Hangdžou (杭州, Hángzhōu) Ovu rečenicu je za vreme Juan dinastije (1279-1368. n.e) izrekao čuveni pesnik Jang Čaojing. Još i danas je Kinezi često ponavljaju. Svetska turistička organizacija UN (UNWTO) uvrstila je Hangdžou na listu 15 svetskih gradova sa najboljom praksom u turizmu od gradova svih članica UN. Hangdžou je na listi zbog inovativnosti u zaštiti i razvoju, kao i zbog stalnog investiranja u istorijske i kulturne resurse. Glavni grad provincije Džeđang. Posebnu pažnju u svetskoj javnosti izazvao je 2018. godine kada je tu održan samit G20.

Kina je za većinu nas Evropljana neotkriveno područje iako je venecijanski trgovac i istraživač  Marko Polo stigao do Hangdžoa još u XIII veku u doba pomenutog pesnika Čaojinga. O tome znamo iz knjige Il Milione ili u prevodu  Putovanja Marka Pola objavljene krajem XIII veka. “Ovaj nebeski grad je bez sumnje najbolji i najraskošnji grad na svetu”- govorio je.  Radi se o svedočenju ovog pustolova o  putovanju Putem svile. U to vreme Hangdžou je sa oko million stanovnika bio jedan od najvećih gradova na svetu, Danas ima oko 9 miliona stanovnika.

Grad poznat po visokom kvalitetu života, ubrzano postaje i visokotehnološko čvorište. Pa ipak uspeva da održi tradiciju i sačuva svoje korene. Kad sam ujutro stigao brzim vozom na modernu železničku stanicu  uzeo sam taksi do lIuhe  Pagode poznatije kao Pagode 6 harmonija.

Iluha pagoda

Vožnja preko pola sata gradskim saobraćajnicama prepunim automobilima koštala je oko 500 dinara. Problem saobraćanog zagušenja ovde su rešili tako da su angažovali veštačku inteligenciju da im organizuje saobraćaj. Pomoću online trgovine Alibaba, koje ima sedište u Hangdžou. Njihovim izumom – platformom City Brain. Na taj način su od neslavnog 5-og kineskog grada po zagušenosti u godinu dana došli na 54 mesto.

Do kraja sledeće godine trebala bi da se završiti izgradnja prizmatičnog objekta mešovite namene Ksinhu Hangdžou Prizma površine 50.000m2, koja će činiti srce nove tehnološke gradske četvrti. Ovaj projekat je dodatni korak u takmičenju ovog kineskog grada s Pekingom i Šangajem, kako bi se privukao što veći broj mladih stručnjaka iz oblasti ekonomije i tehnike.

Pagoda 6 harmonija je smeštena na brdu iznad Qiantang reke, tako da je pogled na reku i grad s njenog vrha izuzetno lep. Kako se u starom Hangdžou sve određuje prema Zapadnom jezeru ova pagoda je jugozapadno od njega. Unutrašnjost pagoda je prazna. Očuvana je uglavnom konstrukcija. U parku iznad tornja su postavljene minijature najpoznatijih pagoda.

Severozapadno od Zapadnog jezera nalazi se Linguyin hram moj sledeći cilj. U prolazu pored zološkog vrta video sam da je izuzetno posećen. Kako sam već više puta (od Šenbruna do Pekinga) gledao pande koji su i ovde glavna atrakcija, , nisam se zadržavao. Samo jedan dan za razgledanje ovako velikog grada.

Linguyin hram

Za ulaz u kompleks Linguyin hrama bila ke prilična gužva. Nedeljom je kompleks izuzetno posećen. Studenti, domaći penzioneri i neki profesori imali su popust. Iznenadilo me koliko je bilo mladih ljudi.

Na putu do hrama razgledao sam brojne statue, većinom izvajane u stenama. Među njima se izdvaja Smešni Buda koji svojim smehom pozdravlja svakog prolaznika.

Celo jedno brdašce je ispresecano statuama, reljefima i porukama koje su nastajale vekovima. Poneki posetioci su se pentrali strmim stazicama da bi bolje osmotrili sve ove dokaze prošlosti koji su i danas odlično očuvani.

U gornjem delu je polazna stanica vozića koji vozi u krug uz verske objekte raznih namena i završava svoj put blizu ulaza. Prvo sam pešice obišao sve hramove do vrha brda. Predivna priroda. U povratku asm iz vozića video udaljenije delove.

Mnogi turisti obilaze plantaže čaja u ovom delu, ali me to nije interesovalo. U Šri Lanki sam početkom ove godine video kako izgledaju te plantaže. Tamo kažu da mnogi Kinezi na veliko kupuju njihov čaj. Navodno ga nose u džakovima od 50 kg.

Krenuo sam u šetnju prema Zapadnom jezeru. Dragulju ovog velegrada. Muzej svile je na južnom delu par stotina metara od Velikog jezera. U toku je bila izložba  Dior by Dior 1947 – 57.

U galerijama muzeja posebno su bili interesantni svileni vezovi. Vrhunsko umeće. Tehnologije prerade čaura svilenih buba video sam u fabrici svile u Sudžou. Ovde se to prikazuje samo za veće grupe a ja sam bio individualno.

Tu je divan kafić u kojem se može dobiti pravi evropski kapučino, pica ili špageti. I naravno torte i kolači. Divan prostor gde se prodaju i knjige i suveniri.

Changqiao stream eco–park

Između muzeja i Zapadnog jezera nalazi je predivan eko-park Čangćiao potoka. Ove vode utiču u Zapadno jezero. Godinama su nanosile prljavštinu u jezero. Zato je napravljen ekološki sistem da se ova voda pročisti pre ulaska u jezero.

Neki policajci su pretraživali po močvari, ali to šta su tražili nisu našli dok sam tu prolazio. Ovde sam našao mir i lepotu prirode.

Zapadno jezero

Dok sam prilazio čuvenom Zapadnom jezeru osećao sam neki nespokoj. Na šta
li ću tamo naići? Kakve su obale i na šta to liči? Kako ću naći brod koji plovi po njemu? Šta smo bliže prilazili to je saobraćaj bio gušći. Brojni autobusi, auti i naravno motori.

Odjednom sam se našao u gužvi ljudi na stazama oko jezera. Neki su vežbali. Drugi polako šetali ili odmarali na stazi. Na užas vozača prepunih vozića koji su svako malo prolazili stazom. 

Već se spuštao sumrak, a mesta u vozićima nije bilo. Tek nakon nekih pola sata uspeh da se ubacim u jedan. Na pitanje dokle idem rekoh do mesta odakle idu brodovi. OK treća stanica.

Prva je bila Leifeng pagoda. Jedina pagoda na svetu za koju sam čuo da ima pokretne stepenice do vrha kao u tržnom centru. Sva ulickana i blještava bila je prepuna radoznalih turista. Evropljane nisam video. Možda sam zato izazivao veliku pažnju. Mnogi su hteli su da se slikaju sa mnom.

Ali meni nije bilo do toga. Stiglao sam do malenog pristaništa u 16h45. Poslednji brod je polazio u 17 h ali je blagajnica odlučila da je za taj dan dovoljno radila i prestala je prodavati karte iako je taj brod bio poluprazan. Njoj nisam bio interesantan.

Naravno više nisam uspeo uloviti mesto niti u jednom voziću, pa sam se hteo ne hteo uključio u mnoštvo ljudi sa kojima sam vežbao hodanje po nasipu do mesta gde se održava  večernja predstava.  Usput su me bodrili posteri sa porukama.  “Hodanje smanjuje šećer i holesterol!” “Hodanje je dobro za zdravlje!” I slično. I tako više kilometara

Kad sam stigli do obale gde su tekle pripreme za večernju predstavu bio sam već premoran. Kišica je sve više padala. Nigde u blizini nisam video taxi stajalište tako da je prevoz do železničke stanice bio problematičan. Stigao sam već skroz pokisao do nekog autobuskog stajališta.

Povratak

Preko prevodioca na telefonu sam na prvom kiosku pitao za železničku stanicu. Srećom žena koja tamo radi me je razumela i pokazala na autobusku stanicu pored. Kako je tu stajalo više autobusa počeo sam da joj redam brojeve autobusa. Već kod drugog me zaustavila. To je bio taj. 
E sad je trebalo proveriti kako se kupuju karte. Razumeo da se kupuju u autobusu i da koštaju 2 juana ili 30 dinara. Uskoro je stigao pravi autobus u kojem sam našao mesta za sedenje i posle dosta muke opustio se. Putovao sam pola sata..

To je bio peti dan putovanja. Naravno u hotelskoj sobi sam imao televizor ali posle svakodnevnih razgledanja sam bio preumornan da ga gledam. E pa u autobusu je bio televizor. I šta sam video na njemu. Našeg predsednika kako hvali kineskog predsednika i Kinu. Čini mi se da me je sledio da bi se pojavio ovde.

Naravno bila je gužva, ali imao sam karte i trebalo je samo proći uobičajenu kontrolu na ulazu. Jedva sam našao mesta za sedenje pred ulazom za peron. Nakon desetak minuta ulaz se otvorio. Čekalo me je putovanje vozom biznis klasom.

U dolasku sam putovao I klasom koja je valjda ista kao kod nas. Bar bila. Vozom se nisam vozio poslednjih nekoliko godina. Htelo sam videti šta je to biznis klasa u vozu. Pa eto, Ista kao biznis klasa u avionu. Udobna sedišta koja se pomeraju kako god želiš i na kojima se može spavati do mile volje.

Komšija je dobro iskoristio svoju kartu. Povremeno je hrkao, ali bi se ipak na vreme probudio tako da je bilo podnošljivo. Naravno, dobio sam i lanč paket da se okrepim. Tih 160 km prešli smo za oko 45 minuta. Još toliko mi je trebalo u Šangaju da metroom dođem do svog hotela.