Kuba je zemlja predivne karipske prirode, drveća, cveća, plaža, interesantnih životinja, lepe arhitekture iz doba neoklasicizma XVIII-XIX vek, art nuveaux, art deco i eklektični stil XIX.-XX. veka. I naravno dobrih domaćina. Ovde su rođeni neki od najpoznatijih svetskih koktela na bazi ruma kao Mohito, Daikiri i Cuba Libre. Kubanski sportisti i zabavljači su poznati širom sveta.

Mnoge stvari mi se nisu dopale pa su dojmovi proturečni. Najlakše mi je bilo da opišem prelepo egzotično drveće i cveće pa sam prvi post pisao o tome.

Tropsko drveće i cveće Kube

O Kubi i o nekim pticama

Ovo najveće ostrvo na Karibima oblika krokodila nastanjuje preko 11 miliona ljudi.  Uz ostrva Kuba i Huventud u sastav države ulazi više arhipelaga sa velikim brojem malih ostrva.

Na ostrvu su nekad živela 3 indijanska plemena od kojih su najbrojniji i najnaprediji bili Taino. Nakon dolaska Španjolaca na čelu sa Kolumbom 1492. mnogi domorodački stanovnici su umrli pod španskim terorom i od zaraznih bolesti na koje nisu bili imuni.

Kuba danas ima stanovnika koliko i obližnji Haiti i Dominikanska Republika. 64% stanovnika su belci, 27% mešana rasa i 9% Afro-Kubanci- potomci robova koji su dovedeni iz Afrike da obrađuju polja šećerne trske- glavni izvozni proizvod.

Ovaj muzej je mnogo manje cenjen od Muzeja ruma ili Muzeja čokolade u Havani. Po meni neopravdano jer je zgrada arhitektonski dragulj neokasicizma a u njoj je izloženo mnogo veoma vrednih artefekata iz antičke Grčke, Egipta, umetnički dela Srednje i Karipske Amerike…

O EKONOMIJI I NEKE PTICE

Putovao sam svetom na razne strane ali nigde nisam video toliko lešinara kao na Kubi. Nisam siguran da li su oni pratili mene ili ja njih ali nema mesta gde sam bio da ih nije bilo bar nekoliko. Teško ih je uhvatiti lepo u snimku jer lete relativno visoko i nisu veliki kao ovi naši.

PREVOZ

Kad sam se vratio sa putovanja shvatio sam da mnogi moji prijatelji smatraju da je Kuba divna bogata karipska zemlja gde ljudi po ceo dan pevaju i plešu po ulicama ili se vozaju prekrasnim oldtajmerima kao u holivudskim filmovima i puše cigare…

Naravno stvarnost je potpuno drugačija. Tim smrdljivim autima iz prošlosti voze se samo turisti koji mogu potrošiti prosečnu mesečnu platu radnika u Kubi da se malo provozaju.

Na svim turistički značajnim mestima vozači oldtajmera uporno nude vožnju ali imaju granicu. Ako ne želiš na kraju ti požele ugodan boravak.

Javni prevoz je veoma loš i nepredvidiv. Često se vidi gomila ljudi na stajalištima od kojih neki mašu novčanicama nadajući se da će tako privući vozače da ih povezu.

Stranci teško šeću ulicama Havane jer svakih nekoliko minuta ti nude da te voze oltajmerima, taksijem, rikšom, motorom i slično. Poneki su toliko uporni da voze paralelno ili iza vas dok šećete.

PESMA I PLES

Pesmu i ples video sam samo tamo gde se očekivala napojnica stranih turista.

Meni niko nije rekao pa da kažem vama koji planirate posetiti Kubu: “Ne nosite evre već dolare.” Tamo se računa 1 € = 1 USD, a momentalno realan kurs je 10% veći u korist Evra.

U svakom restoranu gde se okupljaju grupe stranih turista nalaze se obično ad hoc formirani bendovi koji po celoj Kubi imaju maltene isti repertoar. Sviraju i pevaju dobro ali nekako bez emocija.

Turisti koji su poneli dolare su posebno cenjeni. Jedan dolar nešto znači jer je papirnata novčanica, a sa Evrima je veliki problem.

Kako da unovče kovanice koje banke u Kubi ne primaju a oni ne putuju nigde. Preostaje im samo da nađu neku budalu (među kojima sam naravno bio i ja) da im zameni te kovanice za papirnatu valutu.

STANOVNICI

Često su mi se javljali stihovi Branka Miljkovića “Da li će sloboda znati da peva kao što su sužnji pevali o njoj?” Tako jednostavne reči odlično opisuju današnju situaciju u Kubi.

Domaći dobivaju bonove za mesečnu potrošnju osnovnih namirnica, a ko ima devizni račun može da kupuje neograničeno prema raspoloživim sredstvima. To daje veliku prednost onima koji stupaju u kontakt sa stranim turistima ili imaju rodbinu u inostranstvu koji im šalju pomoć.

Nekad se opominjalo one koji stupaju u kontakt sa strancima a za drugi ili treći kontakt su mogli završiti u zatvoru. Danas je malo drugačije. Pa ipak primetio sam da je starija žena koja je prosila pred našim hotelom***** u Havani nakon 30 minuta “nestala”.

Naravno realan život nije kao na filmu. Podaci Human rights organizacije (OCDH) 2023. govore da čak 88 % stanovništva u Kubi živi u ekstremnom siromaštvu. Dobra priprema za sledeće putovanje u Indiju gde 57 % stanovništva živi na granici životne egzistencije. Dva potpno različita političko ekonomska sistema sa približno sličnim rezultatima.

PRIVREDNE TENDENCIJE

Dobra privatna inicijativa da se neguje tradiciju ovog kubanskog plesa iz 50-tih godina prošlog veka. Naravno sve je prilagođeno stranim turistima.

Vidljivo je da se od vremena vladavine Raula Kastra postepeno odstupa od planske privrede sa isključivo državnim preduzećima. Sramežljivo se dozvoljava otvaranje malog privatnog sektora u nekim oblastima (ugostiteljstvo, uslužne delatnosti…) i strane investicije (prvenstveno u turizmu).

Sve se to dešava veoma polako. Strani investitori se još uvek sećaju brutalne nacionalizacije nakon revolucije. Turizam postaje sve značajnija grana privrede. Vodiči koji ovde redovno dolaze kažu da se pogoršanje nakon blokada za vreme korone jako oseća.

FASADE ODRAZ EKONOMIJE?

U nacionalizovane stanove i zgrade naseljavani su ljudi koji nemaju prihode dovoljne za preživljavanje a kamoli za održavanje tih stanova i kuća. Tužna je slika Stare Havane u kojoj mnoge kuće propadaju i ruše se. Za ljubitelje Kube ovo je pretužna slika.

Ekonomija Kube je pre revolucije zavisila najviše od SAD. Od 70-90-tih godina prošlog veka od SSSR-a. Svojevrsnu umetničku kritiku tog razdoblja kad je službena politika htela da i Kuba bude deo tog saveza video sam u delu Eduardo Ponjuan Gonzaleza iz 1991. izloženom u Muzeju lepih umetnosti.

Nakon raspada SSSR-a Kuba ima ogromne probleme sa nabavom energije. U nekim razdobljima se dešavaju redukcije potrošnje el. energije. Čak i u Havani čitavi kvartovi budu bez snabdevanja u mraku. Proizvodnja električne energije je najviše bazirana na termoelektranama na pogon na naftu koje nema dovoljno.

Ulice kao da su obnavljali naši velegradski političari koji se dobro razumeju u privatnu ekonomiju. Ako se ne uspeju održati u Beogradu ostaju im mnoge druge lokacije za dokazivanje.

U Kubi je besplatno školovanje pa čak iz drugih zamalja dolaze tamo da studiraju. Besplatna je zdravstvena zaštita ali u apotekama nema lekova iako su jedna od najznačajnijih stavki u izvozu. Crna berza naravno radi odlično.

POLJOPRIVREDA

Proizvodnja drugih poljoprivrednih proizvoda i stočarstvo jedva pokrivaju osnovne potrebe domaćeg stanovništva.

Putujući kroz unutrašnjost zemlje video sam mnogo ogromnih zgrada gde su nekad bile srednje škole. To su bili internati gde su se školovali mladi i istovremeno radili na poljima. Projekat je davno propao kao i naše seoske zadruge, pa su ostale samo te napuštene zgradurine usred polja.

Kult ličnosti

Za razliku od većine zemalja oktroirane demokratije u Kubi nije izgrađen kult ličnosti vladara. Nije da se ne pridaje značaj porodici Kastro koje je vodila zemlju dugi niz godina ali ni približno toliko kao nekim drugim značajnim ličnostima iz borbe za samostalnost i revolucije koji su poginuli za svoje ideale.

JOSE MARTI

Najpopularnija ličnost u Kubi. Bio je kubanski književnik, političar i revolucionar koji je postao je simbol kubanske borbe za nezavisnost od Španskog carstva u 19. veku. Život je posvetio promociji slobode, političke nezavisnosti Kube i intelektualne nezavisnosti. Za svoje ideje je poginuo ali je njegov primer potakao druge da ovu borbu dovedu do kraja.

CHE GUEVARA

Ernesto Gevara je bio je argentinski marksistički revolucionar, političar, lekar po struci, pisac, vođa gerile, diplomata i vojni teoretičar koji je odigrao ključnu ulogu u Kubanskoj revoluciji. Pobeda protiv garnizona u Santa Klari je dovela do pada režima diktatora Baptiste, a njegov lik je nakon pogibije u neuspeloj revoluciji u Boliviji postao širom sveta simbol pobune i borbe za socijalnu jednakost

Posle revolucije je obavljao nekoliko važnih funkcija u vladi, ali za razliku od braće Kastro nije se slagao sa sovjetskim modelom. Proučavao je socijalne revolucije i politička uređenja širom sveta.

Bio je u Misiji dobre volje u Jugoslaviji nedugo nakon kubanske revolucije već
u oktobru 1959. godine u Beogradu, Kragujevcu, Sarajevu, Rijeci, Opatiji i na Brionima gde je uz zajedničku strast tompuse Kohiba razgovarao sa Titom. Interesovao se za jugoslavenski model socijalizma. Kasnije je obilazio druge zemlje u Aziji i Africi.

ERNEST HEMINGVEJ

Treći verovatno i najveći kult ličnosti u Kubi je još jedan Ernest tragične sudbine.
Prva dva su “domaći junaci” iako je Če Gevara bio Argentinac i kozmopolita dok je kult Hemingveja verovatno nastao iz turističkih razloga. Ne znam kakav je tačno odnos Kubanaca prema Hemingveju, ali on je najveći mamac za belosvetske turiste da dođu u Kubu.

Hemingvejevu popularnost posebno koriste restorani u kojima je često boravio.

La bodeguita del medio

Osim Hemingveja veliki ljubitelji ovog koktela su Salvador Aljende i Pablo Neruda, Dragana i Goran Popović i mnogi drugi.

U svetu ima još 10 restorana koji rade u franšizi originalnog restorana. Nama su najbliži oni u Budimpešti i Pragu.

EL FLORIDITA

Već prvo veče u Havani zaglavio sam u ovom baru kojeg su smestili svega stotinjak metara od centra i hotela gde sam bio smešten.

Lepa opuštena atmosfera. Lagana kubanska muzika i redovan gost sa kojim se većina pozdravlja (i slika) pre odlaska. Kao pravi kibicer on svoj Daikiri pijucka polako već jako dugo vremena, a ne kao ja koji sam ga popio prebrzo i osetio udar hladnoće u sinusima.

nautički klub i hotel starac i more

U najlepšem delu Havane Miramar izgrađena je Marina Hemingvej gde su ukotvljene mnoge luksuzne jahte u dva kanala.

RELIGIJA

Kako je najveći deo stanovništva španskog porekla jasno je da ima najviše hrišćana 61,7%, 17,2 % se opredeljuju kao agnostici a 16,7 % su pripadnici Afro-kubanskog vudu kulta Santorija. Iako se radi o komunističkoj državi svaga 3,9% stanovnika su ateisti.

Na Kubi mnoga mesta imaju imena po svecima kao npr. Trinidad (Sveto trojstvo), Santa Clara, Sancti Spiritul (Sveti duh)… Uobičajeni ostaci osvajača koji su pljačkali i ubijali u korist svoje vere, a ne zbog svojih vlastitih interesa.

Kuda sutra?

U prvoj polovini dana sa najvećeg aerodroma u Kubi malo letova. Od toga najviše za Majami udaljen svega 367 km vazdušne linije.

Pitao sam se kako da Kuba koja je toliko blizu ne predstavlja nacionalni interes najveće sile na svetu. Možda je istina kako neki kažu da se ovakva situacija podržava kao upozorenje ostalim zemljama Srednje i Južne Amerike u šta ih mogu dovesti ideje o socijalnoj pravdi.