Letnje zimovanje na Mauricijusu


Mauricijus je tropska destinacija. Nalazi se u Indijskom okeanu neลกto viลกe od 800 km istoฤno od Madagaskara i 1850 km juลพno od ostrva Mahe na Sejลกelima. 8.150 km jugoistoฤno od Beograda.
Ima dve sezone. Kiลกnu i suลกnu. Na juลพnoj polulopti su godiลกnja doba suprotna od naลกih. Zima je od juna do septembra. Suลกno doba. Iz Beograda sam krenuo poslednji dan proleฤ‡a sa temperature 35 Cยฐ, a u Mauricijusu me doฤekalo 23 Cยฐ prvog dana zime. More 24 Cยฐ.

Nastanak Mauricijusa

Ova ostrva (najveฤ‡a su Mauricijus i Rodriges) su poput mnogih nastala vulkanskom erupcijom. Pre 8 do 10 miliona godina. Visoke planine koja okruลพuju Mauricijus su ostatak kaldere kad je vuklan โ€œpotonuoโ€ u more. Iza njega je ostalo samo jezero Ganga Talao.

Karta pokazuje srednje i novije izlive lave u razdoblju od pre 700.000 i 20.000 godina.

Podruฤje jezera je oznaฤeno kao Grand Bassin /dole levo/. Mapa izloลพena u Vale des Couleurs.

Najveฤ‡i i najznaฤajniji hindu hram je uz jezero Ganga Talao.

Oko 900.000 stanovnika (70%) je doลกlo na Mauricijus sa podruฤja Indije. Po veroispovesti hindusi.

Boลพica Siraswatii. Poklon bogate porodice.
Datattreya, simboli svetog trojstva: Sharma, Vishnu i Shiva. Poklon Dayal porodice.
Pieter Both planina se uzdiลพe 820 metara. Interesantan vrh u obliku ljudske glave.

Erupcije nisu donele samo divne planine nego i opasne stene u vodi. Po tome je posebno poznat severni vrh ostrva koji su Francuzi u XVIII veku nazvali Nesreฤ‡ni Vrh (Cap Malheureux), jer su tu stradali mnogi francuski I engleski brodovi. Danas je tu lepa mala crkva u seฤ‡anje na poginule u brodolomima.

Cap Malheureux

Arapski mornari su znali Mauricijus kao i celo podruฤje Indijskog okeana joลก u X veku. Tek mnogo kasnije su ga otkrili Portugalci. 1638. su ga nastanili Holanฤ‘ani. Doลกli su trgovaci, farmeri sa robovima, slobodni radnici i umetnici. Ostrvo je dobilo ime po Princu Morisu od Nasaua.

slika holandskog majstora preuzeta iz Mauricius Glass gallery

Velika dobroฤ‡udna ptica zvana Dodo (prema tome kako se glasala) je u to dobra istrebljena jer je bila velika i spora. Nije imala prirodnih neprijatelja pa nije nauฤila da se ฤuva. Ukusna poslastica.  Danas ลพivi samo legenda o njoj.
Nakon odlaska Holanฤ‘ana dolaze Francuzi i ostrvo nazivaju Ile de France. Od 1810. pa do proglaลกenja samostalnosti 1968. vladaju Britanci, ali veฤ‡ina stanovnika i danas govori francuski i kreolski koji je uproลกtena verzija francuskog. Voze levom stranom.

Pogled na planinu Le Morne iz Dinarobin Beachcomber Golf Resorta & Spa

Planina Le Morne ima veoma teลพak uspon zbog strmog terena. Tuลพna legenda kaลพe da se u njenim peฤ‡inama  skrivalo stotinjak odbeglih robova kad su Britanci proglasili ukidanje ropstva 1. februara 1835. godine. Viลกe britanskih oficira je krenulo na planinu da obavesti robove o dobrim vestima, ali su ovi to pogreลกno shvatili i veฤ‡ina se bacila sa stena radije nego da se vrate u ropstvo.

Plaลพe

LE MORNE

Le Morne luka i javna plaฤ‡a

Poluostrvo Le Morne Brabant na jugozapadu ostrva  je nadaleko poznato po svojim odliฤnim plaลพama. Za kupanje ili samo uลพivanje u prirodi. Mnogi svrstavaju ovu plaลพu meฤ‘u najbolje na svetu za kitesurfing (surfovanje pomoฤ‡u zmaja). Posebno od maja do augusta. Na tom delu plaลพe naลพalost nisam bio.

Dinarobin Beachcomber Golf Resort & Spa

Plaลพa je peลกฤana. Ima podvodnog vulkanskog kamenja i ostatke korala u pesku. Resort izgleda odliฤno, ali plaลพa nije na tom nivou.

Paradis Beachcomber Golf Resort & Spa, Le Morne 2002.

Moja prva poseta Mauricijusu i Le Mornu bila je 2002. Sa prijateljem ฤakom sam bio u Paradis Beachcomber Golf Resort & Spa kao gost belgijske poslovne grupe. Ovde je divna peลกฤana plaลพa bez vulkanskog kamenja ili korala.

Kompozicija od reciklovanog stakla u Mauritius Glass Gallery

ILE AUX CERFS

Ille Aux Cerfs

Kaลพu da su plaลพe na istoฤnoj obali u zimsko doba vetrovite. To je provereno taฤno. Ima neugodnog โ€œzimskogโ€ vetra i na zapadnim plaลพama.

Galerija stakla Mauricijus

Zato ovo vreme ne preporuฤujem za putovanje na Mauricijus onima koji samo ลพele da se dobro okupaju. Joลก gore ako ideลก na izlet pa te onako mokrog vozaju gliserima. Posle toga par dana bolujeลก od prehlade.

Ille Aux Cerfs. Plitka voda,  oblaci i slaba kiลกa.

Da ironija bude veฤ‡a u vreme mog boravka na Mauricijusu, valjda zbog vremenskih promena, temperature mora na Jadranu je bila toplija nego ikad. Cene su otprilike iste, jer je prevoz do Mauricijusa skuplji, a smeลกtaj jeftiniji.

PERREBYERE

Perrebyere plaลพa je uvek puna kupaฤa

Prelepa plaลพa  severno od Grand Baie, najpoznatijeg turistiฤkih srediลกta na severozapadu ostrva. Veฤ‡ duลพi niz godina domaฤ‡i umetnici  ovde rade divne skulpture od peska na radost kupaฤa i turista. Ovu sa naslovne slike je napravio S.J. Po celoj duลพini plaลพe je kamena ograda sa podestom za sedenje. Kao ลกto se vidi na videu sa Tic Toca opuลกtena atmosfera.

MONT CHOISY

Prelepa slabo poseฤ‡ena plaลพa juลพno od Grand Baie. Nema leลพaljki i suncobrana. ล uma visokog drveฤ‡a pruลพa odliฤnu hladovinu.
Mont Choisy
Divno ลกetaliลกte uz obalu.

TROU AUX BICHES

Prema nekima najlepลกa plaลพa na Mauricijusu.

deo uz Beachcomber Golf Resort & Spa

Plaลพa je jako dugaฤka. Na severnom delu su leลพaljke u okviru kompleksa Beachcomber Golf Resort & Spa. Ovde su i lepi bazeni za goste resorta koji uลพivaju da gledaju na more iz njih.

Kod glavnog ulaza u srednjem delu ove ogromne plaลพe je usidreno mnogo brodica. Kao ลกto se vidi na slici  ovde ima neลกto leลพaljki i suncobrana koji se mogu iznajmiti, ali je  kupanje izmeฤ‘u ฤamaca.
True aux Biches,  juลพni deo plaลพe
Pesak na obali i more su prepuni koralnih ostataka preko kojih je teลกko hodati.

Na ovoj plaลพi sam najฤeลกฤ‡e bio. Kotve za oznaฤavanje granice plaลพe za plivaฤe su kao na veฤ‡ini plaลพa ovde veoma blizu obale. Brodice i ฤamci uฤestalo prolaze i to uvek uz kotve, tako da je opasno ako plivaลก van te ograde.  Kao i na svim drugim plaลพama na zapadu ostrva ovde su sumraci predivni.

Koralni grebeni

Talas oznaฤava granicu koralnog grebena, Gris Gris plaลพa na jugu ostrva

Na Mauricijusu ne moraลก brinuti da ฤ‡e te napasti morski pas kao ลกto se deลกava u Egiptu, na Floridi i u mnogim drugim mestima. Celo ostrvo je opasano koralnim grebenima. Prirodna zaลกtita. Loลกa strana je da su neke plaลพe previลกe plitke i ne preporuฤujem ih za kupanje.

Ile Aux Cerfs

Najduลพa laguna uz istoฤnu obalu je cela okruลพena koralima. U prvom planu vulkansko kamenje.  Brodiฤ‡i na slici su ukotvljeni iza koralnog grebena, jer je do njega dubina mora do pojasa Uz vulkansko kamenje se ฤesto nalaze jeลพevi.

Vitraลพ /srednji deo/ umetnut u prozor Galerije stakla

U Le Mornu korali ฤine prirodni fenomen koji zovu podvodni slapovi. Ovo je vidljivo samo iz malih aviona. Vidi se kako se more preliva preko korala u obliku slapa.

ล eฤ‡erna trska

Po celom ostrvu se nalaze polja ลกeฤ‡erne trske.

ล eฤ‡erna trska u podnoลพnju planine Le Morne

Proizvodnja ลกeฤ‡era od trske nekad je bila dominantna grana idustrije. Danas uฤestvuje u izvozu ispod 8%. Daleko manje od izvoza riba, tekstila i odeฤ‡e.

Zrela ลกeฤ‡erna trska

ล eฤ‡erane koriste i za turizam. Odliฤan primer toga je ลกeฤ‡erana Lโ€™aventure de sucre koju obilazi mnogo posetilaca. Uz izloลพbu u fabrici se naravno nalazi odliฤan restoran i prelepa baลกta.  

Lโ€™aventure de sucre. ล eฤ‡erana pretvorena u muzej.
U fabrici se moลพe degustirati viลกe vrsta ลกeฤ‡era koji se proizvodi i naravno rum.
ogromno afriฤko drvo potpuno zaklanja pogled na fabriku.
burad ruma su mornari rado vozili brodovima

ล eฤ‡erna trska se u potpunosti iskoriลกtava. Osim ลกeฤ‡era od nje se proizvodi rum, ฤ‘ubrivo, etanol, biomasa od koje se dobija i el. energija.

tabla na destileriji

Najpoznatiji rum je iz destilerija Chamarel i Labourdonnais koji imaju dugu tradiciju. Otvoreno je i nekoliko dobrih novih destilerija.

degustacija ruma

Ulaznica u kompleks Chateaux de Labourdonnais ukljuฤuje i beplatnu degustaciju ruma. Za razliku od nekih drugih destilerija ovde moลพeลก piti koliko ti odgovara. Jedino za one najskuplje vrste ruma se plaฤ‡a degustacija. Ali vredalo je. Na aerodromu pre polaska sam kupio flaลกu ovog boljeg ruma.

Aleja impresivnog mango drveฤ‡a (Mangifera indica)  na ulazu u Chateau de Labourdonnais

Kad smo kod piฤ‡a ne mogu da ne pomenem Takamaka vinariju. Jedina na svetu koja proizvodi samo vino od liฤija. Iznenadila me odliฤna kvaliteta i ukus tih vina. Posebno Aperichy Rose de LItchi Off Dry iz 2021.

Ono  ลกto me je najviลกe dojmilo na Mauricijusu je fantastiฤna priroda.

Prirodne lepote

Grand river jugoistoฤni (GRSE) vodopad u blizini Ile de Cerfa.
Vitraลพ u Galeriji stakla Vacoas-Phoenix
mali vodopad u Valee Des Couleurs
Ptice trkaฤice u kroลกnji drveta malo liฤe na one u crtanim fimovima
predivno egzotiฤno cveฤ‡e
cvetanje drveฤ‡a
Talipot palme u Sir Seewoosagur Ramgoolambotaniฤkoj baลกti

Toga su svesne i vlasti koje sve viลกe ulaลพu u ovaj znaฤajan turistiฤki potencijal. Pomaci su znaฤajni.

crveni lotos u lopoฤima, Sir Seewoosagur Ramgoolam botaniฤka baลกta
Pejzaลพ iz Valee Des Couleurs
Kompozicija od reciklovanog stakla u Galeriji

Obojena zemlja

La Vallee Des Couleurs nacionalni park je otvoren 1998. godine

Na slici gore nalaze se peลกฤane dine nastale nakon raspadanja i meลกanja vuklanskih stena sa glinom. Ovo tlo je obojeno u 23 boje zahvaljujuฤ‡i pre svega gvoลพฤ‘u i aluminijumu koji stvaraju crvene i plave nijanse. Kako su se vulkanske stene prilikom promena temperatura iznad tla hladile, tako su se formirale i ostale nijanse. Iako na Mauricijusu tropske kiลกe nisu retke ove boje nikad ne erodiraju. Proลกli put sam posetio geopark u Chamarelu sa 7 boja zemlje. Tamo su boje izrazitije.

Zen baลกta

Retko gde je priroda iskoriลกฤ‡ena u turistiฤke svrhe kao u Dolini Boja. Od samog ulaza te bombarduju raznim ponudama turistiฤkih sadrลพaja tako da su mnogi posetioci veoma zbunjeni kao ลกto sam i ja bio.
Park moลพeลก obiฤ‡i peลกice, ลกto preporuฤujem jer nije velik a tako moลพeลก detaljno pogledati razno drveฤ‡e, slapove i druge njegove lepote.

Zip lajn iznad kolone kvadova

Druga varijanta je voลพnja kvadom ili bagijem. Relacije su kratke. Mora se voziti u koloni ลกto je meni nezanimljivo.

Treฤ‡a ponuda je adrenalinska. Za one koji vole voลพnju Ziplajnom. Do stanica te voze otvorenim kamionima.  Ova zabava je priliฤno sigurna, ali se na nekim relacijama deลกava da zaglaviลก na visokom delu, pa te moraju vuฤ‡i do druge strane. Za mene kao gledaoca ovo je bilo veoma neugodno.

Nekoliko praktiฤnih saveta

MENJAฤŒNICE

Najpovoljnija promena deviza je na samom aerodromu. Tu su jedan pored drugog ลกalteri viลกe banaka i zato moลพete dobiti najbolji kurs.
Joลก bolji kurs je ako plaฤ‡ate kreditnim karticama pa predlaลพem da sve veฤ‡e troลกkove /npr. u hotelu/ tako plaฤ‡ate.

beli totos u lopoฤima

SIM KARTICE

Na ostrvu je odliฤan signal. Najฤeลกฤ‡a SIM kartica je Etel. Postoji ลกalter za prodaju na aerodromu odmah nakon izlaza na desnoj strani, ali obiฤno ne radi upravo kad ti stigneลก. Zato ima mnogo preprodavaca koji na crno prodaju njihove kartice po raznim cenama, pa nemojte kupiti odmah kod prvoga. Proverite ko ima najbolju cenu.

Skulpture od ลกeฤ‡erne trske, Avanture du sucre

IZLETI

Ako ลพelite samo da se dobro odmorite i okupate idite na ลกto manje izleta. Kao na svim ostrvima prevoz je veoma spor, pa ฤ‡ete pola dana provesti u voลพnji od do, pa ako vam na izletu i nude kupanja na nekim lepim plaลพama to ฤ‡e biti na brzinu. Najduลพe 1 do 1,5 sata.

Ille Des Cerfs

Ne preporuฤujem izlet na razvikanu Ille Des Cerfs lagunu okruลพenu koralima. To je samo zamka da se od turista izvuฤe ลกto viลกe para u kafiฤ‡ima i restoranima na licu mesta ili na katamaranima. Ako je lepo vreme moลพete se sunฤati, ali od kupanja nema niลกta jer je more izuzetno plitko. Na nekim mestima moลพete dobiti poneku bodlju domaฤ‡eg morskog jeลพa za uspomenu.

SMEล TAJ

Pogled iz hotelske sobe

Ako ลพelite opuลกten odmor a imate dosta para najbolji je smeลกtaj u hotelima od ***** . Obiฤno su na samoj plaลพi.
Hoteli od *** u kakvom sam boravio su malo dalje od plaลพe. Kako na javnim plaลพama obiฤno nema leลพaljki i suncobrana oseฤ‡ao sam se kao turista druge klase. ฤŒitao sa putopise naลกih turista koji su se “ลกvercovali” na bazene i plaลพe boljih hotela ลกto ih je oduลกevilo.

hotelske sobe

U kompleksu gde sam boravio bilo je 3 bazena, ali kadu imam i kod kuฤ‡e pa ih nisam koristio.

hotelski bazen

HRANA

Kao i u svim ostrvskim zemljama najukusnije su sveลพe ribe i plodovi mora pripemljni na razne naฤine.

Nama jastoga do jastoga. Uz dobro vino iz obliลพnje Juลพne Afrike.
Tanjir lokalnih specilaiteta uz Takamaka roze i belo vino od liฤija
Gornji tanjir: Le Fangourin speciajalna gurmanska salata sa izuzetno velikim ลกkampima i sveลพim mangom,
Dole: Hobotnica sa sveลพom salatom servirana sa hrskavim lokalnim ljutim papriฤicama garnirano sa kislim krastavฤiฤ‡ima od limuna sa ostrva Rodrigez
ฤŒokoladni sufle sa sladoledom.

Hrana je veoma dobra. Posebno mi se svideo odliฤan domaฤ‡i jogurt uz doruฤak.

Posle veฤere najbolji je lokalni Sega ples

Port Louis

Glavni grad Mauricijusa sa oko 150.000 stanovnika se u poslednje vreme brzo razvija. Uz stari deo nikao je skoro potpuno novi grad na vodi.

Teretna luka Port Louis. Pogled sa tvrฤ‘ave iznad grada.
pogled iz starog dela grada na Pieter Both planinu
Kineski deo grada

U glavnom gradu ima dosta trgovaca. Mojoj grupi se desilo da nam je na kiosku trgovac prodao istu flaลกiranu vodu po tri razliฤite cene. Kako grupe brzo prolaze nema vremena da se radi reklamacija, pa ovakav bezobrazluk oฤevidno prolazi.

Port Louis novi deo.
Port Louis Waterfront

Ako me put navede sledeฤ‡i put u ove krajeve verovatno ฤ‡u posetiti ostrvo Rodrigez koje je prema svemu veoma interesantno. Udaljenost preko 600 km od Mauricijusa je bila prevelika da bih u poslednji moment menjao putne planove.