Tajpej (台北市) Ova humanistička izreka Konfučija (kineski filozof koji je živeo od 551- 479. godine pre nove ere) čini mi se veoma je prihvaćena u Tajvanu. Tako dobre domaćine dugo nisam sreo. Za razliku od indiferentnih stanovnika Šangaja ovde su svi susretljivi prema strancima. Mnogi govore Engleski. Dama sa fotografije je bez razmišljanja dozvolila da uslikam ovaj predivan prizor sav u ljubičastom sumraku koji se spuštao na park između Koncertne dvorane i mauzoleja Čang Kaj Šeka.
Kad bih u gradu stao i proveravao put na mapi veoma često bi se neko ponudio da mi pomogne iako ih nisam pitao za pomoć. Kad sam se u metrou spotakao niz neke stepenice odmah mi je priskočilo u pomoć desetak ljudi. Mali ljudi velikog srca.
Glavni grad Tajpeh (u prevodu Severni grad) je moderan tromilionski velegrad koji poštuje svoju istoriju. Najveći broj stanovnika potiče od starosedelaca koji su u toku 17 veka kao pristalice dinastije Ming pobegli na Formozu (portugalski naziv za Tajvan) bojeći se odmazde nove dinastije Ćing (Qing).
Iznenadila me činjenica da svega 15% stanovništva potiče od pristalica Kuomintanga koji su se ovde naselili nakon poraza od komunista u građanskom ratu. Oni su preuzeli političku vlast i proglasili vanredno stanje.
Tek nakon smrti Čang Kai Šeka je dozvoljeno višestranačje i ukinuto je vanredno stanje. Do 1971. Tajvan je predstavljao Kinu u Ujedinjenim Nacijama. Danas je to kineska provincija, ali aktualna vlast smatra da je samostalna, što je i faktičko stanje. Građanima Srbije je potrebna viza za putovanje na Tajvan. Kako nemamo diplomatske odnose ista se vadi u ambasadi u Budimpešti.
Sa Društvenim Bruto Proizvodom po stanovniku mereno kupovnom moći u 2019. od preko 55.000 US$ ova država od 23 milona stanovnika je 22. na svetu. Posebno se ističe kao svetski lider u proizvodnji mikročipova za kompjutere.
Muvajući se po Tajpehu nekoliko dana moram priznati da to bogatstvu po stanovniku nisam video. Većina građana živi veoma skromno. Mnogo sirotinje, beskućnika i prostitutki bilo je u kvartu oko hrama Longšan gde sam boravio. Uobičajeno prevozno sredstvo su motori, a ne luksuzni automobili. Ulične prodavnice su pune jeftine tekstilne robe, hrane, voća i povrća.
Kroz Taipeh prolazi ili iz njega polazi 9 reka od kojih je svakako najznačajnija Tamsui koja je jedna od najdužih na Tajvanu. Pored nje to su Keelung, Xindian, Jingmei, Shuang, Beishi, Nanshi, Dahan i Sanxia
Novi Tajpeh
Svidela mi se šetnja kvartom Sanxia (iz istoimenu reku) gde se posebno ističe stara ulica sa svojim radnjama. Izuzetno volim arkade. To je stara arhitektura koja je prilagođena čoveku. Ne trpa ljude u neko podzemlje gde se ne vidi sunce ni kiša već samo sjajne reklame u bezbrojnim radnjama. Povremeno je padala kišica. Malo sam šetao pod arkadama pa pešačkom ulicom. Bilo je mnogo klupica gde se moglo odmoriti i bilo je dovoljno kanti za đubre.
U prilazu staroj Sanxia ulici u Novom Taipeju prošao sam pored mnogih uličnih radnji gde se prodaje voće i povrće. Podsetilo me na neke kvartove u Parizu gde sam nekad živeo.
2570. godišnjica rođenja Konfučija
Taj dan je bila godišnjica rođenja velikog učitelja i filozofa Konfučija. U njegovu čast su organizovane kolone vozila koje su prolazile kroz grad. Bilo je muzike, bubnjeva i praskanja.
Longšam hram
Najznačajniji budistički hram na Tajvanu je Longšan koji su još 1738. godine izgradili doseljenici iz Fuđana.
U toku II svetskog rata Amerikanci su ga teško bombardovali jer su navodno Japanci koji su okupirali Tajvan držali oružje u njemu. Srećom, uspešno je obnovljen. Kao što vidite na fotografijama predivan je.
Noćne pijace
U Tajpehu su izuzetno popularne i brojne noćne ulični pijace na kojima se nudi odeća, obuća, masaža, suveniri a pre svega hrana u svim mogućim varijantama.
U blizini hrama se nalazi noćna pijaca Guandžou kojom se ulazi u Huenši noćnu pijacu.
Yingge kvart za keramičare
Nacionalni muzej carske palače
Skulptura Sun Jat Sena nije slučajno u predvorju Nacionalnog dvorskog muzeja. Njemu se pripisuju zasluge što je pravovremeno pripremio za prenos dragocene umetničke predmete iz Dvorskog muzeja i arhive u pekinškom Zabranjenom gradu u slučaju opasnosti. Pre svega od japanske okupacije
Tu je preko 700.000 predmeta iz 8000 godina kineske istorije (najviše skupljenih u doba Ming i Ćing dinastije). Kasnije se to blago prenosilo na više lokacija da bi se pred kraj građanskog rata dovezeno u Tajpeh gde se i danas nalazi
Javni prevoz
Javni prevoz u Tajpehu odlično funkcioniše. Dobra mreža. U podzemnim prolazima između linija mnoštvo prodavnica, pa i robnih kuća.
Kao i svagde u svetu /osim u Beogradu/ centar svih pravaca, autobusa i voznih linija je na glavnoj železničkoj stanici.
Međugradski vozovi koriste slične vagone kao i metro tako da upotpunjavaju lokalni prigradski prevoz.
U pripremi za put mnogo sam čitao i slušao o lepoti prirode na Tajvanu. Nažalost nisam boravio dovoljno dugo da bi se u to uverio. Možda će se nekad ukazati prilika i za to. Ono što sam video mi se jako svidelo. Nosim kući lepe dojmove.