Brazil je peta zemlja na svetu po površini teritorija. Sa blizu 220 miliona stanovnika sedma po naseljenosti. Njegovih 8,5 miliona kvadratnih kilometara zauzima oko 50% površine Južne Amerike. Na tako velikoj površini je veoma raznolika klima. Jedino je sigurno da nikad ne pada sneg.

Tokom dve nedelje boravka u ovoj divnoj zemlji dvaput sam bio u njenom najpoznatijem gradu Rio De Janeiru. Početkom godine zatekla me La Niña svojim hladnim talasima. Kako je tamo bilo leto očekivao sam toplo i sunčano vreme ali sam se prevario.  Po ceo dan je manje ili više padala kiša koja je samo povremeno prestajala. Posle sam čuo da je to uobičajeno vreme u ovo doba godine. Dugotrajne kiše dodijale su i domaćima koji su navikli na ovakve promene, pa su se pojavile karikature sa temom kiše kao ova na lokalnom sajtu:

Plaže

Rio de Janeiro ima mnogo prelepih plaža koje se protežu od juga do brda Glava Šećera. Nažalost na delu ovih plaža je prljava voda i ne koriste se za kupanje. Na plažama Copacabana i Ipanema kupali su se samo najhrabriji kojima ni talasi nisu smetali. More je bilo oko 24°C. Spoljna temeratura od 23 do 31 stepena ali nije bilo ugodno. Brojna igrališta za odbojku i fudbal na pesku bili su prazni. Nešto ljudi je bilo samo u kafićima na ulazu na Copacabanu.

Po povratku u Rio iz Buziosa bilo je sunčano i sparno. Tada sam video velik broj kupača. Ipanema je mnogo popularnija za kupanje od Copacabana. Copacabana je bolja za sport i brojne proslave kao npr. tradicionalan doček Nove godine kada se svi oblače u belo. Tada je koncert i veliki vatromet. Ovu Novu godinu je tamo dočekalo preko 2 miliona ljudi.

Predivna priroda

Rio de Janeiro (Januarska reka) je ime dobio u vreme dolaska Portugalaca jer je zaliv Guanabara njima delovao kao delta reke koja se uliva u Atlantski ocean. To je grad ogromnih proturečnosti ali nesumljivo veoma lepe prirode. U gradskom području su nacionalni park Tijuca i malo dalje državni park Pedra Branka.

Morska obala na kojoj se grad nalazi je izuzetno razvedena. Imam odličan osećaj za prostor ali u Riu mi to ništa nije pomoglo. Osećao sam se izgubljeno kao i ti Portugalski osvajači.  Prolazeći kroz razne delove grada povremeno mi je delovalo da je grad prepun reka ili jezera. Najčeše se radi o morskim rukavcima koji meandriraju uz poluostrvo na kojem se grad nalazi.

Dve glavne tačke za orjentaciju u širem centru grada su brdo Glava šećera i Corcovado sa poznatom statuom Hrista Spasitelja.

U Brazilu je skoro sve što je postajalo pre dolaska Portugalaca uništeno. Zato nema muzejskih Izložaka ili značajnih građevina iz tog doba. Istorija počinje od dolaska Portugalaca u ove krajeve. Na gvarana jeziku starosedeleca koji se nekim čudom još zadržao ovo područje se zvalo Pindorama. Brazil je dobio ime po drvetu Pau-Brasil kojim je bila obrasla obala. Jarkocrvena boja za tekstil koja se od njega dobija bila je veoma popularna u Evropi pa se njime mnogo trgovalo. Tako je prema često korišćenom izrazu “Terra do brasil” dobio naziv Brasil. Danas se na ovo drvo retko nailazi i na spisku je zaštićenih biljnih vrsta. U Botaničkoj bašti u Rio de Janeiru posađeno je svega nekoliko komada.

Botanička bašta

Već prvi dan boravka posetio sam Botaničku baštu koja se nalazi na južnom delu grada. Naravno padala je kišica sa povremenim pauzama. Unatoč tome veoma lepo sam se proveo. Ova tropska bašta koju su Portugalci otvorili pre više od 200 godina odlično je ukomponovana i organizovana.

Mali vozići voze stalno u krug do 7 stanica gde izlaziš i razgledaš okolinu dok za desetak minuta ne dođe sledeći prevoz. Blizu glavnog ulaza je jezero Frei Leandro sa lepim lopočima.

Čini mi se da pažnju posetilaca najviše zaokuplja paviljon sa preko 2500 vrsta orhideja. Neke od njih su veoma retke. Većina su prelepe. Kraljice tropskog cveća.

Avenija kraljevskih palmi /na slici dole levo/ zasađenih pre 200 godina je zaštitni znak ove bašte. Visoke su oko 40 metara. Na kraju avenije je Fontana muza /desno). Fontana sa figurama četiri grčke muze koje predstavljaju poeziju, muziku, nauku i umetnost.

Iako je bio radni dan bašta je bila odlično posećena. U kompleksu se nalazi istraživački centar sa veoma bogatom bibliotekom.

Karioke

U Riju živi 6,7 miliona stanovnika, a u širem području skoro dvostruko više /koliko i u najvećem brazilskom gradu Sao Paolu/. U glavnom gradu Braziliji dvostruko manje. Većinu stanovnika čine beli potomci naseljenika (47,7 %) i crnih robova doveženih iz Afrike i mešanaca svih vrsta (50.7%). Čiste etničke grupe starosedelaca su se uglavnom izgubile i ima ih još samo na nepristupačnim područjima Amazonije.
Stanovnici Ria se ponosno nazivaju carioca /koja na jeziku Tupi plemena koje je tu živelo znači kuća belog čoveka “cari ola”/

U Brazilu skoro da nema rasne i nacionalne mržnje. Sve je to regulisano zakonima koji se obavezno poštuju. Nema kontraverzi između debelih i mršavih, lepih i ružnih, sa seksualnom orjentacijom strejt ili gej. Rio je gay-friendly grad u kojem živi velik broj homoseksualaca u braku ili van njega.

Unatoč pogrešnom mišljenju kod nas o lepoti Brazilki one se u proseku ne mogu meriti sa lepotom naših žena. U tome im ne pomažu ni brojne plastične operacije koje su ovde izuzetno popularne. Ići na estetsku plastičnu operaciju je normalno kao da se ide kod frizera. Naravno ima i izuzetno lepih ljudi kao šta se dešava mešanjem raznih rasa.

Favele

Najveći jaz je između bogatih i siromašnih. Velik broj siromašnih živi na ulicama ili u najboljem slučaju u favelama. To su naselja divlje gradnje i vlastitih zakona mafije koje njima upravljaju.

Obično su na početku favela policijske stanice ali policija ne ulazi unutra osim u izuzetnim slučajevima i sa velikim pojačanjima. Na mnogim uglovima se prodaje droga, a oružje javno nosi. Najmanja doza kokaina košta oko 40 naših dinara. Smišljeno se deca već u predpubertetu navlače na drogu. Od njih se stvaraju fanatični vojnici mafije.

Na lokalnim TV stanicama najveći deo jutarnjeg programa govori o aktualnim akcijama policije protiv kriminala sa snimcima iz vazduha i slično. Tek je za vreme političkih nemira u Braziliji ova tema privremeno bila u drugom planu.

Stopa kriminala je visoka ali turistički kvartovi su prilično dobro kontrolisani. Pa ipak turističke grupe se upozoravaju na potencijalne opasnosti. Možda je to razlog da nisam čuo za veće probleme osim krađe telefona koja je ovde poput turističke takse. U mestima gde je veća gužva video sam domaće kako pre ulaska u gužvu mobilne telefone stavljaju u gaće. Kad sam bio na velikom blokosu u centru Rija na ulazu u gužvu dve Brazilke su dobronamerno upozorile moju ženu da čuvamo telefone i izbegavamo gužvu“ jer je tamo mnogo drogiranih”.

Plaćanje platnim karticama

Prva stvar što rade naši turisti u bilo kojoj zemlji je da menjaju novac u lokalnu valutu. Vodiči im u tome svesrdno pomažu. Nije mi jasno zašto to rade jer najbolji kurs se obračunava kad plaćam platnim karticama. U Brazilu se sve može platiti karticom, Čak i ulični prodavači, a kažu i prostitutke imaju aparate za kartice. Nigde nisam video osim ovde da se kuvani kukuruz na plaži plaća karticom kao što se vidi na donjoj slici. Lokalni lopovi ne kradu kartice jer od njih nemaju koristi zbog provera u banci koje se danas rade.

Najveći problem za turiste u Brazilu je što je uobičajen odnos prema strancima “Govori Portugalski da te svi razumeju”. Radi se o velikoj zemlji sa mnogo stanovnika i oni očekuju od stranaca da se prilagode njima. Domaći koji pomalo govore Engleski često koriste na telefonu aplikacije za prevođenje. Nažalost strani turisti ne mogu da koriste te aplikacije jer stranac ne može da kupi sim karticu kao u većini drugih zemalja. Zato nema mnogo koristi za strane turiste što je lokalna vlast na crno belim pločnicima uz Copacabanu postavila desetak QR kodova koji vode do turističkih informacija o Riu. Probao sam da koristim Drimsim karticu koja važi za većinu zemalja ali ona je radila samo povremeno.

Katedrala Svetog Sebastijana

Murali

Jedan od najlepših ukrasa Rio de Janeira su murali. Ceo grad je velika izložba murala. Ova umetnička dela ulepšavaju nekad najružnije kvartove kao i brojne zidove u samom centru grada.

Akvadukt

U blizini Akvadukta počinje kvart Lapa poznat po noćnim klubovima i zabavi. Tu se nalaze i čuvene Selaronove stepenice. Sa druge strane je kao što se vidi na gornjoj fotografiji katedrala i finansijska četvrt u kojoj se posebno ističu zgrada Centralne banke Brazila i državne naftne kompanije Petrobras.

Selaronove stepenice

U blizini centra i kvarta Lapa je jedna mala strma ulica sa stepenicama popločena keramičkim pločicama. Ovo je delo umetnika Čileanca Horhea Selarona koji će zauvek ostati upamćen kao umetnik koji je u razdoblju od 1990 do 2000 godine napravio ili oslikao jedan od najlepših “spomenika” u Riju.

U početku su pločice dolazile sa raznih gradilišta u Riu, a kasnije iz celog sveta. Danas ima pločica iz više od 60 zemalja i broj se stalno povećava.

Karneval

Prva stvar na koju svi pomisle kad kažu Rio de Janeiro je Karneval. Karioke žive za svoj karneval. On se održava svake godine 40 dana pre velikog posta. 2023 godine to je 17 – 25. februara.

40 dana pre karnevala održavaju se generalne probe plesnih grupa koje na njemu učestvuju. Tu biraju svoje kraljice sambe za sledeću godinu. Interesantno za naše poimanje ne biraju se najlepše plesačice nego one koje ostave najbolji dojam svojim plesom.

Bio sam na generalnoj probi grupe Salgueiro koja je prošle godine osvojila 6. mesto. I ove godine će biti među 12 grupa koje nastupaju u glavnom programu na Sambodromu.

Nakon generalnih proba počinju i blokosi koji traju sve do kraja karnevala. Kako glavnom programu na Sambodromu može prisustvovati samo 90.000 gledalaca /dugačak je 700 metara/ organizuju se još bolje posećeni besplatni koncerti blokosa i bandi na plažama Copacabana, Ipanema i Leblon, u Botaničkoj bašti i u centru. Sve grupe iz komšiluka imaju spremnu himnu koju sviraju zajedno sa nizom drugih pesama. Svake godine u repertoar dodaju sve više pesama – sakupljenih iz klasika njihove popularne savremene muzike. Ritam mnogih od tih pesama me podsetio na ritam afričkih bendova koje sam slušao. Na tim karnevalima ukupno učestvuje oko 2 miliona ljudi dnevno.

Bio sam na prvom blokosu na Praça XV de Novembro 8-og Januara 2023. Oni se redovno održavaju sredom i petkom do samog karnevala. Bilo mi je interesantno da to nije statički koncert na jednom mestu nego se kreće. Počne na jednom mestu i završava nekoliko kilometara dalje.

Pa ipak jedna manja grupa je ostala da svira na samom trgu. I ja sam, malo preplašen upozorenjima domaćih,  ostao sa njima jer su u blizini bile vidljive policijske kontrole. Otišao sam pre dolaska mraka iako ponekad blokosi traju i do samog jutra.

Čuo sam da je na kraju posle ponoći nenajavljeno pevala i Anita /Larisa de Makedo Mašado/ najpoznatija pank pevačica u Južnoj Americi.

Rio je nekom najlepši grad na svetu, drugima najbedniji, a svima veoma interesantan. Iskustvo koje je dragoceno za razumevanje Južne Amerike.
U svakom slučaju grad koji se dugo pamti.