Čuda prirode na tromeđi


Foz do Iguazu

Lepota prirode na tromeđi Brazila, Argentina i Paragvaja je prevazišla sva moja očekivanja. Reka Iguaçu na svom putu iz Brazila, granicom uz Argentinu preko najvećih vodopada na svetu stiže do tromeđe sa Paragvajem gde se uliva u Paranu, drugu reku po veličini u Južnoj Americi (iza Amazone).

Putovanje iz Rio de Janeira

aerodrom Sao Paolo u gradu

Putovanje autobusom do Foz da Iguazu traje skoro 24 časa, pa svi turisti putuju avionom. Direktnom linijom se do cilja stiže za nešto preko 2 sata, ali se mnogo češće putuje preko Sao Paola pa to bude oko 4 sata.

Aerodrom u Sao Paolu se nalazi u samom gradu što je veoma retko u svetu. Na taj način mi se pružila prilika da nakratko vidim ovaj 12 milionski najveći grad u Brazilu. Bar kroz prozor.

Parana

Posle Rio de Janeira i Sao Paola Parana je bila treća brazilska država /od 26/ koju sam posetio. Posle kišnog, maglovitog i tmurnog Ria ušao sam u pravo tropsko područje. Najzad me obasjalo sunce. Ova divna zemlja je četvrta po bogatstvu u Brazilu. Odmah iza Rio de Janeira, Sao Paolo i Minos Gerais.

Očaravajuća  priroda, prašuma,  polja, flora i fauna ovog područja me je zauvek osvojila
reka Iguazu /“Velika voda“ na jeziku Guarani indijanaca/
Donedavno najveća hidroelektrana na svetu Itaipu na granici sa Paragvajem
Foz do Iguasu
Nešto najlepše u Foz do Iguazu je „Vatreno drveće“ /Delonix Regia lat./ kojim obiluje ceo grad.

IGUAZU VODOPADI

Vodopadi u ovom nacionalnom parku su viši od Nijagarinih, a širi od Viktorijinih.

Kao što se vidi na gornjoj slici na argetinskoj strani je staza iznad vodopada koja je dugačka oko 6 km. Postoji i vozić koji vozi do 3 stanice pa se može izabrati eventualno lakša ruta. Kažu da ova ruta prolazi kroz predivnu prašumu i povremeno silazi ispod vodopada.

Razgledao sam vodopade sa brazilske strane. Ovde je staza dugačka oko 1,3 km. Pogled mnogo lepši jer su preko 2/3 vodopada na argetinskoj strani.
Za one željne adrenalina organizuju se vožnje čamcem koji će vas „slučajno“ malo okupati pod mlazom nekog vodopada.
Ruta završava neposredno ispod Đavoljeg Ždrela.

Zatekao sam ogroman broj posetilaca.  Najviše u poslednjih nekoliko godina. Razlog manje posete je bio Covid 19 i rekordno nizak vodostaj.

Najveći vodopadi zovu se San Martín, Adam i Eva, Penoni i Bergano. Oko 900 m.

Odlična stvar je panoramski lift na kraju kojim se dolazi do gornjeg nivoa gde su autobusi. Za one sa odličnom kondicijom postoje i stepenice do vrha.

panoramski lift

Flora i fauna nacionalnog parka Iguazu

Vodopadi i slapovi su najznačajniji deo nacionalnog parka Iguazu, ali u šetnji ne možeš ostati ravnodušan na prelepe životnje, drveće i cveće koji se ovde susreću.
U parku slobodno žive ugrožene životinje jaguari i oceloti ali se oni kreću samo noću kad je park zatvoren za posetioce.
Na drvenom rukohvatu uz stazu je bilo nemoguće mimoići mnoge interesantne leptire.

Leptir dupla osmica /“Mrtvačka glava“/ koji sam video je izgledao više kao „80“
Doxocopa linda mileta, lat.
Doxocopa agathina vacuna, lat.
Siproeta stelenes lat. (malachite) /Park ptica/
Leptiri se hrane /Park ptica Foz do Iguazu/
Leptiri se hrane /Park ptica Foz do Iguazu/

Jedan veliki varan je na radost brojne dece u potrazi za hranom ušao među stolove u restoranu na otvorenom. Deca su vrištala oko njega. Čak i pokušavali da ga love za rep. Na njihovu sreću bio je dobroćudan.

Gnezda Great dusky swifts engl. /Cypseloides senex lat./

Dobošar sive glave je jedna od najinteresantnijih ptica na Đavoljem Ždrelu. Ove ptice lete u jatima iznad njega i prave gnezda ispod vodopada.

PARK PTICA (Parque Des Aves)

U blizini Nacionalnog parka Iguazu nalazi se predivan Park ptica koji je mnogo više od toga. Radi se o međunarodnom ekološkom projektu očuvanja ptica atlantskih kišnih šuma. Ovde se životinje dovode, stacioniraju ili oporavljaju i vraćaju u prirodu. 230 volontera iz više zemalja svakodnevno radi u ovom parku.

Atlantska kišna šuma

Brazil je nekad bio obrastao atlantskim šumama koje se nemilice seku. Danas je ostalo svega 8% ne računajući Amazoniju. U području Amazone je očuvano oko 80% ali i tamo se smanjuju. Tema očuvanja kišnih šuma u Amazoniji je politička koliko kod nas tema Kosova. Političari se smenjuju, ali se prašume i dalje raskrčuju.

Plavožuta ara (Ara ararauna lat.)
Plava papiga

Najviše ima papagaja i papiga. Oni se ovde dobro i redovno hrane i paze. Koliko sam primetio najviše vole da jedu papaje i mango.

Crveno-plave i Plavo-žute are
Kako sam pre ovog puta ostao bez svog mobilnog telefona ponekad mi fotografije nisu oštre kao što je ovde slučaj. Pa ipak ova fotografija mi se sviđa jer volim impresionističke boje.
                   Raznobojne are
Beli i Crveni ibis (Eudocimus ruber lat.) 
Gololici hoko ženka (Crax fasciolata lat.)
Gololici hoko mužjak (Crax fasciolata lat.) sa kornjačama
Orao harpija, jedna od najvećih ptica grabljivica na sigurnom u velikom kavezu
Flamingosi (Phoenicopteridae) obožavaju svoja ogledala
U pauzi možete uživati uz ovakve voćne salate sa asaijem koje su veoma popularne u Brazilu. Postoje čak specijalizovane radnje gde se prodaje asai
u svim kombinacijama.
predivna šuma
Monstera i Helikonia u šumi
Guzmanije u Atlantskoj šumi
Thunbergia erecta
Brazilian Red Cloak
Quesnelia
Đumbir
Plavi Đumbir
Ovim bananama se hrane ptice

TRI GRANICE

Na tromeđi se svakog utorka i nedelje održavaju predstave sa kulturno umetničkog programu iz svih tih zemalja.
sunce zalazi u Paragvaju preko puta reke Parana

ITAIPU

Na granici između Paragvaja i Brazila nalazi se donedavno najveća hidrocentrala na svetu. Sada je to Tri klisure u Kini.
Dalekovodi

Ova hidrocentrala snabdeva strujom sve tri zemlje koje je okružuju kao i neke druge u Južnoj Americi. Oko nje je prelepa priroda i veliko akumulaciono jezero koje puni reka Parana.

SUVENIR

Izuzetno lep suvenir koji mi se mnogo svideo

Na putovanjima obično izbegavam prodavnice suvenira jer se tu prodaju tričarije koje posle ničem ne služe osim da skupljaju prašinu. U Foz do Iguazu na putu prema vodopadima je velika prodavnica na kojoj je glavna reklama kafa i čokolade.
Kafa je loša kao u celom Brazilu, jer je njihov ukus drugačiji od našeg i nisu baš neki ljubitelji kafe. Srećom pitao sam za savet prodavačicu. Jedino je kratka kafa na italijanski način bila na nivou kafa koje ovde pijemo. To je bila najbolja kafa koju sam probao u Brazilu.

Čokolada je bila uobičajena dobra crna čokolada kakve su i kod nas danas popularne.

Ovo predivno drvo može biti tvoje za svega 7.130 Evra.

Sve drugo je bilo vanserijsko. Osim mog novčanika.

Lepotica za 6-7.000 Evra.
Ukoliko te u novčaniku žulja nekoliko desetaka hiljada Evra primaću sobu možeš ukrasiti ovim ukrasnim detaljima.

Za par desetaka hiljada evra ovde se mogu kupiti predmeti od poludragog i dragog kamenja koje ćete obožavati ceo život.
Slučajno nisam napunio novčanik pred put ali ostale su mi ove divne uspomene i na tu radnju sa tromeđe.