Ičon (Icheon) i obližnji Jodžu (Yeoju) je UNESCO proglasio gradovima zanata i narodne umetnosti. U ovoj regiji oko 60 km jugoistočno od Seula bogatoj glinom zanatlije se oduvek bave grnčarstvom, a posebno su postali poznati za vreme 500 godišnje vladavine Ćoson (Josean) dinastije (1392 do 1897).

Neka od najlepših svetskih porcelanskih posuda glaziranih celadonom /boje zelenkastih nijansi/ nastala su još u doba Gorieo dinastije (918-1392). Njihova popularnost je delom bila rezultat verovanja da menjaju boju ako se tu
stavi otrovana hrana ili piće.

U pripremi za putovanje u Južnu Koreju radovao sam se da ću imati priliku posetiti najpoznatiji festival keramike u Ičonu koji se održavao u to vreme.

Icheon Ceramics Village 이천도예촌

Nakon presedanja nekoliko linija metroa a posle prigradskih vozova za oko 2 sata vožnje stigao sam na stanicu Sindunovečon. Poslednja pre Ičona. Na stajalištu ispred stanice sam shvatio da i pored brojnih linija redovni lokalni autobusi veoma retko voze.

Druga preporučena varijanta je samo teoretski bila dobra jer nije bilo nijednog taksija. Tamo gde su prema informaciji turističkog info centra u Seulu trabali biti osamila se skulptura vajara sa naslovne slike. Nekoliko retkih putnika je uvek neko sačekao da ih poveze.

Srećom vozač autobusa koji je već duže čekao za neku drugu relaciju je bio veoma susretljiv. Pozvao je taksi kojim sam ubrzo stigao do keramičkog sela.

Sipila je kišica i nije bilo ugodno. Došao sam na početak male strme ulice gde je bilo nekoliko desetaka keramičkih radnjica. Dvaput sam pitao vozača da li je to to i on mi je potvrdio da jeste.

Razočaran prošetao sam do vrha ulice. Bilo je nekoliko improvizovanih šatora sa reklamnim uzorcima čajeva i slično. Pola radnji je bilo zatvoreno. U celoj uličici je bilo svega 4-5 posetilaca. Uključujući i mene. Probao sam da nađem bar neki kafić ili mesto gde ću uz piće razmisliti šta da radim. Jedini improvizovani kafić uz keramičku radnju je bio zatvoren kao i radnja.

Spustio sam se do prve radnje na početku ulice. Srećom ovde sam naišao na gazdu čiji “Govorim malo engleski” je bio odličan. Objasnio mi je da je ovo stari deo gde se godinama održavao sajam. Od pre nekoliko godina se održava na drugom većem mestu. A ovde samo simbolično. Ponosno je objasnio da se njegova obitelj već preko 400 godina bavi keramikom.

Trebao je da svrati na glavni sajam pa se ponudio da me poveze. Verovatno su zato i druge radnje bile zatvorene jer oni svi sada izlažu na tom novom mestu.

Za desetak minuta stigli smo u novo naselje privatnih kuća i galerija. Domaćin je objasnio da se stanovnici svih tih stotinjak kuća bave keramikom.

Ovde je bio turistički info centar gde sam nakon prvog iznenađenja da su ih posetili neki stranci dobio sve informacije.

Kad sam odlazio zamolio sam da pozovu taksi. Nekoliko njih je po kiši jurilo auto jer je vozač nešto krivo shvatio pa je stao stotinjak metara dalje.

Veoma ljubazni ljudi. Uvek će ti rado pomoći govorili engleski ili ne. Ako vide da si u nekom problemu sami će prići da ti pomognu. Ne samo na ovom sajmu nego i u Seulu i gde god sam boravio.

S obzirom na kišu deo aktivnosti na otvorenom je otkazan, ali veme ipak nije bilo toliko loše da se ne održi većina planiranih aktivnosti.

Ispod dva velika šatora deca su se zabavljala oslikavajući gotove vaze ili druge keramičke predmete. Neki su malo zaprljali ruke da bi osetili kako se radi valjanje gline na točku.

Jedna devojčica je već sada onako mala pokazala veliki talenat, ali mi njena majka nije dozvolila da je snimam, što sam naravno bespogovorno prihvatio.

Na uličnim štandovima i okolnim ateljeima svoje radove su izlagali mnogi domaći umetnici. Čitao sam na Tripadvajzeru komentar da su te keramike preskupe. Neko im je zbog toga dao ocenu ***. Meni to nije jasno. Ako ti je nešto lepo nedostupno da kupiš zato nije dobro?

Nisam video da je ove godine neko nešto kupio, ali poneko verovatno jeste. Moja želja je bila samo da uživam u majstorstvu domaćih umetnika.

Seo sam uz štand gde su prodavali krofne punjene voćnim džemom. Uz to mi je lepo selo domaće točeno draft pivo.

Mlađi korejski par je odmah iskoristio priliku da malo popričamo. Kad sam im rekao odakle sam ispalo je da već dugo imaju želju da posete Balkan. Setio sam se više grupa korejskih turista koje sam sretao u Zagrebu, Parizu, Bolonji i drugim mestima. Po svemu sudeći standard im sada dozvoljava da putuju svetom.

Od izuzetno siromašne zemlje koja je 1954. godine izašla iz bratoubilačkog rata u kojem je poginulo 3 miliona ljudi Južna Koreja je postala jedna od najrazvijenijih zemalja mereći društvenim bruto proizvodom po stanovniku a Seul jedan od najbogatijih svetskih gradova.

Medijalna plata (ispod koje prima oko 50% zaposlenih) je oko 2.460 Evra mesečno (Srbija oko 550). Minimalna 1150 (za prosečnih 209 radnih sati mesečno). Nema slobodnih subota, a ponekad i nedelja.

Najinteresantniji deo su bile demonstracije rada pozvanih vrhunskih majstora keramike.

Postavljene peći za keramiku nisu korišćene zbog kiše, ali se u šatri radilo na grnčarskom točku i iscrtavale su se pripremljene vaze.

Gwangju Royal Ceramic Festival (광주 왕실도자기축제) 

Na putu za Ičon video sam reklame i za ovaj sajam kraljevske keramike Gvangdžu za koji pre nisam čuo. Održava se od 1998. godine. Kako je bilo još vremena u vozu za Seul naglo sam odlučio da ga posetim. Sišao sam stanicu kasnije nego što je trebalo. Odmah je došao taksi pa nisam izgubio mnogo vremena.

Očevidno je ova regija Gyeonggi-do bogata kvaltetnom glinom što je bila osnova iz koje su vredne ruke majstora pre mnogo godina počeli da stvaraju vrhunsku keramiku.

Za razliku od Ičon keramičkog sela Gvangdžu je šesti grad u Južnoj Koreji. Veličine Beograda. Njegov položaj na reci Han koja prolazi kroz Seul je bio razlog da se jedna od kuhinja dinastije Džoseon u XVIII veku tu nalazila. Kako za kraljevsku kuhinju treba lepo posuđe izgrađeno je 275 peći za keramiku. Posebno popularnog plavog i belog porcelana.

Prezentacije su završene prepodne, ali mogao sam da uživam u prelepoj keramici na štandovima.

Tek kasnije sam saznao da je Gvangdžu posebno poznat po masakru studenata u maju1980. nakon prodemokratskih demonstracija zbog uvođenja vojne diktature.

Na stotine, a prema nekima i više hiljada studenata je ubijeno, silovano, spaljeno, prebijeno…

Vojni diktator general Chun Doo-hwan je kasnije osuđen zbog tih nedela, ali je pomilovan od smrtne presude i poživeo do 90. godine.

Gyeonggi Ceramic Museum (경기도자박물관)

Muzej je osnovan radi skupljanja, konzervacije, istraživanja i izlaganja koreanskog celadon i belog porcelana proizvedenog davno u keramičkim pećnicama širom Gieongi-do provincije i u kraljevskim pećnicama u Gvandžu, Tu je naravno izložena i moderna savremena keramika.

Dok sam razgledao muzej sajam je završio sa radom. Svi su se brzo razišli. Nije više bilo ni taksija. Došli su već čuvari. Govorili su odlično engleski. Pozvali su nekog poznatog taksistu i još po dnevnoj svetlosti stigao sam na voz do Seula.