Republik Singapura 新加坡共和国 Republic of Singapore சிங்கப்பூர குடியரசு

Na površini dvaput većoj od Beograda živi skoro toliko ljudi kao u celoj Srbiji. Ovde uporedbe prestaju. Singapur je sve drugo od Srbije. DBP po stanovniku redovno među 10 najuspešnijih zemalja na svetu. Ovo je zemlja reda i zakona. Rezultat je da se radi o jednoj od najsigurnijih zemalja na svetu. Izuzetno se podržava razvoj obrazovanja. Fantastični projekti se rade planski i precizno uz angažovanje vrhunskih stručnjaka. Prioritet je održanje prirode i ekologije. Nulta tolerancija prema korupciji. Zato nije čudo da je broj turista koji godišnje posete ovu zemlju dvostruko veći nego stanovnika.
Za ljude iz naše regije jugoistočnog Balkana Singapur je zemlja neostvarenih želja. Država sanjane budućnosti.

Ova država je značajna po svom strateškom položaju na putu začina uz Malajski moreuz. Područje je pod britanskim uticajem od XIX veka do spajanja u Maleziju. 9. augusta 1965. godine proglasila je samostalnost i malo kasnije postala članica UN.

Za vreme II svetskog rata je, poput mnogih drugih azijskih zemalja, bila pod Japanskom okupacijom.  

Najznačajniji deo Singapura nalazi se na Marina Beju. Ovaj zaliv u kome je ušće sa rekom Singapur nasut je zemljom i kamenjem te posle betoniran. Na taj način površina Singapura je porasla za više od 20.000 kvadratnih kilometara. Na tome su izgrađeni futuristički soliteri. Pretvoren je u finansijski centar Singapura i jugoistočne Azije.

NEBESKI PARK

Povodom 45 godišnjice samostalnosti poznata američka firma Sands (koja je vlasnik većina hotela u Makau) izgradila je trodelni hotel od po 55 spratova na čijem vrhu se nalazi ogromna „daska za surfanje“ koja spaja sve tri kule. Tu su vidikovci, restorani i najviši bazen na svetu dužine 150 metara. Oko njega je brojno drveće i tropsko cveće.

U ovoj lepoti mogu uživati gosti hotela koji koriste neku od njegovih 2561 sobe /od čega su 230 luksuzni apartmani sa batlerom i svašta nešto/. Noćenje u dvokrevetnoj sobi možete si priuštiti već za oko 600 Evra.

Naravno, tu je i velika kockarnica kao i impozantan tržni centar na 3 nivoa. Uz njega je Muzej umetnosti i nauke.  Nažalost zbog kratkog boravka nisam obišao nijednu od ovih znamenitosti osim u prolazu. 

Većina posetilaca kroz hotel pešačkim mostićima prolazi do parkova Marina Beja.

Postoji i zaobilazna ulica sa parkingom na kraju parkova uz obalu mora gde se nalaze razni restorani i prodavnice.

FUTURISTIČKA AHITEKTURA

Kao što se vidi na naslovnoj slici Singapur je bogat izuzetno interesantnim soliterima najboljih svetskih arhitekata koji se ovde redovno okupljaju.
Izuzetno interesantne zgrade van Marina Beja nisam video, već samo poneke usput na ruti razgledanja. Ovaj put sam prednost dao razgledanju centralnog dela jer nisam ni imao vremena za nešto mnogo više.

U Singapuru se nalaze luksuzni hoteli svih najpoznatijih hotelskih lanaca i to u reprezentativnim zdanjima.

Singapur ima 122 zgrade više od 150 metara od čega je 96 solitera. To je svakako mnogo, ali gradovi poput Hong Konga i Dubaija imaju mnogo više. Prednost Singapura je u tome što je arhitektonska raznolikost i lepota nekih rešenja jedinstvena. I naravno priroda koja ih okružuje.

JAVNI PREVOZ

Javni prevoz u Singapuru je odlično organizovan. Najviše se koristi nadzemna mreža metroa koja na našem jeziku ima nepopularno ime, ali je veoma efikasna i brza za prevoz brojnih putnika.

Veoma je razvijena i autobusna mreža. Taksi je malo skuplji nego kod nas. Cena zavisi od kategorije taksija kojim se vozite. Koliko sam primetio vozi se po taksimetru.

Gardens by the Bay

Na velikom konkursu grada Singpura za idejno rešenje ovog parka između 170 velikih svetskih arhitektonskih firmi izabrane su dve iz Velike Britanije: Grant Associates i Wilkinson Eyre Architects.

Napravili su odličan posao tako da je danas Singapurski park uz zaliv izuzetan primer savremene pejzažne arhitekture na granici modernih čuda.

NEBESKO DRVEĆE

Davno pre posete Singapuru video sam slike drveća u metalnim okvirima. Po danu mi ovo nebesko drveće deluje neobično ali nije posebno interesantno.

Za razliku od toga noćni program mi se jako dopao. Večernja Rapsodija svetla & zvuka je impozantna i besplatna. Izuzetno je popularna kod turista, a možda još više domaćih posetilaca.

Poseta Cvetnoj kupoli i “Oblak šumi” i Cvetnoj fantaziji se plaća.

                CVETNA KUPOLA

Cvetna kupola je veoma posećena. Ovde je cveće i drveće izloženo tematski i prema regijama gde raste.

CVETNA FANTAZIJA

Poseban paviljon je namenjen tematskim izložbama  aranžmana rezanog i prirodnog cveća. Na sadržaj nemam komentara. Mogu da priložim samo nekoliko slika da dočaram o čemu se radi.

GRAD ORHIDEJA

Među cvećem naravno dominira orhideja. Kraljica cveća. Simbol romanse i ljubavi. Glavni bulevar je Bulevar orhideja.

Svake druge godine održava se jedan od najvećih sajmova cveća na svetu. Singapore Garden Festival sledeći se održava od 3-11 augusta 2024. Ima mnogo privatnih uzgajivača orhideja koji su otvoreni za posetioce i van tih termina.

U okviru botaničke bašte je najpoznatija stalna postavka bašte orhideja gde raste oko 1000 vrsta orhideja i 2000 hibrida.

SINGAPUR MERLION

Ovaj morski lav (Merlion) je simbol grada nastao iz legende prema kojoj je Singapur dobio ime. Singa (mal. lav) i pura (grad). Do XIV veka zvao se
Temasek (morski grad).
Malajski princ Sang Nila Uta je videvši malajskog tigra pomislio da je to lav, pa je grad nazvao po lavu. Za vreme okupacije Japanci su grad zvali Syonan-To (Svetlo juga).

Singapur je zemlja različitosti. Neki kažu “etnički melting pot”. Koriste se 4 službena jezika: kineski (mandarinski), malajski, tamilski i engleski. U strukturi stanovništva 77% su Kinezi, 18% Malajci, 7% Indijci i 1% Evroazijati. Ti narodi žive složno u ovoj zajednici.

Rasizam se odmah kažnjava. Zakoni se ovde strogo poštuju. U nekim segmentima su veoma strogi. Ovih dana pred 58. godišnjicu samostlnosti izvršene su dve smrtne kazni zbog droge.

Postoje kazne za pljuvanje, bacanje otpadaka, neovlašćenu prodaju žvakaćih guma, pisanje grafita bez dozvole, mokrenje na javnoj površini ili čak nepuštanje vode u javnim toaletima nakon upotrebe, pa i za hranjenje golubova ili majmuna na koje ponegde može da se naiđe. Neki od tih zakona su drakonski. Neki strancima smešni. No u Singapuru smatraju da je striktna primena zakona pomogla stvaranju kulture održavanja reda i discipline.

Zabranjeno je puštanje zmajeva, drona preko 250 gr bez dozvole, vatrometi osim na Dan nezavisnosti i Novu godinu, sviranje ili pevanje na javnim površinama, pušenje van određenog prostora, spajanje na tuđi WIFI, golotinja, durian u prevozu, prelaz ulice gde nije pešački prelaz, bacanje konzervi, papira i opušaka van određenih mesta…

Geylang Road povezuje istočno predgrađe Chinatowna sa centrom grada. Tu ima raznih prodavnica za brojne turiste koji ovde odsedaju zbog nižih cena inače skupog smeštaja. U ovom kineskom kvartu specijalitet u restoranima je čorba od žabljih bataka.

Od voća je omiljen naravno njihov kralj voća durijan. I nama Evropljanima kad svladamo otpor od odvratnog mirisa sviđa se specifičan slatki okus durijana.
Kraj je još poznatiji zbog crvenih fenjera. Naravno ovo nije na prometnom delu i mnogo je diskretniji od evropskih varijanti, tako da osim stvarno zainteresovanih tu ne prolazi mnogo drugih.

EFIKASNA DRŽAVA

Pet osnovnih prihvaćenih pravila politike Singapura su: MERITOKRATIJA: Najbolji bi trebalo da dobiju šansu da vladaju, ČESTITOST: Nemilosrdnost prema korupciji, VLADAVINA PRAVA: Primena i poštovanje zakona, VIZIJA: Planirati na dugi rok i graditi institucije i UČENJE: Večito osavremenjivanje i menjanje.

Singapur je ova pravila izgradio prateći šta rade najuspešniji. Danas druge zemlje pokušavaju da ostvare te metode po primeru Singapura, jer su rezultati frapantni.

Naše turističke agencije ne organizuju ture samo za Singapur. Verovatno zbog visokih troškova. Zato je to samo usputno mesto gde dovode turiste na 2-3 dana.
Ovo malo što sam upaznao me je zaintrigiralo i moraću doći sledeći put na malo duže vremena, jer ovde ima šta da se vidi i doživi.