ŠANGAJ    乌鲁木齐     Po nekima grad sa najvećim brojem stanovnika na svetu. Po drugima „tek“ treći nakon Tokija (računajući naselja obuhvaćena gradskom metro mrežom) i Delhija. U svakom slučaju megalopollis sa oko 25 miliona stanovnika. Dok šećete Istočnom Nanjing ulicom u centru grada čini vam se da ste stigli u Pariz. Kad plovite nizvodno brodom po reci Huangpu pogled na levoj strani je kao da ste u Njujorku, a na desnoj ste u Tokiju ili u Dubaiju. Kad probate sa nekim da razgovarate shvatite da ste u Kini jer većina stanovnika govori i piše samo kineski .           

Posle opijumskih ratova sredinom XIX veka poražena kineska dinastija osim što je prisiljena da dozvoli britanskim trgovcima slobodan uvoz indijskog opijuma u Kinu, morala se odreći Hong Konga i Šangaja. Svojim položajem na obali Pacifika, na mestu  gde se reka Huangpu uliva u Jangce Šangaj je bio strateški značajna luka pogodna za trgovinu sa celom Kinom.

Šangaj je u to vreme bilo malo ribarsko mesto.  Kako je celo područje bilo okruženo močvarama činilo se da to za dinastiju Ćing (Qing) ipak nije velik gubitak. Britanci su dobili imunitet i potpunu samostalnost na Bandu (engl. Bund) gde su se naselili njihovi trgovci, a za njima su došli Francuzi i Amerikanci (saveznici u drugom opijumskom ratu) i Japanci, koji su prisvojili ista prava za svoje naseljenike na područjima koja su zaposeli.

Prisustvo svakog od ovih kolonijalista donelo je određenu kulturu, arhitekturu i društvene norme što je i danas veoma vidljivo. Postoje male oaze tipično kineskih područja. Ovih godina grad beleži nezapamćen razvoj industrije, trgovine, finansija, kulture…

Megaloplis

Pre 20 godina međunarodne sankcije Srbiji su mi omogućile da kao redovan putnik JAT-a sa suprugom besplatno putujem u Peking koji je tada ostao jedna od retkih dostižnih međunarodnih destinacija. Preko tadašnjeg Air lifta uplatili smo povoljni aranžman koji nam je ostao u nezaboravnom sećanju. Sećam se da su prošli meseci da se ponovo vratim u kolotečinu. Tamo sam upoznao jedan sasvim drugačiji svet i kulturu.  

Na drugom putu u Kinu nisam znao šta da očekujem. Znao sam da je Šangaj sigurno mnogo drugačiji od Pekinga kojeg sam se sećao. Odlučio sam da iskoristim jedan od većih sajmova u delatnosti kojom se bavim da obiđem jugoistočni deo Kine. Pripremajući se za put shvatio sam da se značajne promene dešavaju u kratkom roku.

O internetu i programima za telefone

Jako me zabrinula cenzura interneta jer sam navikao na neke američke programe koji u Kini navodno nisu dostupni, a imao sam potrebu da kontaktiram sa ljudima na poslu. Nismo navikli da odsustvujem pune dve nedelje.

Probao sam da instališem najpopularniji kineski program We Chat ali sam nakon mesec dana bezuspešnih pokušaja odustao. Ovaj program se uobičajeno koristi u Kini i za plaćanja, kao i Ali Baba i neki drugi, a za aktivaciju ne prihvataju strane platne kartice. Potrebno je da dobijete preporuku nekoliko članova koji aktivno koriste We Chat i plaćaju sa njega da bi vas prihvatili. Ako se obratiš nekom nepoznatom ljudi su naravno nepoverljivi. Neki su me kao i preporučili, ali se program nije aktivirao.

Zato sam odlučio da uplatim VPN Express (pre dolaska u Kinu) koji se na kraju pokazao koristan i pomogao mi da budem u kontaktu preko  programa na koje sam navikao. Nije uvek bilo lako da se uključim u VPN mrežu, ali u nekim kasnim ili još bolje ranim jutarnjim časovima po lokalnom vremenu dobijao sam vezu preko Hong Konga, Tajpeha, Singapura ili nekih drugih okolnih zemalja. Osim toga kupio sam pokretni Wi Fi na aerodromu preko kojeg sam često mogao da se priključim na VPN mrežu i u slučajevima kad nije
bilo javne Wi Fi mreže.

Za razliku od putnika iz Zapadne Evrope nama nije potrebna viza, pa je bilo dovoljno da se prijavimo na automatima na ulazu u carinsku kontrolu. Nisam imao problema sa kineskim, jer je na kraju lepo ispisan prevod na ćirilici. Nisam baš razumeo šta sam stekao, ali sam shvatio da je proces završen.

Odlučio sam se za prevoz Maglevom. Super brzim vozom do grada. Interesantna turistička atrakcija. U nekim terminima vozi do 450 km/h. Nažalost, stigli smo malo kasnije pa smo se vozili do 300 km/h. Kasnije sam ustanovio da je to prosečna najviša brzina brzih vozova u Kini. Retki su oni koji voze brže.

Centar grada

Smestio sam se u solidan apart hotel u blizini Narodnog trga. Ispostavilo se da je to bio dobar izbor. Umerena cena. Solidan smeštaj. Preskup doručak sam preskakao. Blizu glavnih linija metroa i svih drugih prevoza. Do Istočne Nanjing ulice svega nekoliko stotina metara šetnje.

Uveče na severnoj strani Narodnog trga desetine većih grupa je plesalo na spontano organizovanim „pozornicama“, pojedinci su pevali preko vlastitih razglasa ili svirali, sa ili bez prateće ekipe plesača. Neki od njih su bili veoma interesantni

@putopisanje

Narodni trg Šangaj septembar 2019-

♬ original sound – Goran pops

Hram Bude od žada

Jedna od stvari koju većina turista u Šangaju ne propušta je poseta Hramu Bude od žada. Ovde sam video koliko je Kina interesantna za brojne turiste iz Indije. Kasnije sam ih često sretao. Posebno u verskim budističkim objektima. Kontrast tradicionalnog hrama iz „prošlih vremena“ okruženih soliterima podsetio me na slične scene iz Tokija. Tradicija i savremeno se nadopunjuju u svojoj različitosti.

O prevozu

Šangaj se jednostavno i jeftino može obilaziti pomoću metroa. Dostupne su skoro sve znamenitosti. Jedino se do Banda mora pešačiti nekoliko stotina metara od Istočne Nanjing ulice.

Taksi je nešto jeftiniji nego u Beogradu ako voze po taksimetru. Kako ima mnogo stranaca neki pokušavaju da naplate višestruko više nego šta je tarifa. Ako želite da Vas dobro razumeju morate imati na mobilnom prevodilac na kineski. Ponekad ni to nije dovoljno da se sporazumete. Ako Vam odmah kaže neku tarifu to znači da Vas želi opljačkati. Normalni taksista će samo uključiti taksimetar kad krenete. Srećom, većina to radi. Lokalci naručuju taksi preko programa Didi. To je neki njihov Uber. Moji prijatelji iz Holandije koji su često ovde su koristili taj program.

U metrou su uobičajeno gužve. I pored toga svi bulje u mobilne telefone. Idealna situacija za džeparoše kojih izgleda nema, jer nigde nisam video upozorenje na njih kao što je često u turističkim središtima u Evropi.

Kinezi vole prirodu

Kinezi vole prirodu. To se vidi u parkovima i u mnogim detaljima u Šangaju.

Najpoznatija Ju Juan bašta u Šangaju je započela restauraciju upravo na dan kad smo ušli u grad. Obišli smo stari kineski kvart oko nje, ali bašta je bila zatvorena. Kako su sve kineske bašte opasane zidovima nije se moglo videti šta se unutra dešava.  

Huangpu i njene obale

Prošavši ceo stari kvart prema reci došao sam do keja odakle polaze brodovi na razgledanje rekom Huangpu.

Plovidba brodom je još jedan „must do“ u Šangaju. Posebno je lepo noću kad su brodovi i soliteri na obalama živopisno osvetljeni.

Holanđani su me pozvali u restoran uz obalu Huangpu na Pudong strani.  Ugodno ranojesenje veče. Restoran Riviera. Italijanska kuhinja. Belgijsko pivo. Svetla sa Banda. Tiho pevanje arije iz italijanske opere. La vita e bella!

Pričao mi je prijatelj da je ujutro na Bandu sretao ljude koji vežbaju. Hodaju li trče unazad. Izvode Tai Či Ćuan vežbe. To je i mesto gde se obavezno slikaju mladenci. U svakom slučaju kad god dođete uvek je živo.

Šetao sam tamo popodne. Bilo je mnogo porodica sa malom decom, ali i starijih. Ispred Finansijske četvrti postavljena je skulptura bika. Podseća na skulpturu u Finansijskoj četvrti ispred Njujorške berze. Ova mi izgleda malo veća i nijedan deo tela nije usijan od stalnog češkanja da se prizove sreća (kao što je slučaj u Njujorku).

Od Banda se za desetak minuta šetnje stiže do Istočne Nanjing ulice. To je pešačka zona u centru grada i mesto gde su najskuplje radnje u gradu. Ali isto tako i mnogi restorančići, prodavnice hrane, slatkiša i svakakvih specijaliteta.

Hrana

Tu se može prilično jeftino probati damplinge koji pripadaju tradicionalnoj hrani u Šangaju. To je testo punjeno svinjetinom sa račićima, ili svinjetinom sa škampima, svinjetinom sa jajima ili povrćem, kuva se na pari u drvenom situ u kojem se posle i servira.

Meni su se svidele njihove čorbe od povrća.  Ima mnogo restorana brze hrane koji obroke po izboru pripremaju na licu mesta. Slično je i u prometnim restoranima. Birate povrće koje se umeša u čorbu sa malo testenine i mesa, te servira sveže. Možeš birati meso ili lignje koje će ti spremiti na roštilju. Ražnjić od lignje je bio baš ukusan. Tu ima i mesa kojem ne možete pogoditi poreklo ako niste veterinar. Ja sam se držao onog šta sam prepoznavao. Sve je bilo veoma ukusno i dobro.

A tek malo dalje je Huawei. Prema gužvi u radnjama može se reći da je u Šangaju najpopularniji Ejpl. Čini mi se da patriotizam u Šangaju nije kao onaj u Pekingu.

Kad m je dodijalo da kupujem u malim prodavnicama 7-eleven i Family Market otišao sam metroom do najbližeg mega marketa Carrefour. Tu sam video trajno kravlje mleko u tetrapaku iz Nemačke /u običnim radnjama je u ponudi samo mleko od soje,  a ni ono izgleda nije mnogo popularno/, te dosta evropske hrane i pića koji se ne nalaze često po gradu. Mnogo veći je izbor i domaće hrane i pića.

Naravno obratio sam pažnju na kokošije nogice o čijem izvozu se u Srbiji mnogo pričalo. One su ovde velik specijalitet posebno dimljene. Skuplje su od mnogih kvalitetnijih riba ili mesa.

Neposredno pred ovaj put je bio velik ekološki problem u okolini Beograda jer je neko bacio u prirodu nekoliko tona ovih nogica. Eh, da smo malo bliže

Šangajski sajam

Ovde sam bio dve noći sa grupom iz Evrope i Azije. Povod putovanja je bila velika sajamska manifestacija u delatnosti. Prvi dan sam posetio štandove dugogodišnjih saradnika iz Italije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja i upoznao ponudu kineskih izlagača. U isto vreme je bio i sajam opreme za tekstilnu industriju pa sam malo i tamo privirio. Drugi dan sam bio među gostima firme Fornet.