Mauricijus je tropska destinacija. Nalazi se u Indijskom okeanu nešto više od 800 km istočno od Madagaskara i 1850 km južno od ostrva Mahe na Sejšelima. 8.150 km jugoistočno od Beograda.
Ima dve sezone. Kišnu i sušnu. Na južnoj polulopti su godišnja doba suprotna od naših. Zima je od juna do septembra. Sušno doba. Iz Beograda sam krenuo poslednji dan proleća sa temperature 35 C°, a u Mauricijusu me dočekalo 23 C° prvog dana zime. More 24 C°.
Nastanak Mauricijusa
Ova ostrva (najveća su Mauricijus i Rodriges) su poput mnogih nastala vulkanskom erupcijom. Pre 8 do 10 miliona godina. Visoke planine koja okružuju Mauricijus su ostatak kaldere kad je vuklan “potonuo” u more. Iza njega je ostalo samo jezero Ganga Talao.
Područje jezera je označeno kao Grand Bassin /dole levo/. Mapa izložena u Vale des Couleurs.
Oko 900.000 stanovnika (70%) je došlo na Mauricijus sa područja Indije. Po veroispovesti hindusi.
Erupcije nisu donele samo divne planine nego i opasne stene u vodi. Po tome je posebno poznat severni vrh ostrva koji su Francuzi u XVIII veku nazvali Nesrećni Vrh (Cap Malheureux), jer su tu stradali mnogi francuski I engleski brodovi. Danas je tu lepa mala crkva u sećanje na poginule u brodolomima.
Arapski mornari su znali Mauricijus kao i celo područje Indijskog okeana još u X veku. Tek mnogo kasnije su ga otkrili Portugalci. 1638. su ga nastanili Holanđani. Došli su trgovaci, farmeri sa robovima, slobodni radnici i umetnici. Ostrvo je dobilo ime po Princu Morisu od Nasaua.
Velika dobroćudna ptica zvana Dodo (prema tome kako se glasala) je u to dobra istrebljena jer je bila velika i spora. Nije imala prirodnih neprijatelja pa nije naučila da se čuva. Ukusna poslastica. Danas živi samo legenda o njoj.
Nakon odlaska Holanđana dolaze Francuzi i ostrvo nazivaju Ile de France. Od 1810. pa do proglašenja samostalnosti 1968. vladaju Britanci, ali većina stanovnika i danas govori francuski i kreolski koji je uproštena verzija francuskog. Voze levom stranom.
Planina Le Morne ima veoma težak uspon zbog strmog terena. Tužna legenda kaže da se u njenim pećinama skrivalo stotinjak odbeglih robova kad su Britanci proglasili ukidanje ropstva 1. februara 1835. godine. Više britanskih oficira je krenulo na planinu da obavesti robove o dobrim vestima, ali su ovi to pogrešno shvatili i većina se bacila sa stena radije nego da se vrate u ropstvo.
Plaže
LE MORNE
Poluostrvo Le Morne Brabant na jugozapadu ostrva je nadaleko poznato po svojim odličnim plažama. Za kupanje ili samo uživanje u prirodi. Mnogi svrstavaju ovu plažu među najbolje na svetu za kitesurfing (surfovanje pomoću zmaja). Posebno od maja do augusta. Na tom delu plaže nažalost nisam bio.
Plaža je peščana. Ima podvodnog vulkanskog kamenja i ostatke korala u pesku. Resort izgleda odlično, ali plaža nije na tom nivou.
Moja prva poseta Mauricijusu i Le Mornu bila je 2002. Sa prijateljem Đakom sam bio u Paradis Beachcomber Golf Resort & Spa kao gost belgijske poslovne grupe. Ovde je divna peščana plaža bez vulkanskog kamenja ili korala.
ILE AUX CERFS
Kažu da su plaže na istočnoj obali u zimsko doba vetrovite. To je provereno tačno. Ima neugodnog “zimskog” vetra i na zapadnim plažama.
Zato ovo vreme ne preporučujem za putovanje na Mauricijus onima koji samo žele da se dobro okupaju. Još gore ako ideš na izlet pa te onako mokrog vozaju gliserima. Posle toga par dana boluješ od prehlade.
Da ironija bude veća u vreme mog boravka na Mauricijusu, valjda zbog vremenskih promena, temperature mora na Jadranu je bila toplija nego ikad. Cene su otprilike iste, jer je prevoz do Mauricijusa skuplji, a smeštaj jeftiniji.
PERREBYERE
Prelepa plaža severno od Grand Baie, najpoznatijeg turističkih središta na severozapadu ostrva. Već duži niz godina domaći umetnici ovde rade divne skulpture od peska na radost kupača i turista. Ovu sa naslovne slike je napravio S.J. Po celoj dužini plaže je kamena ograda sa podestom za sedenje. Kao što se vidi na videu sa Tic Toca opuštena atmosfera.
MONT CHOISY
TROU AUX BICHES
Prema nekima najlepša plaža na Mauricijusu.
Plaža je jako dugačka. Na severnom delu su ležaljke u okviru kompleksa Beachcomber Golf Resort & Spa. Ovde su i lepi bazeni za goste resorta koji uživaju da gledaju na more iz njih.
Na ovoj plaži sam najčešće bio. Kotve za označavanje granice plaže za plivače su kao na većini plaža ovde veoma blizu obale. Brodice i čamci učestalo prolaze i to uvek uz kotve, tako da je opasno ako plivaš van te ograde. Kao i na svim drugim plažama na zapadu ostrva ovde su sumraci predivni.
Koralni grebeni
Na Mauricijusu ne moraš brinuti da će te napasti morski pas kao što se dešava u Egiptu, na Floridi i u mnogim drugim mestima. Celo ostrvo je opasano koralnim grebenima. Prirodna zaštita. Loša strana je da su neke plaže previše plitke i ne preporučujem ih za kupanje.
Najduža laguna uz istočnu obalu je cela okružena koralima. U prvom planu vulkansko kamenje. Brodići na slici su ukotvljeni iza koralnog grebena, jer je do njega dubina mora do pojasa Uz vulkansko kamenje se često nalaze ježevi.
U Le Mornu korali čine prirodni fenomen koji zovu podvodni slapovi. Ovo je vidljivo samo iz malih aviona. Vidi se kako se more preliva preko korala u obliku slapa.
Šećerna trska
Po celom ostrvu se nalaze polja šećerne trske.
Proizvodnja šećera od trske nekad je bila dominantna grana idustrije. Danas učestvuje u izvozu ispod 8%. Daleko manje od izvoza riba, tekstila i odeće.
Šećerane koriste i za turizam. Odličan primer toga je šećerana L’aventure de sucre koju obilazi mnogo posetilaca. Uz izložbu u fabrici se naravno nalazi odličan restoran i prelepa bašta.
Šećerna trska se u potpunosti iskorištava. Osim šećera od nje se proizvodi rum, đubrivo, etanol, biomasa od koje se dobija i el. energija.
Najpoznatiji rum je iz destilerija Chamarel i Labourdonnais koji imaju dugu tradiciju. Otvoreno je i nekoliko dobrih novih destilerija.
Ulaznica u kompleks Chateaux de Labourdonnais uključuje i beplatnu degustaciju ruma. Za razliku od nekih drugih destilerija ovde možeš piti koliko ti odgovara. Jedino za one najskuplje vrste ruma se plaća degustacija. Ali vredalo je. Na aerodromu pre polaska sam kupio flašu ovog boljeg ruma.
Kad smo kod pića ne mogu da ne pomenem Takamaka vinariju. Jedina na svetu koja proizvodi samo vino od ličija. Iznenadila me odlična kvaliteta i ukus tih vina. Posebno Aperichy Rose de LItchi Off Dry iz 2021.
Ono što me je najviše dojmilo na Mauricijusu je fantastična priroda.
Prirodne lepote
Toga su svesne i vlasti koje sve više ulažu u ovaj značajan turistički potencijal. Pomaci su značajni.
Obojena zemlja
Na slici gore nalaze se peščane dine nastale nakon raspadanja i mešanja vuklanskih stena sa glinom. Ovo tlo je obojeno u 23 boje zahvaljujući pre svega gvožđu i aluminijumu koji stvaraju crvene i plave nijanse. Kako su se vulkanske stene prilikom promena temperatura iznad tla hladile, tako su se formirale i ostale nijanse. Iako na Mauricijusu tropske kiše nisu retke ove boje nikad ne erodiraju. Prošli put sam posetio geopark u Chamarelu sa 7 boja zemlje. Tamo su boje izrazitije.
Retko gde je priroda iskorišćena u turističke svrhe kao u Dolini Boja. Od samog ulaza te bombarduju raznim ponudama turističkih sadržaja tako da su mnogi posetioci veoma zbunjeni kao što sam i ja bio.
Park možeš obići pešice, što preporučujem jer nije velik a tako možeš detaljno pogledati razno drveće, slapove i druge njegove lepote.
Druga varijanta je vožnja kvadom ili bagijem. Relacije su kratke. Mora se voziti u koloni što je meni nezanimljivo.
Treća ponuda je adrenalinska. Za one koji vole vožnju Ziplajnom. Do stanica te voze otvorenim kamionima. Ova zabava je prilično sigurna, ali se na nekim relacijama dešava da zaglaviš na visokom delu, pa te moraju vući do druge strane. Za mene kao gledaoca ovo je bilo veoma neugodno.
Nekoliko praktičnih saveta
MENJAČNICE
Najpovoljnija promena deviza je na samom aerodromu. Tu su jedan pored drugog šalteri više banaka i zato možete dobiti najbolji kurs.
Još bolji kurs je ako plaćate kreditnim karticama pa predlažem da sve veće troškove /npr. u hotelu/ tako plaćate.
SIM KARTICE
Na ostrvu je odličan signal. Najčešća SIM kartica je Etel. Postoji šalter za prodaju na aerodromu odmah nakon izlaza na desnoj strani, ali obično ne radi upravo kad ti stigneš. Zato ima mnogo preprodavaca koji na crno prodaju njihove kartice po raznim cenama, pa nemojte kupiti odmah kod prvoga. Proverite ko ima najbolju cenu.
IZLETI
Ako želite samo da se dobro odmorite i okupate idite na što manje izleta. Kao na svim ostrvima prevoz je veoma spor, pa ćete pola dana provesti u vožnji od do, pa ako vam na izletu i nude kupanja na nekim lepim plažama to će biti na brzinu. Najduže 1 do 1,5 sata.
Ne preporučujem izlet na razvikanu Ille Des Cerfs lagunu okruženu koralima. To je samo zamka da se od turista izvuče što više para u kafićima i restoranima na licu mesta ili na katamaranima. Ako je lepo vreme možete se sunčati, ali od kupanja nema ništa jer je more izuzetno plitko. Na nekim mestima možete dobiti poneku bodlju domaćeg morskog ježa za uspomenu.
SMEŠTAJ
Ako želite opušten odmor a imate dosta para najbolji je smeštaj u hotelima od ***** . Obično su na samoj plaži.
Hoteli od *** u kakvom sam boravio su malo dalje od plaže. Kako na javnim plažama obično nema ležaljki i suncobrana osećao sam se kao turista druge klase. Čitao sa putopise naših turista koji su se “švercovali” na bazene i plaže boljih hotela što ih je oduševilo.
U kompleksu gde sam boravio bilo je 3 bazena, ali kadu imam i kod kuće pa ih nisam koristio.
HRANA
Kao i u svim ostrvskim zemljama najukusnije su sveže ribe i plodovi mora pripemljni na razne načine.
Dole: Hobotnica sa svežom salatom servirana sa hrskavim lokalnim ljutim papričicama garnirano sa kislim krastavčićima od limuna sa ostrva Rodrigez
Hrana je veoma dobra. Posebno mi se svideo odličan domaći jogurt uz doručak.
Port Louis
Glavni grad Mauricijusa sa oko 150.000 stanovnika se u poslednje vreme brzo razvija. Uz stari deo nikao je skoro potpuno novi grad na vodi.
U glavnom gradu ima dosta trgovaca. Mojoj grupi se desilo da nam je na kiosku trgovac prodao istu flaširanu vodu po tri različite cene. Kako grupe brzo prolaze nema vremena da se radi reklamacija, pa ovakav bezobrazluk očevidno prolazi.
Ako me put navede sledeći put u ove krajeve verovatno ću posetiti ostrvo Rodrigez koje je prema svemu veoma interesantno. Udaljenost preko 600 km od Mauricijusa je bila prevelika da bih u poslednji moment menjao putne planove.