrvu. Da bi se u nju ušlo potrebno je proći kapiju na ulazu u kompleksa “4 seasons” hotela. Ovde je obavezna kontrola temperature i dezinfekcija. Lep asfaltirani put se prilično strmo spušta do plaže. Tu povremeno prolaze hotelski autići za golf kojih ima mnogo, jer su svi bungalovi razbacani u brdima i uklopljeni u okolinu. Bez ovakvog prevoza boravak ovde bi bio mučenje za goste. Nekad su i ostali posetioci mogli uz skupu naplatu da iznajme ležaljke, ali sad to više nije dozvoljeno. Pa ipak niko Vas neće sprečiti da koristite usluge okolnih restorana, pa čak ni bazena ili toaleta uz njega, kao i tuševa na plaži. Gosti hotela ne nose nikakav znak pa to koriste ostali posetioci.

Kao i na svim plažama na zapadnom i severnom delu ostrva sumraci su romantični i predivni. Ne znam gde su lepši.

Lepa plaža sa sitnim peskom. Iako je najživlja nikad nije mnogo kupača u vodi. Imam dojam da ih je najviše bilo u sumrak poslednjeg dana mog boravka ovde kad ih je bilo par desetaka.         

Divna plaža sa sitnim peskom. U blizini nema nikakvog hotela, kafića pa ni kioska. Samo more, palme i pesak.

Plaža u okviru kompleksa “Constance Ephelia” resorta. Ovde je bilo najviše domaćih posetilaca i drugih gostiju koji nisu gosti resorta. U drugom delu plaže je mnogo čamaca i brodića (što se vidi na slici sa sejšelskom zastavom). Ovde za hiljadu-dve evra možete iznajmiti ribarski brod sa posadom na pola ili ceo dan, ili krenuti na podvodnu ronilačku avanturu. Jedino mesto gde smo sreli i lokalne dilere drogom. Pomorsku policijsku kontrolu koja je u međuvremenu ukotvila svoje plovilo nisu mnogo interesovali. Samo se jedan član posade pozdravio sa njima. Pečena sveža Jackfish na plaži je bila izuzetno ukusna.

Pred kraj dana mogli smo videti domaće ribare kako razvrstavaju plen i pripremaju ribe za prodaju. Posle smo te ribe i mnoge druge videli na Sir Selwyn Selwyn-Clark pijaci u Viktoriji.

Sličnu pripremu sam video i na plaži Anse Royal gde su ribari nosili ribe kao na slici Georgea Camilla.

Kupanje na ovoj plaži na severu Mahea “na vlastitu odgovornost” je bilo lepo i sigurno. Još jedna predivna plaža sa malo kupača. Gosti resorta uz plažu su više voleli da se sunčaju uz bazen.

U nedelju popodne na ovoj plaži na severu ostrva Mahe bilo je najviše domaćih kupača. Deca su bučno uživala.

Istočna obala Mahea je zaštićena koralnim grebenima. Zato su ovde plaže veoma plitke. Jedna od onih gde je moguće plivanje je Anse Royal. Ovde u vreme plime dubina dostiže do 2 metra.

Praslin

Na sat vožnje brodićem od Mahea nalazi se manji Pralen. Drugo ostrvo po veličini i po naseljenosti.

Na Pralenu je najveći park prirode Valee de Mai. Pored koralnih grebena Aldabra ovaj park prirode je UNESCO proglasio za svetsku baštinu. S obzirom na kratko vreme grupa je ostala pred ulazom u park gde smo videli nekoliko drveća Coco de Mer koji uspevaju na ovom ostrvu i strogo su zaštićeni. Ove kokos blizance prvi put sam video u Kraljevskoj botaničkoj bašti u Kandy na Šri Lanki 2019. Kokos čije seme ergonomski podseća na žensko telo a muški cvet na muški polni organ izaziva veliku pažnju turista. Ovde ima i drugog endemskog rastinja  kao što su takamaka, vakwa bordmer, i životinja poput crnog papagaja… , ali za detaljniji obilazak je potrebno bar 1,5 do 2 sata.  

Ova plaža je prazna dok ne dođu grupe. Tada se na njoj nađe desetak kupača. Uvek ima i nekoliko privatnih jahti koje su u poseti ostrvu. Za mene je ovde bilo najbolje kupanje ali sam pazio da ne odem predaleko od obale jer su jedine žrtve morskih pasa na Sejšelima bila dva ronioca upravo na ovoj plaži. 

Ne čudi me da je mnogima ova plaža najlepša na svetu. Možda ima lepših područja, ali divna plaža Anse Lazio sa granitnim stenama i drvećem za hladovinu na kojoj je predivno kupanje je za mene vrhunac.

Žao mi je da nisam bio u mogućnosti da posetim Anse Georgette i neke druge plaže na Pralenu za koje verujem da su isto jako lepe, ali nešto moramo ostaviti da nas zove da ponovo dođemo ovde. Osim toga ovaj put nisam našao ni gusarsko blago…

LA DIGUE

Omaleni La Dig je udaljen desetak minuta vožnje brodom od Pralena i neizostavan u svim turističkim rutama. Okružen ogromnim granitnim stenama na tirkiznim plažama mami uzdahe svih posetilaca. Nažalost, većina ovih predivnih plaža nije divna za kupanje. Više su za gledanje i slikanje.

Kako je ostrvo veoma malo nema javnog prevoza. Najviše turista se vozi biciklima, a imaju i mala električna vozila i turističke kamiončiće kojim prevoze turiste do željenih mesta.  Uz luku ima nekoliko malih restorančića koji jeftino nude švedski sto za ručak.

Surs Daržan mnogi svrstavaju među najlepše plaže na svetu. Kao krajolik to je sigurno, ali kupanje na njoj to nije. Plitka voda iza koralnih grebena je toplija nego prosečno topla voda na Sejšelima, ali dubina je tek dovoljna za brčkanje. Turističke grupe su pročistile put u more kroz korale, pa se može ući peščanim putem do malo dubljeg mora /malo preko pojasa/. Momak koji je išao pre mene se preplašio velikih riba koje ovde plivaju u plitkom moru i pobegao je na obalu. 

VIKTORIJA

Najmanji glavni grad na svetu sa oko 26.000 stanovnika i 12 ulica je ujedno i jedini grad u ovoj državici.

U prvom planu na slici je veštačko ostrvo Eden na kojem se grade luksuzne vile prosečne vrednosti od oko pola miliona dolara. Nešto poput Palma u Dubaju.

Meni je u Viktoriji najinteresantnija bila prodajna galerija lokalnog slikara Georgea Camillea i Istorijski muzej. Turističke atrakcije su mini maketa Big Ben sata (koji čak ni ne radi) i crkve. Najživopisniji je hindu hram. Tamo sam se zatekao za vreme nekog obreda. Detaljnije na https://vm.tiktok.com/ZMLXJEsyA/  Indijaca ima malo ali oni drže celu trgovinu na ostrvu, pa su verovatno finansijski jaki.

Veoma interesantna je bila i molitva u anglikanskoj katedrali svetog Pavla gde pop vodi misu svirajući na gitari https://vm.tiktok.com/ZMLXJt8ce/. Ipak najznačajniji verski objekat je katedrala rimokatolička crkve i Dome /neka vrsta patrijaršije/ uz nju. Na istaknutom je položaju na uzvišici iznad grada. Ulazna vrata krase predivni drvorezi. Interesantni su moderni vitraži rađeni prirodnim bojama

Žila kucavica grada je Sir Selwyn Selwyn-Clark pijaca. Ovde je uvek živahno. Osim riba koje sam pomenuo ovde se prodaje svakojako voće i povrće, suveniri, odeća i ko zna šta ne.

Očekivao sam više od Botaničke baste gde je smešteno i Ministarstvo zaštite životne sredine. Iskreno razočarao sam se. Jedini dojam na mene je ostavila skulptura ogromne kornjače uz te upravne zgrade. Tajlandski vrt nije ni T od Tajlanda, a kineski  vrt uopšte ne podseća na kineske vrtove. Jedino je živahno bilo u delu gde žive kornjače. https://vm.tiktok.com/ZMLXePFV9/  Veoma lep je kafić u blizini tzv. Tajlandskog vrta. Sedeći u udobnim foteljama sa jastučićima možete piti divne čajeve i ceđene voćne sokove.

U Viktoriji se nalazi renomirana Panafricare klinika našeg počasnog konzula dr. Miodraga Miše Todorovića koji je zaslužan za razvoj zdravstva na Sejšelima i Mauricijusu. Njegovi sinovi vode uspešnu dizajnersku kompaniju Maven.  Njihove radove smo videli na odeći  u radnjama u Viktoriji i u meni omiljenoj Takamaka destileriji ruma čji su vlasnici Francuzi. Ovo je jedna od retkih domaćih proizvodnji pa je čak izvoz ruma preko 2 l po osobi zabranjen kako bi imali dovoljno za domaće potrebe i turiste.

Morski park Sveta Ana

Oko 20 minuta vožnje brodićem od ostrva Mahe nalazi se prvi nacionalni park u zapadnom Indijskom okeanu. U njemu se nalazi 8 malih ostrva od kojih su najveća Sveta Ana, Cerf i Moajen.

U relativno plitkom moru između tih ostrva se prostiru koralni vrtovi, morska trava i mnoštvo riba koje su navikle da ih posetioci redovno hrane. Hranjenje možete videti na https://vm.tiktok.com/ZMLX5dcCK/

Poslednji vlasnik ostrva Moajen, najmanjeg nacionalnog parka na svetu površine 0,099 čvm bio je Brendon Grimshaw. On je želeo da sačuva ostrvo u stanju kakvo je bilo pre dolaska turista na Sejšele. Kako nije imao naslednika ugovorom sa Ministarstvom zaštite čovekove okoline ostrvo je 2012. nakon njegove smrti postalo sastavni deo morskog parka Sveta Ana. 1998. objavio je knjigu “Grain of sand” gde je napisao svoje stavove o životu i ekologiji.

Osim drveća tu se nalazi i uzgajališe Alhambra kornjača, te ostaci iz gusarskih vremena. Postoji priča da je poslednji vlasnik kupio ostrvo da bi našao to blago i da je dugo bezuspešno tragao za njim.

Raznolikost gusto sađenog drveća je daleko veća nego u Botaničkoj bašti u Viktoriji, a i oznake su češće i bolje.

Kot Man-Ya bašta egzotičnog cveća

Najlepše za kraj. Organizovane grupe idu u Jardin de Roi baštu začina koja je nastala već u prvim godinama naseljavanja ostrva. Mene je više interesovalo da vidim obližnju baštu egzotičnog cveća koje nema u tim programima.

Vlasnik Marc Marengo je bio ambasador u UN za vreme prve vlade Sejšela posle proglašenja nezavisnosti. 31 godinu proveo je na najvišim funkcijama u vladi. Zajedno sa prvim predsednikom Fransom Albertom Renoa bio je u gostima kod Tita u Brionima 1977. godine. Još se seća te posete.

Gospodin Marc lično vodi sve goste kroz baštu. Mnogima to imponira kao i jednom paru koji je došao u vreme dok sam bio tamo. Ovaj put su došli sa roditeljima da i oni vide tu lepotu koji su oni obišli prošle godine

Deo sa životinjama me nije oduševio, ali gusto zasađeno egzotično cveće u ovoj bašti je nešto što dosad u životu nisam video, a obišao sam najpoznatije svetske bašte od SAD i Evrope do Šri Lanke, Tajlanda, Kine i Japana.  Umesto daljeg komentara mogu samo da  priložim nekoliko fotografija ovog prekrasnog cveća.

Koga interesuje više može videti na http://www.putovanja.info/foto-ture/kot-man-ya/