Već duže vremena planirao sam da u jednom od proputovanja preko Dohe iskoristim vreme između letova i malo razgledam grad. Nažalost, to je donedavno bilo veoma komplikovano, jer je trebalo provesti postupak za dobivanje vize.

U susret svetskom prvenstvu u fudbalu koje će se u Kataru održati 2022. godine uslovi za dobivanje vize su se bitno poboljšali, a naročita za putnike lokalne avio kompanije dok su u tranzitu. Uz kupljene avio karte viza se dobija besplatno. Jedino je zahtev potrebno podneti preko avio kompanije najmanje 10-15 dana pre puta, jer ponekad treba malo više vremena. Dovoljno je da je razmak između letova 5 h.

Dolazak u Katar

Kad smo stigli u Dohu već je padalo veče. Kako je bila sredina septembra nisam očekivao sparinu koja me preplavila na izlazu iz aviona. Prvo sam mislio da se radi o mlazu toplog vazduha iz motora aviona, ali me je isti pratio uvek kad sam bio na otvorenom. Nedelju dana kasnije je u Dohi održano svetsko prvenstvo u atletici koje kod nas nije bilo mnogo praćeno, ali zapazio sam u vestima da je maratonska trka za atletičarke zbog te sparine održana posle ponoći. Skoro pola učesnica je odustalo u toku trke od čega je većina završila od iscrpljenosti u bolnici. Potpuno sam razumeo situaciju.

Discover Qatar

Program razgledanja grada traje oko 3 sata. Sastanak je u holu na izlazu sa crinske kontrole. Grupe idu svakih sat vremena. Solidni autobus sa prejakom klimom i dobrom wi-fi vezom  nas je vozao od aerodrome u kružnu turu po gradu.

U luci smo se zaustavili pre svega da vidimo svetla luksuznog ostrva Perl (Biser) prepunog raznobojnih solitera . Tu je bilo nekoliko tradicionalnih arapskih brodića koji su bezuspešno
tragali za putnicima. Bilo je prekasno za vožnju po moru.

Uz luku je muzej islamske umetnosti koji se posećuje ako idete u dnevnoj turi razgledanja. Sa druge strane je Suk Vaif tradicionalna arapska tržna četvrt. Njega smo ostavili za kraj.

Katarsko kulturno selo se smestilo između 2 džamije čija arhitektura podseća na scene iz 1001 noći. Tu se nalaze razne galerije, amfiteatar, pozorište i opera, muzej pomorstva…

Noću parkovi svetle kao po danu, jer se koriste solarne baterije tako da je neograničena električna energije. Jedini šatači bili su turisti.

Pearl Biserno ostrvo

Laganom vožnjom uz obalu išli smo prema Perlu. Zaustavili smo se u samom središtu u Porto Arabia. Ovde smo se slikali sa najnovijim modelima Ferrarija dok trgovci nisu gledali, jer je slikanje u prodavnici zabranjeno.

Nažalost po noći nismo mogli razgledati ovu luku koja mora da je po danu veličanstvena. Vodič nam je pričao o izuzetno skupim apartmanima na ostrvu i ogromnom bagatstvu koje se ovde troši. Jedino nam je preostalo da se vozamo pored silnih solitera koji su svojim svetlima razbijali noć.

Arapska pijaca

U povratku na aerodrom smo naravno svratili na aromatičnu kafu u Souk Waif i prošetali njegovim živopisnim uličicama.

Nisam odoleo da ne probam lokalnu fast food ponudu. Kuvane leblebije i bob. Vredelo je probati makar radi kuvara. Hrana jeftina i da oprostite nikakva. Nema ništa do dimljenih rabaraca sa roštilja i punjene pljeskavice ili bar sa kajmakom.

Trgovci su još radili, ali kupaca više nije bilo. Mi smo bili poslednja grupa turista koja je posetila ovaj market, pa su neki polako pakovali stvari, ali drugi su strpljivo čekali da im prođe radno vreme.

Na putu ka aerodromu se videlo kao po danu. Stubovi za rasvetu su osvetljeni po celoj dužini. Na njihovoj površini su ispisane poruke iz Kurana koje su nas pratile na putu.