Čim počne lepše vreme čovek poželi da krene negde. Krenuše zumbuli, narcisi i lale. Došlo vreme da ispunim obećanje iz marta. Tad je još bilo prehadno, pa su Holandija i Amsterdam morali da se malo strpe. Ovo mi je bio treće putovanje u Amsterdam, ali prvo turističko, tako da je bilo uživanje planirati šta da se obiđe.
U Amsterdamu najzad turistički
Formalno četiri, a stvarno dva dana. Kratko, ali uspeo sam da dobro iskoristim vreme. Air Srbija sa svojim najjeftinijim kartama mnogo skuplja od Transavie. ATR-ovi avioni udaljenost od oko 1500 km pređu za dva i po sata.
Preko Booking com sam uzeo sobu u hotelu Aalders*** u kvartu muzeja. Između Stedijk i Van Gogh muzeja sa jedne i Rijks muzeja sa druge strane. Ljubazno osoblje. Mali i skroman hotel. Minijaturne sobe sa kupatilom, ali svetska cena noćenja od skoro 200 € bez doručka. U Beogradu bez obzira na položaj cena ovakvog smeštaja bi bila ispod 50 €.
Ali ovo je Amsterdam. Grad koji privlači turiste iz celog sveta. 180 različitih nacija živi u gradu sa nešto preko 800.000 stanovnika. U širem okruženju broj stanovnika kao u Beogradu. Godišnje ga poseti 18,5 miliona turista, koji odsedaju u njegovih 413 hotela. 2025 godine se očekuje oko 25 miliona gostiju. Holanđani sve rade strpljivo, planski i dugoročno. Rezultati se vide.
U Beogradu je 2018. godine u oko 100 hotela boravilo 2,14 miliona turista. Preko 10 puta manje. Ali tu uporedbe prestaju.
Amsterdam je jedinstven po predivnim muzejima, mestima za zabavu i razonodu, fantastičnom cveću, pivu, sirevima, osećaju slobode, prostitutkama u izlogu, slobodnom seksu na pozornici, dimu od marihuane u kafićima i mnogo čemu drugom.
Nakon razočaravajućeg iskustva sa interaktivnom izložbom Van Gogha u Veneciji u proleće 2018. jedna od najvećih želja bila mi je da posetim njegov muzeju u Amsterdamu. Taj muzej, koji je porodični legat, je verovali ili ne posećeniji čak i od nadaleko čuvenog Rijks muzeja sa “Noćnom stražom” i 22 druga originalna Rembrandtova dela.
Stendijk muzej savremene umetnosti
Nažalost poslednjih nedelju dana pred putovanje karata na internetu više nije bilo, a to je jedini način da se do njih dođe. Nadao sam se da se po našem uobičajenom balkanskom modelu može nešto smuvati pred samim muzejem, pa je i to bio motiv za izbor hotela.
Tesla Taxi je prvi električni auto kojim sam se vozio od aerodroma. Fantastično ubrzanje se skoro ne oseti u laganoj vožnji. Jedino smo naleteli na neko gradilište na ulici, pa smo malo obilazili, ali to nije uticalo na razumnu cenu vožnje.
Prvo veče odmah u Muzej savremene umetnosti Stedijk. Petkom otvoren do 22h.
Usput je Van Gogh muzej. Karata naravno nema, ali doznadoh na nekom šalteru da se deo karata pušta u prodaju preko interneta u 17 h dan pre posete. Drugi dan sam od otvaranja u 9 do 17 h pokušavao, ali naravno karata nije bilo. Međutim, tačno u 17 h su se otvorila Sezamova vrata. Karata na izbor u skoro svim terminima. Ko je bio srećniji od mene?
Proveo sam ugodna 2 sata uživajući iako su neke slike ili kompozicije bili naporni. Da sam se prošvercao na koktel povodom otvaranja nove izložbe /koje se često organizuju u pojedinim prostorima ovog muzeja/ možda bih bio i malo opijen.
Drugi dan sam poranio tramvajem do železničke stanice. Prvi dojam: bicikli parkirani ispred stanice. Hiljade njih. Posle sam ustanovio da u Amsterdamu ima više bicikla nego stanovnika.
Video sam tu razne bicikle ali moram priznati da nisam nijednom video da neko vozi dva bicikla odjednom. Možda imaju jedan za kući, a drugi na poslu, jer mnogi biciklom idu na posao. Tako je mnogo brže nego automobilima.
Kako će 2030. godne u Amsterdamu stupiti na snagu zabrana upotrebe klasičnih automobila verovatno će broj ovih bicikla do tada još porasti. Ako ne budu kupili leteće kineske automobile. Onda će imati bicikala kao Kinezi.
Keukenhof
Besplatan feribot do druge obale reke do Adam Lookout solitera. U blizini polazak autobusa za Keukenhof. Opet nisam uspeo rezervisati preko interneta, ali sam tu doznao da se radi o problemu sa softverom. Odlučih da spojim izlet u jednu od najlepših bašti na svetu sa obilaskom tipičnog starinskog holandskog sela Zaanse Schans (kao naše Sirogojno ili Kumrovac u Hrvatskoj). Bilo je dosta oblačno i pretilo je na manju kišu.
Put do Keukenhofa uz dobrog vodiča brzo je protekao. Doznali smo da je celo to područje naširoko oko Amsterdama bilo nekad davno močvarno tlo sa stalnim poplavama jer je prosečna visina na 12 metara ispod površine mora.
Upornim radom su napravljene takve vodozaštite da u poslednjih 100 i više godina nije bilo poplava. Nema polja koje se ne zaliva. Zemljište je iskorišćeno za razvoj poljoprivrede i pre svega uzgajanje cveća. Holandija sa 17 miliona gusto naseljenih stanovnika drži preko 60% svetske prodaje rezanog cveća.
Poznata berza cveća nalazi se odmah pored aerodroma. Nažalost radi samo radnim danom pre podne, pa je nisam mogao obići.
Zato sam obišao pijacu cveća u Amsterdamu, ali od kupljenih lukovica raznih čudesnih boja na pakovanju sve koje su nikle bile su uobičajene crvene boje. Kako sam čuo od drugih svima se slično desilo, pa je bolje ne bacati novac i vreme na takve stvari.
Pre nekoliko godina lukovice lala sam kupio oko Nove godine na aerodromu Šipol i suprotno mojim očekivanjima lepo su nikle iako su malo kasnije posađene i bile su boje kao na pakovanju.
Ako već želite da kupite lukovice najbolje je da ih u Keukenhofu uplatite. Nakon zatvaranja bašte one se vade i šalju na Vašu adresu. Nisam siguran da u tom slučaju nema problema sa carinskom fitosanitarnom inspekcijom pa proverite.
Dok smo prolazili autobusom pored cvetnih polja čuo sam da se uzgajivači žale na turiste koji rade selfije ulazeći u polje. Time prenose razne štetočine na svojoj obući i izazivaju velike štete. Čim cvet procveta on se reže da ne „istroši lukovicu“, a lukovica se vadi u leto i sadi od septembra do novembra. Zato su prave holandske lukovice mnogo veće od onih koje obično vidimo kod nas. U svako drugo doba se kupuju lukovice koje su stare.
Tih četrdesetak dana aprila i prvog dela maja kada je bašta otvorena za posetioce svakog vikenda se održavaju neke akcije. Bio sam tamo kad je tema bila Deca cveća krajem 60-tih godina prošlog veka.
Koga interesuje može pogledati foto turu u posebnom postu Keukengof riznica lala.
Zaanse Schans
U povratku iz pravca Haga obilazi se Amsterdam i ide severno do ovog živopisnog naselja.
U mlinu koji smo posetili su me iznenadili prospektom na srpskom jeziku, što znači da naše ture često posećuju ovo mesto.
Mlinovi vetrenjače i starinski zanati. Proizvođači klompi, sireva, čokolade i slično. Zabavno i interesantno.
Vidikovac
Po povratku sam se brzim lifom popeo na vidikovac Adam Lookout-a. Nažalost slaba vidljivost. Ipak stekao sam dojam o Amsterdamu gledajući ga iz visine. Mlađi su vežbali adrenalin ljuljanjem iznad grada ili penjanjem na skulpturu konja da bi se napravio interesantan foto. Opušteno i ležerno.
Heineken muzej
Nakon kraćeg odmora u hotelu evo me uz reku Amstel, pa pored Rijks muzeja prema staroj fabrici Heineken. Da nisam imao besplatan ulaz sa Amsterdam Pass karticom verovatno ne bih ni išao, jer nisam ljubitelji piva za razliku od nekih mojih prijatelja. Ovako, evo me u masi mladih, razigranih i željnih akcije. Poslednji termin za posete tog dana. Divan natpis za dobrodošlicu.
Mladi su i vodiči koji na zabavan način predstavljaju svoju fabriku. Monotone fabričke hale sa starim mašinama, rezervoarima, konjušnicom i magacinima sa kojih se razvozila roba su se mogli preskakati, tako da se brzo dođe do zabavnog dela.
Ovde se možete slikati uz mnogo pozadina i u više varijanti. Karaoke video koji snimite možete poslati na svoj mail i forvardovati kome želite. Neko igra stoni fudbal ili na televiziji gleda uživo prenos fudbalskih utakmica, a tu su i razne druge igre.
Na kraju sve završava u velikoj pivnici. Tu se organizuju takmičenja u točenju piva. Učesnici dobivaju pivo koje utoče uz ona dva na bonove uz ulaznicu. Nisam stručnjak ali mi se ukus ovog piva učinio mnogo bolji od onog u Beogradu.
Opet muzeji
Drugi dan ujutro sam bio među prvima u Rijks muzeju. Predivan doživljaj kao i prilikom prve posete pre nekoliko godina.
Tada nisam imao dovoljno vremena pa sam samo prošetao muzejem. Tek toliko da osetim miris uljanih boja i odmorim oči na zagasitim bojama baroka. Holandski umetnici tog doba ostavili su mnogo svetskih značajnih dela.
Ovaj put sam ga malo bolje pregledao. Pored nekih od najznačajnijih poznatih dela gužva bila je kao kod slike Mona Lize u Luvru. Siguran sam da ću još više puta doći u ovaj muzej, jer je i ceo dan prekratak da se detaljno pregleda.
U jednom delu u toku je bila izložba posvećena Rembrantu. Tu se nalaze mnoge njegove grafike, skice i pripreme za slike uz mnogo drugih detalja.
Deo sa keramikom je bio veoma interesantan i bogat eksponatima.
Tri sata kasnije žurio sam prema obližnjem Van Gogh muzeju gde sam imao zakazan termin. Oko 200 originalnih dela Van Gogha, njegovih prijatelja i savremenika. Detaljni pregled umetnikovog kratkog života, njegove porodice i prijatelja.
Kako sam muzej razgledao odozgo prema dole već sam se iznenadio da nema niti jednog suncokreta, koji su bili umetnikov čest motiv, ali da. Na kraju je postavljena jedna prelepa slika suncokreta. Ona je u svim prospektima izložbe.
Eto nakon interaktivne izložbe u Veneciji koja se mogla pogledati i virtualno od kuće da je organizator tako hteo, jer na njoj nije bilo niti jedne originalne slike ili bar dobre kopije Van Gogha ovde smo mogli namirisati boju cveća iza prozora u Auvers-sur-Oise, Saint-Rémy-de-Provence ili drvoreda ispred psihijatrijske bolnice gde je boravio. Iznenadio me je velik broj autoportreta iz 1878. i 1879. Valjda su kupci sve ostavili porodici da uživaju u njima.
Ako želite možete pogledati službenu prezentaciju virtualnog obilaska koju je muzej postavio na internetu https://www.youtube.com/watch?v=SRDEmb5Eo_Y
Koktel bar “The house of balls”
Posle sam bio raspoložen za koktel u The House of Bols koji nije daleko od muzeja. Pre nego šta sam omirisao sve razne arome pića „skenirao“ sam se u specijalnim kabinama, kako bi se na osnovu toga napravila priprema koktela koji mi najviše odgovara. Nakon toga sam „omađijao“ malu flašice pića koju sam dobio na ulazu.
Obavezni sastojak ovih koktela je autohtono holandsko alkoholno piće Genever ili votka ili džin koji se mešaju sa nekim od preko 30 likera brenda Bols. Koktel “promućkan ali ne i promešan” pripremila mi je devojka iz Hrvatske tako da smo uz pićence malo popričali. Naravno uz bakšiš što je ovde uobičajeno ako ste zadovoljni uslugom, a ja sam bio.
Pomalo omamljen od pića ukrcao sam se u brodić za razgledanje mnogobrojnih kanala na reci Amstel. Bio sam u otvorenom delu, ali u seni jer je sunce tog dana bilo jako. Pravo je čudo kako se ti brodovi provlače uskim kanalima boreći se sa raznim skretanjima. U vožnji oko sat vremena upoznao sam tipične amsterdamske kuće uz kanal, mostove i čuo razne priče.
Poslednje veče prošetao sam kvartom crvenih fenjera. U subotu oko 22h je bila tolika gužva da se jedva moglo prolaziti. U vazduhu se osećao smrad marihuane. Dugački redovi ispred nekoliko „pozorišta“ gde se uživo gledaju porno predstave. Povremeno su se, obično iz suterena, čuli potmuli aplauzi kao sa fudbalskog terena.
U izlozima stoje golišave prostitutke Na razne načine privlače mušterije. Na nekima su navučene zavese, jer je „akcija“ u toku.
Setih se priče jednog mog prijatelja iz Zagreba koji je ovde bio u poseti sa horom u kojem je pevao. Njemu se neopisivo svidela neka devojka iz izloga i krišom je ušao kod nje. Nakon kraćeg vremena začuo je pesmu „Tiho noći moje zlato spava“.
Neko ga je primetio kad je ulazio i ceo hor okupio pred zakrivenim prozorom. Danas to ne bi bilo moguće, jer je takva gužva da se jedva prolazi.
Srećom dosta je dobra sigurnost. Nisam video nijedan incident iako je bilo više pijanih i drogiranih prolaznika. Već dugo se priča da će Amsterdamska vlast ovaj kvart preseliti iz centra u drugi deo, ali izgleda da interesi profita preovladavaju.
Valjalo je drugi dan rano ujutro na put nazad pa se nisam dugo zadržao. Taksi je stigao tačno u dogovoreno vreme
