Osaka je drugi velegrad u Japanu (treći po broju stanovnika). Broj stanovnika je 2,75 miliona. Gravitirajuće područje Kansai regije koja ima oko 19 miliona. U Osaku svakodnevno dolazi na rad ili zbog drugih potreba preko 3,5 miliona ljudi.

Šire područje Osake predstavlja najurbaniji  i najproduktivniji region Japana (odmah posle Tokija). Osaka je sedište nekih od najvećih japanskih kompanija kao što su Takeda Pharmaceutical, Sumito Electric Industries, Daikin Industries, Kubota, Sharp, Daihatsu Motor i mnogih drugih. Pa ipak život u Osaki je mnogo opušteniji (i jeftiniji) od onog u Tokiju.

Osaka dvorac

Prema lokalnom sajtu https://www.japan-guide.com/ u Osaki je atrakcija broj 1 Univerzal studio? Slažem se da je Univerzal studio interesantan, ali njega sam obišao u Los Anđelesu. U Osaki me interesovalo nešto drugo.

Iako se nalazi na 78 metara nadmorske visine sa obzirom na svoj položaj ovaj dvorac ima odličan panoramski pogled na ceo grad. Unutar njega je muzej o istoriji Osake, Tojotomiu Hidejoši i njegovoj eri.

Dvorac je bio uništen nekoliko puta. Poslednji put je obnovljen 1997. u stanje iz Edo perioda.

Pogled na park ispred dvorca. Na zgradi levo je lep krovni restoran.

Pogled na Osaka jo dvoranu koja prima 16.000 gledalaca. Iza je kvart Kiobaši i Osaka biznis park.

U muzeju glavna tema je život Tojotomi Hidejošija.

U Japanu je još uvek danas, a posebno je u stara vremena status bio veoma značajan. Tojotomi je ostao jedna od najinteresantnijih istorijskih ličnosti pre svega iz činjenice da je od najniže kaste uspeo da se uzdigne do regenta što je vrhunac za nekoga ko nije u srodstvu sa carskom porodicom.

Od mladog delikventa, vođe maloletničke bande, preko slagača nanula Oda Nobulnage postao je njegov ratnik, posle glavni general, vojskovođa pa na kraju i civilni vladar celog Japana.

Kad se govori o istoriji Japana pominju se tri ujedinitelja. Ustvari radi se o tri osvajača koji su malo po malo proširili vlast nad svim drugima. Prvi je bio Oda Nobunaga za koga se borio Tojotomi Hidejoši. On je osvojio trećinu Japana.

Nasledio ga je Tojotomi koji je završio osvajanja, ali je mogao da vlada samo kao civilni vođa jer šogun mora biti pripadnik polucarskih klanova to jest onaj koji u precima ima nekog japanskog cara.

Ove uslove je ispunjavao Tokugawa Ieyasu koji nakon smrti Hidejošija nasilno preuzima vlast i osniva šogunat Tokugawa 1603. godine. Za glavni grad proglašava Edo i tamo njegovi naslednici borave sve dok kralj Meidži nije preuzeo vlast 1868. godine i reformiše Japan u savremenu državu.

  Kultura odnosa prema drugima se uči

Na putu do dvorca sretao sam veće grupe dece. Izuzetno su disciplinovani. Naročito mi se svidela informacija da u prvom razredu osnovne škole uče jedino kako da se odnose prema drugim ljudima.
Zato ne čudi da su svi, a posebno javni službenici poput konduktera u vozu i u javnom prevozu izuzetno prijazni. Pre ulaza u vagon se poklone putnicima, pa tek onda ulaze.

Sličnu situaciju sam doživeo u ovoj velikoj robnoj kući u Tokiju. Slučajno sam se zatekao prilikom otvaranja. Pred otvaranje direktor robne kuće je pozdravio kupce koji su čekali i naklonio im se. Nakon toga su otvorena vrata i svi radnici su se klanjali posetiocima narednih 5 minuta.

Rad, rad i samo rad

Grad Osaka je mnogo manji od Tokija pa sam ovde na nekoliko mesta video druženje ljudi posle posla. U Tokiju sam imao priliku da posetim nekoliko firmi iz delatnosti kojom se bavim i da se upoznam kako rade.

U Japanu je preporuka da se radi 40 radnih sati nedeljno kao što je i kod nas. Zbog manjka radnika većina poslodavaca zahteva da se radi prekovremeno 80 sati mesečno što je skoro pola radnog vremena duže. Ako se to ne ispunjava smatra se da radnik nije lojalan firmi i tretira se kao socijalno neprihvatljivo ponašanje. Iako se ti prekovremeni sati plaćaju oni dovode do premora. Japanski pojam “karoshi” znači “smrt od premorenosti”. Nisam čuo da takav pojam postoji bilo gde u Evropi. Posebno ne na Balkanu. Ovde sam čuo samo za pojam “smrt od dosade”.

Za razliku od Evrope i SAD ovde se vodi izuzetno restriktivna politika u vezi zapošljavanja stranih radnika. Na 125 miliona stanovnika Japana je svega oko million stranaca od čega je ogromna većina iz Južne Koreje. Kako je u zemlji depopulacija  predviđa se da će se broj stanovnika do 2050 godine smanjiti
za skoro 20 miliona. Verovatno će se do tada i ovo promeniti.

50-tih godina prošlog veka u Japanu je došlo do velikog priliva američkog kapitala koji se uz vredan i ustrajan rad Japanaca višestruko isplatio. Kao i u Južnoj Koreji taj fantastičan trend se poslednjih nekoliko godina zaustavio.
Od 2020. Japan čak beleži recesiju.

Zbog pomanjkanja radnika veoma je razvijena prodaja preko automata. Godišnji promet ove prodaje je 57 milijardi dolara što je skoro kao ceo Društveni Bruto Proizvod Srbije. Od toga Coca Cola poseduje oko 35% aparata.

Druženje posle posla

Restorane koji su često mesto okupljanja radnika posle posla prepoznaćete po pregradama između stolova. Većina restorana je u podrumu ili na spratu. Ovde se smatra da zajednički izlazak na večeru doprinosi socijalizaciji i poboljšava radnu atmosferu. Ako te šef pozove nepristojno je da takav poziv odbiješ.

Da bi gosti bili što manje ometani u ovom restoranu konobare ćeš videti samo na ulazu dok te vode na mesto i kada ti donose porudžbinu koju si poslao preko automata. Na kraju poručuješ račun koji se plaća na izlazu.

Fabrike često organizuju zajednička druženja. Imao sam čast da budem na jednoj takvoj proslavi firme Sankosha svetskog lidera u proizvodnji lutki za peglanje odeće.

Od stotinjak prisutnih domaćina i gostiju najmanje polovina njih je držalo govore. I svaki put nakon govora se pio sake iz malih čašica. Većinu govora nisam razumeo ali su obično završavali uzvicima podrške. Kad smo dovoljno popili svi smo se primili za ruke u znak zajedništva i pevala se fabrička himna.

Hotelske sobe po japanskim merama

U Japanu ima svih najpoznatijih hotela, ali najviše je onih srednje klase koji su značajno jeftiniji. U prvom putovanju boravio sam u Grand Prince Hotela Takanawa****. Sobe su nešto manje od onih u Evropi za taj nivo – 24 m2. Noćenje sa doručkom za jednu osobu je oko 160 Evra.

Drugi put u Tokiju bio sam na boljoj lokaciji u blizini ulice Ginza ali u lošijem hotelu Sotetsu Fresa Inn Tokyo-Kyobashi***. Noćenje bez doručka za 2 osobe u sobi od 11 m2 košta oko 95 Evra.

Evo kako sve smestiti u 11 m2.

Kao i u svim zgradama u Japanu prozori iznad prvog sprata su fiksirani i ne mogu se otvarati, ali postoji klima i naravno WiFi.

Posle Tokija boravak u Best Western Plus Hotelu Fino Osaka Kitahama je bio
da se raširiš. Noćenje u dvokrevetnoj sobi od 20 m2 košta oko 60 Evra.

HRANA I PIĆE

Mnogi smatraju da je Osaka poznata po gastronomiji. Nisam neki ljubitelj japanske kuhinje. U Osaki sam bio samo jedan dan i noć. Prekratko da bi to potvrdio. Jedan od prvih specijaliteta koje sam probao u Tokiju ovaj put je bio Takoyaki. Uz Okonomiyaki (sa svinjetinom) jedan od najpoznatijih specijaliteta Osake.

Radi se o pohovanim knedlama u čijem središtu je komadić kraka hobotnice. Nažalost ti komadići su toliko tvrdi i žilavi da se ne mogu gristi pa se bacaju.

Neki specijaliteti iz Japana su jako poznati iako ova zemlja najveći deo hrane uvozi iz drugih krajeva. Japan je bogat sa ribom i morskim specijalitetima jer je na sve strane okružen morima. Ima velik izbor školjki ali nisam se usudio da ih probam zbog straha od mogućih virusa i parazita koji bi mi mogli upropastiti putovanje.
Više o hrani u putopisu o Japanu gde najviše pišem o Tokiju.

Sake je pirinčano vino koje može biti pojačano alkoholom. Ima više vrsta sakea koje se razlikuju u tome koliko je pirinča utrošeno da se dobije. Najkvalitetniji je onaj u čijoj proizvodnji je korišćeno najviše pirinča. Koliko sam primetio ovaj kvalitetniji se pakuje u veće flaše.