Nakon 4 godine pružila se prilika da ponovo posetim ovaj centar sveta. Grad u kome se govori gotovo 800 jezika i dijalekata. Prema službenim statistikama,  svega oko 50% od oko 8 milona stanovnika govori engleski, 25% španjolski, a ostatak sve ostale. 

Big Apple ili Velika Ludnica- rekao bih.  Grad koji živi 24 časa svih 7 dana u nedelji. Prvi dolazak na ulice Manhattena  2013. nakon mirnog i lepog Bostona i malih mesta uz obalu New Englanda (New Hampshire-a i Maine-a) pamtim po buci bušilice, smradu asfalta i raznih hemikalija. Kao kad iz raja dođeš u pakao. 

Fast food

Njujork je centar fast food restorana. Umesto italijanskog restorana No Name u Bostonskoj luci gde sam sa prijateljima Jadrankom i Dadom uživao u predivnim morskim specijalitetima koji su se sa ribarskog broda sa druge strane doka preselili svega desetak metara do naših tanjira prešao sam na specialitete u najpoznatijem Njujorškom sendvič baru.  Tu sam se uverio da čak ni ja, poznati gurman, nisam u stanju pojesti njihov sendvič na 3 sprata od sušenog goveđeg jezika, sira, praške šunke, slaninice i raznih drugih dodataka. Uz to će Vam poslužiti kisele krastavčiće koji će Vas podsetiti na kuću.

Noćite samo na Menhetenu

2013. sam noćio u hotelu Hampton Inn u Newarku, jer sam sa obližnjeg aerodroma imao dolaske i odlaske. Tu grešku nisam ponovio. Da bi se u punoj meri doživeo grad treba uzeti smeštaj u Middltownu. Tu je sve najznačajnije blizu na pešačkoj udaljenosti. Hotel Hilton Garden u 33-oj ulici, blizu 5-e avenije je bio pun pogodak. Već po dolasku njihov restoran je bio pun živosti, a tako je bilo sve do odlaska.

Avio prevoz

Let je bio predivan. Kao redovan putnik (Silver Etihad guest) dobio sam već na ukrcaju besplatni premeštaj u manje-više praznu biznis klasu i tu sam toliko uživali da nisam baš nešto ni spavao, što je bilo moguće jer je ležaj veoma  udoban. Tako sam uz italijanski Prosecco i srpsku zakusku brzo prešao taj put. Ja sam izabrao vegansku hranu, po uzoru na Noleta. Pa šta bude biće. Zato su se iznenadili da sam pred kraj leta uzeo obrok od mesa. Već su pomislili da sam ja taj.  Greška!

U Americi sam na lokalnim jeftinim letovima imao odličan besplatan internet,
a ovaj je bio preskup i veoma loš, tako da nikom ne preporučujem da na njega baca pare. Sa druge strane kakva je to biznis klasa bez besplatnog interneta? Danas ne postoji svet bez interneta. Bar ne za mene. Posao, planiranje putovanja i sve drugo.

Svega 2 dana za New York, a napravio sam prilično opsežan program za toliko vremena. Posle; Sajam Clean u Las Vegasu 4 dana, Los Angeles 2 dana i na kraju San Francisco 2 dana.

Razgledanje grada

Drugi dan sam ugovorio jedan program razgledanja grada koji se pokazao kao veoma interesantan i relativno jeftin. Sastanak je bio na uglu Broadwaya i 53-e ulice što je blizu Times Square-a. 

Tamo sam svratio u prodavnicu Skechers-a, jer su mi prošle njihove cipele, lagane i udobne, propale i trebalo ih je zameniti.  Nezainteresovani prodavač mi je poručio veličinu 11 iako sam tražio malo veće. Nije mu palo na pamet da mi izmeri nogu ili da probamo neki model po veličini. Kako dostava liftom traje desetak minuta nisam imao volje ni vremena da čekam nove i uzeo sam šta mi je dao, a to me je koštalo žuljeva i muka sledećih dana.  No Skechers. No more.

U prolazu sam prošao pored ogromne skoro kilometarske gužve za ulaznice za Broadwayske predstave jer je na dan održavanja veliki popust od 50, pa čak i više posto, a karte neumereno skupe /prosek oko 100-150$ /. Ovog zadovoljstva sam se morao odreći, jer sam kratko u gradu, a nisam našao neku predstavu po mom ukusu. Sve su rađene veoma jednostavno za decu i odrasle. Nova verzija Cats, Anastasia, Schoool of rock, Waitres, Charlie and Chockolate factory, Bronx story. Malo sam razmišljao oko mjuzikla o Carol King Beutiful, ali zbog cene i  kratkog vremena i od toga sam odustao.

U autobusu za razgledanje bili smo jedini Evropljani. Kad smo se predstavljali rekoh da smo iz Serbie, ali u Njujorku svi znaju za Srbiju. To me malo posramilo, jer eto svi znaju za našu zemlju, a ja govorim neke engleske nazive. Kad sam posle na Zapadnoj obali govorio o Srbiji, tamo su nas znali samo kao Serbia.

Tura je, naravno, bila prilagođena domaćim turistima, ali sam uspevao da se nekako izborim da dobijem meni značajne informacije.

Razgledali smo Central Park. Zaustavili se blizu ulaza gde je u neposrednoj bilizini ubijen John  Lenon. Sada je tamo krug sa uvek svežim cvećem i redovno neki izvođač njegovih pesama.

Videli smo strowbery fields gde nije bilo niti jedne sadnice jagoda, a kamoli ploda, ali bio je natpis i neko zelenje koje liči na lišće jagoda. To su nam rekli da svi turisti hoće da vide. Kod kuće sam ostavio deo bašte prepun jagoda, pa mi je ova prevara delovala suludo. 

Ni ovaj put nisam video Central Park koji skoro svaki dan viđam na televiziji. Možda ću sledeći put boraviti u Njujorku duže pa ću moći odvojiti ceo dan da ga razgledam. Pomalo me grize savest otkad sam čuo u San Franciscu da je njihov Golden Gate Park veći od Central Parka. Ovaj sam detaljno razgledao, a Central park veoma površno oko dva ulaza u dve posete gradu.

U petoj aveniji smo se zaustavili kod katedrale Svetog Patrika gde je većina Iraca bila svečano obučena u crno i slavili su maturu. Značajan trenutak
za učenike i njihove porodice. Svi okolni restorani su bili puni.

Za razliku od prošlog puta nisam bio u kafiću u prizemlju Trumpovog solitera u petoj aveniji. Tamo sam pre 4 godine, navučen malim računama koje su platili Visar i Jadranko za piće na šanku, poručio dve ture bostonskog piva Samuel Adams za stolom i platio trostruku cenu. Sad sam tu zamku uspešno izbegao.

TOP OF THE ROCK

Nisam izbegao posetu Rockefeller centru u centru grada. Tu smo se popeli na 77 sprat najviše kule  odakle je predivan pogled na Empire State Building sa jedne strane i Central park sa druge ili kako Nujorčani kažu sevar i jug. Njujork dele na Istočni i Zapadni, Severni i Južni. Tako se lakše snalaze, iako kod njih blok 73 ne graniči sa blokom 45 kao kod nas, već sa 72 i 74.

Na prvom putovanju bio sam na Empire State Buildingu. To je bilo nekoliko meseci nakon šta sam bio na Burdž Kalifa (najvišem soliteru na svetu), pa mi
je pogled sa 101 sprata na dvostruko nižem soliteru delovao blizu.

U okviru turističke ture razgledali smo razna mesta gde se može ući besplatno kao npr. toalete u Rockefeller centru i restorane brze hrane za zaposlene u podzemlju. Divili se pogledu na klizalište koje je upravo nicalo pred našim očima. Skupa zabava za ekstravagantne Njujoršane na početku leta /30 minuta za 100-150 $/. Ovo me podsetilo na klizališta i sanjkališta u tržnim cetrima u Dubaju.

Nakon toga smo razgledali Wall street i dobro potegnuli jaja na bronzanoj skulpturi bika spremnog za napad umetnika Artura di Modica kako bi se obogatili. Čujem da mnogi čekaju već dugi niz godina da im se to desi.

Posle smo prošli južni deo Mahnattena. Kineski i Italijanski kraj. Vodič nam je slikovito opisao sve mafijaške obračune u tom kvartu i usput pokazivao slike svojih daljih rođaka koji su pre kojih 100 i više godina doselili u Ameriku iz Italije.

Kad smo besplatnom trajektnom linijom putovali do Staten Islanda nije nam ni pomenuo Elis Island gde su ti isti useljenici u karantinu čekali na vize na ulazu u Ameriku.

Sva pažnja je bila usmerena na Statuu Slobode koja je danas jedna od najvećih turističkih atrakcija.

Putnike iz Amerike posebno je dojmio Point Zero memorijalni centar.

MOMA

Uspeo sam na brzinu razgledati najznačajnije izložbe u Muzeju Savremene Umetnosti u 53-oj ulici. Prošli put me ovaj muzej oduševio, ali sada sam bio preumoran. Nisam zapazio ništa novo nakon 4 godine, osim dvorišta sa skulpturama koje se obnavljalo.

Metropoliten muzej

Zato me je oduševio Metropoliten muzej. Nisam ni sanjao o kakvoj lepoti se radi. Moja tiha patnja su impresionisti, a tamo sam video neverovatnu kolekciju dela Edgara Dega. Verujem da nigde na svetu ne postoji tako bogata njegova zbirka. U Parizu u Jeu de Paume i kasnije u Quai d’Orsay (gde se preselila postavka impresionista) ima mnogo skica, crteža i skulptura, ali toliko originalnih slika nigde nisam video.

Bogati Amerikanci su otkupili većinu Degaovih dela i onda ih poklonili svojoj državi. Ova čin rodoljublja je zabeležen na pločicama svakog izloženog komada.

Ulaznice se plaćaju koliko želite i možete. Preporučena cena je 25$ po osobi, ali možete platiti bilo koliko. Ovih dana se priča o uvođenju fiksnih cena, jer je muzej u velikim finansijskim problemima, pa je deo osoblja otpušten.

Zato vas malo popreko gledaju kad platite ispod preporučene cene, ali ne smeju da Vam prigovore.

Verovatno je realno rešenje koje sam video u nekim drugim muzejima u SAD.
U volonterskom radu. Npr. u Getijevom muzeju u Los Angelesu najmanje pola osoblja su volonteri koji na ovaj način podržavaju svoju kulturu i državu. Sreo sam više penzionera koji rade tamo.

Ali vratimo se Metropoliten muzeju. Planovi često varaju. Nešto šta vam deluje blizu je ustvari veoma daleko, nešto šta je malo deluje veliko. Plan Metropoliten muzeja je samo orjentacija gde se šta nalazi. Muzej je veličanstven. I ogroman. Razgledao sam samo glavnu zgradu muzeja. Postoje još dve. Da je bilo više dana…

Večernji izlazak

Razmišljajući o večernjem izlasku pogledao sam program u Carnegi holu gde se održavalo takmičenje mladih pijanista koje me nije posebno privuklo. Nije bilo novih Pogorelića iz ove regije. Slično i sa Metropolitenom, gde nije bilo tih dana ni sportskih ni kulturnhih događaja. Jedino jedna utakmica košarkaškog razigravanja za žene. To i u Srbiji slabo pratim, pa sam i ovde preskočio.

Ali zato sam se bez mnogo razmišljanja odlučio za večernji izlazak u 230 FIFTH Rooftop Garden Bar and Restaurant. Preporučio mi ga je vodič Njujorčanim Mike, a bilo je blizu našeg hotela. 

Na internetu sam video da nema rezervacija, pa sam bio sumljičav kako ću ući, jer sam video u mnogim serijama i filmovima da to nije uvek jednostavno. Red na ulazu bio je par stotina metara. Posle svega 15 minuta sam bili u klubu. Odmah su nas prepoznali kao strane turiste i bez problema smo ušli u klub u koji se ulazi sa nekim članskim kartama. 

Gore na vrhu sam se zbunio. Ogroman otvoreni krovni restoran sa svim stolovima uz rezervaciju. Srećom tu je bila šefica protokola, koja već 6 godina radi u tom restoranu, a rodom je iz Novog Sada.  Kad je čula da smo iz Srbije pitala nas je „Iz kojeg ste Beograda?“. Naravno, pogodila je da smo iz Beograda, a njeno pitanje govori da je bila zbunjena kao i mi šta smo se tu sreli.

Ipak, to mi nije pomoglo oko pravila. Morao sam konobaru dati kreditnu karticu da bude kod njega dok sam u klubu i  da pijem francuski šampanjac da bi imao pravo na svoj sto.

Za susednim stolom je sedeo par iz Brazila koji je na proputovanju za Italiju. Brazilka je bila jedina žena prikladno obučena u prepunom klubu, jer je nosila kaput sa krzom, a temperatura je bila oko 15°C (oko 60 °F).  Mnogi Njujorčani u kratkim majicama ne vode računa o odevanju, a devojke u super minicama, pa su od kluba dobili bade mantile da se ogrnu dok su na krovu. Klub je penthaus, pa je na nižem spratu zatvoreni deo gde se više pleše.

Njujorška botanička bašta u Bronxu

Poslednje prepodne  u nedelju sam proveo  u Njujorškoj Botaničkoj bašti. Odličan izbor.  Predivan park izuzetno obogaćen vrhunskim umetničkim delima od duvanog stakla Dale Chihuly-a. Ovo zaslužulje posebnu objavu pa ako Vas interesuje pogledajte taj post.

Yellow cab

Sa aerodroma John F. Kennedy i nazad sam se vozio žutim taksijem, koji imaju tačno određenu cenu.  U svim postovima koje sam čitao na internetu pisalo je da su uobičajene napojnice za taksi, kao i za ugostiteljske usluge 15% od cene. Izgleda da to više ne važi za taksi. Verovanto zbog konkurencije Ubera i drugih kompanija ove su napojnice pale.

Vozači Ubera nisu navikli na napojnice u šta sam se kasnije uverio koristeći njihove usluge. Ali sa druge strane, od njih u pravilu, ne možete očekivati pomoć oko prtljage i slično. Mnogi su neobrazovani i ne mogu Vam ništa reći
o svom gradu ili dati neki turistički savet.

Gužve u Njujorku su svaki dan. Rush hour (gužva pre i posle radnog vremena) je i u subotu i nedelju, možda čak i više nego radnim danima. To nisam očekivao, ali sam srećom na aerodrom krenuo 2 sata ranije nego što bih u Beogradu. To je bio dobar potez. Tako sam nakon intenzivna dva dana u Nujorku mogao krenuti dalje u svoju pustolovinu. Sledeća destinacija Las Vegas Nevada. O tome u sledećem postu.