Atina je nestvaran grad. U centru se uzdiลพe Akropolj ฤiji poฤeci datiraju pre 34 vekova. Danaลกnji oblik je formiran preteลพno u V veku p.n.e., posle persijskih ratova.
Na tom podruฤju ljudi su ลพiveli joลก pre 5 do 6.000 godina.
Ovaj grad-drลพava je odavno centar umetnosti, filozofije i demokratije. Grad Platona, Aristotela, Sokrata, Sofokla, Perikla i mnogih drugih. Zato nije ฤudno da ga mnogi zovu kolevkom zapadne civilizacije.
Nesporno da je tako, ali zapadna civilizacija se prema Atini i Grฤkoj
nije ponaลกala kao majka. Pljaฤka istorijskog nasleฤa i dogovori sa Turskom na uลกtrb Grฤkih interesa nakon Prvog svetskog rata su oฤevidno potezi maฤehe.
Grad sa brojem stanovnika kao Zagreb u Hrvatskoj nalazi se izmeฤu 7 breลพuljaka. U taj broj su ukljuฤeni beskuฤnici (10.000) kojih Atina ima 15 puta viลกe nego Zagreb odnosno dvostruko viลกe nego Beograd. To bi prema reฤima aktualnog gradonaฤelnika Beograda znaฤilo da je Atina toliko viลกe velegrad.
Znaฤaj Atine je daleko veฤi od broja stanovnika i gravitirajuฤeg metropolskog okruลพenja od oko 3,7 miliona ljudi po ฤemu je jedna od najveฤih evropskih metropola. Osim veฤ pomenute โkolevke civilizacijeโ Atina je ekonomski, finansijski, industrijski, politiฤki i kulturni centar Grฤke.
AKROPOLJ
Akropolj je na brdu visine 150 metara. Vidljiv je sa skoro svih pozicija u gradu. Hram Partenon, hram Erehteon, Propilejeva kapija i hram Atine Pobednice nalaze se na ploฤi veliฤine 300 sa 150 metara. Izgradnju ovih vrhunskih dela klasiฤne antiฤke umetnosti vodio je Periklo pod ฤijom vlaลกฤu je Atina doลพivela veliki procvat.
Grupi sa kojom sam bio u razgledanju struฤnim objaลกnjenjem pomagao je odliฤan poznavalac grฤke istorije i posebno umetnosti Momฤilo Moma Radiฤ.
PROPILEJI
Propileji je monumentalni prolaz sa tremom sagraฤen od belog mermera na ulazu u Akropolj.
Arhitekta Mneziklo postavio je dorske stubove. Visina je trebala biti dovoljna da se kroz prolaz svake 4 godine za vreme Panatenejskih sveฤanosti posveฤenih Atini moลพe uneti ritualni brod.
HRAM BOGINJE ATINE NIKE
Pored Propileja nalazi se manji hram boginje Atine Nike. Nekad je pored njega bila Fidijina statua Atine Pobednice ali je veฤ dugo nema pa je ovaj hram najmanje uoฤljiv.
PARTENON
Najznaฤajnija graฤevina na Akropolju je svakako Partenon izgraฤen u slavu Atine Device (Atina Partenos) i Zevsa. Kontrolu gradnje prema projektu arhitekta Iktina i Kalikrata je vodio Fidija koji je bio zaduลพen za skupturalno ukraลกavanje.
Danas je preostalo malo Fidijinih originalnih dela. Najviลกe u British museumu u Londonu i u Akropoljskom muzeju u Atini.
Ima viลกe kopija njegovih dela iz rimskog perioda koji se ฤuvaju u Rimu, Parizu, Atini i u nekim drugim muzejima.
Struฤnjaci smatraju da je Partenon najskladnija graฤevina svih vremena. Primenjen je zlatni rez kao i antiฤko naฤelo “ฤovjek je merilo stvari!”. Mnogi se slaลพu da je to najlepลกi primer antiฤke arhitekture i umetnosti.
EREHTEON
Ovaj hram je posveฤen mitskom kralju Erehteonu. Jedna strana je posveฤena Posejdonu a druga Atini .
Veliku paลพnju privlaฤe karijatide mladih devojaka (kore). Na ostacima hrama su izloลพene kopije.
Grci su daleku proลกlost tumaฤili kroz mitove. Jedan od popularnih je o takmiฤenju izmeฤu Atine i Posejdona ko ฤe biti pokrovitelj grada uz Akropolj. Zevs je naredio da daju poklone pa ฤe se odluฤiti prema tome ฤiji se poklon viลกe svidi stanovnicima.
Posejdon je trozupcem udario u zemlju i gle ฤuda. Potekla je voda. Kako je Posejdon bog mora ta voda je bila slana.
Atina je posadila seme iz kojeg je niklo prvo drvo maslina. Ono je davalo hranu i ulje a moglo se koristiti i za potpalu. Tako je Atina postala zaลกtitnik grada koji je dobio njeno ime.
DIONISOV TEATAR
U ovom drevnom pozoriลกtu iz antiฤkog doba na otvorenom odrลพavale su se svetkovine u ฤast boga Dionisa. Mogao je primiti 17.000 gledalaca.
ODEON
Odeon je zatvoreni teatar u kojem je bolja akustika od amfiteatra. Kako su bili natkriveni tako su bili manji od klasiฤnih teatara na otvorenom. Najveฤi je onaj u Atini izgraฤen u II veku. Primao je do 8.000 posetilaca. Izgradnja krova iznad tolikog prostora bilo je vrhunsko arhitektonsko umeฤe s obzirom na tadaลกnje tehniฤke moguฤnosti.
OSVAJANJA I PLJAฤKE ATINE
Atina je osvajana i pljaฤkana od strane mnogih zavojevaฤa kao retko koji grad. Najveฤi procvat Akropolja bio je kad su se uspeลกno odbranili od Perzijanaca u V veku p.n.e.
Veฤ sredinom IV veka p.n.e. potpada pod vlast severnogrฤke Makedonije pod vodstvom Filipa II Makedonskog.
U okviru Rimske imperije u II veku Atina je dobila status slobodnog grada. Rimski car Hadrijan je voleo Atinu i napravio je mnogo dobrih stvari za grad kao ลกto je biblioteka, gimnazija, akvadukt, most, nekoliko svetiliลกta i hramova meฤu kojima i Hram Zevsa olimpijskog.
Za vreme Vizantije Atina je pretvorena u provincijski gradiฤ. Hramovi su pretvoreni u crkve. Filozofske u hriลกฤanske ลกkole. Boginja Atina je zamenjena devicom Marijom. Fidijina skulptura Atine u Partenonu od slonove kosti i pozlate je opljaฤkana.
U doba krstaลกkih ratova Atinom su vladali Sicilijanci, Francuzi i Firentinci.
U drugoj polovini XV veka grad osvajaju Osmanlije. Partenon pretvaraju u dลพamiju, Erehteon u harem. Karijatide obogaฤene lepoticama unutar zidina.
Tokom venecijanske opsade 1687. u morejskom ratu eksplozija u Partenonu (gde su Turci skladiลกtili barut) odnela je krov i deo stubova hrama.
Poฤetkom XIX veka britanski ambasador u Otomanskoj imperiji, ล kotlanฤanin Tomas Brus, sedmi erl od Elgina iskazao se kao najฤuveniji pljaฤkaลก Akropolja, posebno Partenona. Elginov tim je radio na Akropolju, praveฤi neviฤenu ลกtetu uklanjanjem figuralnih i arhitektonskih ukrasa i delova, potpuno skidajuฤi i rastavljajuฤi viลกe od polovine preostalih skulpturalnih ukrasa Partenona, sve do kapitela i delova stubova. Usput je razbijeno neลกto metopa i reljefa, a njihovi delovi sada su izloลพeni u Londonu i u Atini.
Veฤ duลพi niz godina Grฤka traลพi da joj se vrati opljaฤkano i delimiฤno uniลกteno kulturno blago ali do danas joลก nije uspela u tome iako zahtev podrลพava veฤina javnosti ฤak i u Velikoj Britaniji.
Podno Akropolja 2009. je sagraฤen novi Muzej Akropole koji ima mnogo praznog prostora gde bi se mogli smestiti otuฤeni artefakti. Nadam se da ฤe se te praznine ubrzo popuniti povratom opljaฤkanog. Privatni vlasnici i kolekcioneri pokazali su dosad mnogo viลกe razumevanja nego vlade koje grฤevito drลพe oteto blago.
HRAM POSVEฤEN POSEJDONU
Uz ovo mesto vezana je jedna od najpoznatijih grฤkih legendi. Priฤa kaลพe da je tu kralj Egej ฤekao povratak sina Tezeja koji je zajedno sa 6 drugih momaka i 7 devojaka iz Atine otiลกao kao ลพrtva Atine kralju Minoju. Atina je svakih 9 godina slala toliko mladih kao iskupljenje ลกto je na Olimpijskim igrama u Atini ubijen Minosov sin Androgej.
Kralj Minos je ove devojke i mladiฤe puลกtao u knososki lavirint na Kritu gde bi ih pojeo mitski Kentaur. Dotad se niko nije vratio. Tezej je bio spreman da se bori. Uspeo je da pobedi u borbi i da izaฤe iz lavirinta uz pomoฤ Minosove ฤerke Arijadne koja se zaljubila u njega.
Otac i sin su imali dogovor โ Tezej ฤe na put krenuti barkom sa crnim jedrima i ako pobedi u borbi zameniฤe ih belim. U sluฤaju da izgubi ostaฤe crna. Na taj naฤin ฤe otac pre nego ลกto brod pristigne znati da li mu je sin ลพiv ili ne. Tezej je zaboravio na dogovor sa ocem i nije zamenio jedra. Videvลกi brod sa crnim jedrima na puฤini Egej je u oฤaju skoฤio sa litice u more i ubio se. Nakon toga more u koje je skoฤio nosi naziv Egejsko.
Neki kaลพu da je na Sunionu najlepลกi suton na svetu. Nisam bio u pravo vreme da bih to proverio. Drugi kaลพu da je to zalazak sunca u Iji na Santoriniju. Meni su ostali u seฤanju fenomenalni sumraci na Sejลกelima ali i neki prelepi u Beogradu. Svi sutoni su lepi i teลกko je reฤi koji je najlepลกi. Zanimljivo je koliko ova vremensla pojava sve viลกe postaje fenomen za turiste. U malenoj Iji se u to vreme skupi nekoliko hiljada turista. To se deลกavalo ฤak i u vreme pandemije Kovida 19. Koga interesuju fotografije iz tog vremena moลพe videti u putopisu o ostrvu Santorini https://putopisanje.com/?p=307
HELENSKI PARLAMENT
Od nezavisnosti grฤke drลพave 1834. Atina je proglaลกena za glavni grad. Stara kraljevska palata na trgu Sintagma pretvorena je u Helenski parlament.
Turisti se na svaki puni sat skupljaju ispred zgrade parlamenta da bi gledali spektakularnu smenu straลพe. Po sredini u zidu nalazi se spomenik neznanom junaku gde gori veฤni plamen.
U toku XIX veka oko ove palate izgradio se veฤi broj znaฤajnih graฤevina i luksuznih privatnih kuฤa u neoklasiฤnom stilu.
ATINSKA TRILOGIJA
Tri znaฤajne institucije iz tog doba su Narodna biblioteka Grฤke, Univerzitet i Akademija. Ove neoklasiฤne zgrade projektovao je danski arhitekta Theophil Freiherr von Hansen.
AKADEMIJA
Naziv je nastao od Platonove filozofske ลกkole iz IV veka p.n.e.
Akademiju okruลพuju skulpture Atine i Apolona. Ovde je najznaฤajniji istraลพivaฤki centar u Grฤkoj.
ATINSKI UNIVERZITET
NARODNA BIBLIOTEKA GRฤKE
ARHEOLOล KI MUZEJ
Na nekoliko stotina metara od biblioteke nalazi se Nacionalni arheoloลกki muzej. Tu su izloลพeni najvaลพniji artefakti s arheloลกkih lokaliteta Grฤke od praistorije do kasne antike.
OLIMPIJSKI STADION
Atina je bila prvi domaฤin modernih Olimpijskih igara 1896. godine, a 2004. godine Ljetnih olimpijskih igara.
Stadion Panatinaiko je atletski stadion u Atini koji je ugostio prve moderne Olimpijske igre 1896. Imao je mesta za 80.000, a sada za 45.000 gledalaca. Izgraฤen je u potpunosti od belog mermera. Na tom mestu su se nekad u antiฤko doba odrลพavale Panatenejske igre.
NACIONALNI PARK
Od hrama Zevsa Olimpijskog do Olimpijskog stadiona Panatinaiko prostire se Nacionalni park u kojem se nalazi nekoliko interesantnih skulptura koje su mi privukle paลพnju.
Skulptura prikazuje mladog Lorda Bajrona u rukama Grฤke u obliku lepe devojke koja ga hladi palminim listom. Simbolom besmrtnosti. Lord Bajron je izuzetno popularan u Grฤkoj zbog podrลกke grฤkoj borbi za samostalnost od Otomanske imperije. Naลพalost prerana smrt 1824. u 36. godini nije mu dozvolila da doฤeka pobedu (1830.).
JEZERO VOULIGMAENI
Dvadesetak killmetara juลพno od Atine iza Glifade nalazi se malo mesto Vouligmaeni. Ima divnu plaลพu kao i veฤina mesta u Atinskoj rivijeri ali i neลกto posebno. Tu se nalazi prirodno jezero u kojem se meลกa morska sa podzemnom termalnom vodom. Tokom godine temperatura ovog jezera je ugodnih 21 do 29 ยฐC tako da Atinjani vole da se ovde kupaju
Prirodno okruลพenje je prelepo.
HELLINIKON PROJECT
Za razliku od velikih svetskih metropola u uลพem centru Atine nema solitera ลกto je dobro jer se nikako ne bi uklapali sa Akropoljem i neoklasiฤnim graฤevinama u centru.
Stari atinski aerodrom Elinikon zatvoren je 2001. Danas se na tom podruฤju gradi novo savremeno naselje. Ovaj projekat predraฤunske vrednosti preko 8 milijardi USD vodi firma Lamda Development pod vodstvom Odysseasa Athanasiou.
ฤetvrt rezidencijalnog stanovanja Nova Atina za 1100 stanovnika se intenzivno ugovara i gradi. Uskoro ฤe se videti gradnja Riviera tornja.
U projektu dosad uฤestvuju arhitektonske firme Kengo Kuma & Associates, Foster & Partners, Aedas, Sasaki & Doxiadis Associates i Bjarke Ingels Group.
Foster & Partners su projektovali Riviera Toranj. Rezidencijalni soliter od 45 spratova visok 198 metara (Beogradska kula 168 m)
i biฤe najviลกa zgrada u Grฤkoj. Planiran rok izgradnje 2025.
Ovim projektom je predviฤen park oko svih graฤevina tako da ฤe po zavrลกetku povrลกina parkova u Atini biti gotovo udvostruฤena.
Maketa naselja je na sajtu https://theellinikon.com.gr/en/
Prema projektu izgradiฤe se 3 hotela, 8000 stanova, kazino, marina sa 310 vezova, 3 ลกoping centra, parkinzi i โmoderan monumentโ. Ambicija je da to postane prvi evropski pametan grad.
Naravno planirana je zaลกtita od poplava za borbu protiv buduฤih klimatskih uslova. Ukratko: naselje buduฤnosti.
Neฤe biti jednostavno ostvariti ove ideje, ali verujem da ฤe inicijatori biti uporni i dati Atini jedan novi sjaj za buduฤa pokolenja