Svaki od 35 miliona turista koliko godišnje poseti Las Vegas unapred zna da ga ovde čeka urnebesan provod. To se oseti u vazduhu. U ponašanju ljudi. Toliko opuštenosti /i ludosti/ se retko sreće na drugim mestima.

Fantastična atmosfera i lepota koja te okružuje. Teško je ovde videti granicu između kiča i prave umetnosti, jer je sve umešno iskombinovano i na kraju moraš priznati lepo, dobro i glamurozno.

Da li su venčanja ovde prava ili „kriva“? Za vino sam proverio da je pravo kaliformijsko ili francusko ili svakokoje. Stekovi isto tako. Pesme su lepe i poznate. Pelikani su pelikani. Mermer je najlepši mermer, a zlato sjajno

A Vegas je spreman za sve to. I mnogo više. Predivni hoteli koji su imitacije svetskih remek dela arhitekture i umetnosti, prepuni su realnog prekrasnog cveća i drveća, slapova, vodoskoka, mermera, bogatstva i sjaja.  

Kockanje ovde deluje kao privilegija, a ne kao porok. Bezbroj svakojakih mašina za kockanje, ruleta, kartaških stolova, privlačnih nagrada u obliku trkaćih automobila, milionskih dolarskih dobitaka i brojni animatori su tu da te uvuku u svoj svet. Samo ovde se može desiti da ti na podijumu iznad ruleta plešu zanosne plesačice obučene u skladu sa ovom pustinjskom klimom.  Nije mi jasno kako se u toj atmosferi igrači koncentrišu na kockanje. A biti igrač ovde znači da imaš privilegije za besplatan internet, piće po izboru i svašta nešto. Ni godine nisu granica.

Lažni mit o tome da ćeš odavde otići sa džakovima para u sportskom automobilu je privlačan, ali se obično dešava upravo obrnuto. I ja sam to osetio iako nisam uložio niti jedan dolar na kocku.  Flašica od 0,59 l vode u hotelskoj radnji košta 3,5 a ona od litre 5,5$. U dragstorima je samo malo jeftinija. Tek kasnije sam video da se može uzeti galon po istoj toj ceni ili jeftinije. Ali ko će vući sa sobom 4,5l vode? U hotelu svaki dan daju besplatnu flašicu od  2 dl vode po osobi.

Dolazak

Za ovaj grad se nisam pripremao. Nisam znao šta da očekujem. Glavni razlog putovanja je bila poseta najvećem ovogodišnjem svetskom sajmu u delatnosti hemijskih čišćenja i pranja Clean 17. Agilni promoteri su me više puta kontaktirali na svim većim sajmovima u Evropi pa eto odlučih se da ove godine posetim njihov sajam i usput malo obiđem Ameriku.

Let avionom iz Njujorka je trajao preko 6 h. Solidan avion sa više mesta za noge nego u našim  boljim avionima, besplatan WIFI, ljubazno osoblje, ekran sa raznim programima i vreme brzo prođe. Jedva sam se privikao na vremensku razliku od 6 sati manje, a sada još dodatna 3 sata. Stigli smo kasnije uveče po lokalnom vremenu, odnosno ujutro po beogradskom.

Nađoh neki air shuttle bus koji je imao užasno jak klima uređaj i smrdio na stoku. Dogegasmo do Linq hotela u Stripu. Ali avaj, nikako naći recepciju. Nisam bio jedini. I drugi su lutali. Na kraju je nađoh bez ijednog putokaza između brojnih automata za kocku, stolova za kartanje i ruleta .  Nakon 15-tak minuta mogao sam se ispružiti u sobi. Kako nisam imao pogled na panoramski točak niti na Strip, mogao smo mirno spavati uz ugodnu klimu.

Prvi dan

Ujutro doručak u hotelskom meksičkom restoranu. Sva jela sa mesom imaju obavezno u sebi kuvana jaja. To je valjda američki, kontinentalno i kaliformijski kako su razne varijante nosile prideve. U okviru cene sobe imate pravo na 9$ po osobi za doručak. Ako je više platićete kroz konačni račun, a ako je manje nikom ništa. Američka kafa je dugačka filter kafa. Mleko, pavlaka ili mešano mleko i slatka pavlaka su besplatni a velika /large/ kafa stvarno dugačka dovoljna za dve osobe.

Do Sajma sam otišao službenim taksijem. U svim hotelima imaju parking mesta za taksi. Ovaj deo se snima što je bitno zbog sigurnosti. Zaustavljanje u glavnoj ulici Stripu je strogo zabranjeno zbog gustog saobraćaja. To sam čuo još pre više godina kad mi je pričao Lolo, Jankov brat, izbeglica iz Visokog koji je tamo radio kao taksista. Staneš na minut i odmah kazna 100$. Sad je možda i više. Uzimanje taksija na ulici može biti opasno jer gde ima novca ima lopova i prevaranata.

Naši prijatelji Holanđani su putovali Monorailom- nadzemnom železnicom. Za 4 dana uz preplatnu kartu za taj vid prevoza nih trojica su uštedeli ukupno oko 5-10 $ u odnosu na taxi.  A imali su i besplatne šetnje od po 1 km u oba pravca po temperaturi od oko 40°C odnosno nešto preko 100°F.

Za razliku od npr. sajmova u Novom Sadu koji su društveni događaj, mesto za porodičnu promenadu i slično u Americi su sajmovi isključivo profesionalni. Ulaznica za ovaj je koštala 149$ po osobi u pretplati do nedelju dana pre sajma, a posle i skuplje.  Kad sam došao tamo video sam da se u istom centru održava i godišnji sveamerički sajam umetničkih zanata. Moja supruga ima hobi da se bavi keramikom, vitražem i nekim drugim sličnim aktivnostima, ali i pored poprilično uloženog šarma i ulagivanja nismo je uspeli ubaciti da makar pogleda šta se tamo dešava. Ulaz je moguć samo profesinalnim izlagačima i velikoprodajnim kupcima.

Hoteli na Stripu

Predveče nakon sajma krenuo sam u šetnju po svom i okolnim hotelima u Stripu /glavnoj ulici/. Snalaženje u alejama kockarskih mašina i redovima stolova je olakšano putokazima bez kojih bi ostali zaglavljeni u svetu kocke. Ovako lako nađete put do kockarnice drugog hotela.  Ceo Strip je jedna velika kockarnica.

Svaki hotel ima neke svoje specifičnosti kojima privlači brojne goste. Linq hotel je vlasnik High Rollera, sa svojih 168 metara najvišeg Ferris Wheel-a na svetu. Kao gosti hotela imate popust od čak 5%. Ako ste gladni možete se u kabini na ovom točku provesti uz večeru.

U Flamingu imaju predivnu baštu sa jezercem na kojem plove pelikani, flamingosi i druge ptice ispod kojih plivaju veliki albino somovi u beloj i impresionistički svetlim bojama. Ovde je poseban događaj hranjenje ptica svako jutro i rano popodne. Uveče se održavaju neke kabaretske predstave za igrače i goste hotela.

U Harrah’s-u posle 23h na kockarskim stolovima plešu najlepše toples plesačice, a preko dana je prava ludnica od zabave u piano baru. Takvu interakciju publike i izvođača, kao u tom baru nikad nisam doživeo. Svi zajedno pevaju i učestvuju u programu. I tako po ceo dan. Svaki dan.

Hotel Venetian je mala Italija. Renesansa u svakom pogledu. Plafoni su, naravno, „Michelangelovi“. I pored svih lepota najlepša je Shoping aleje sa gondolama i umetnim nebom koje veoma uverljivo od noći prave dan.

Dok smo prolazili iznenada uz kanal se stvori mala grupica ljudi i zapevaše kao klapa. Dalmatinci. Odmah se tu skupilo stotinjak ljudi da ih sluša. Iz publike se začulo: „Bravo momci! Odlično pevate! I slično. Zaredale i želje. Preko pola publike je bilo iz Srbije. Jedna grupa naših žena je slavila rođendan, a drugi su valjda bili turisti, kao i mi.

Hoteli su ogromni kao gradovi. Četri dana u Vegasu je bilo jedva dovoljno da obiđem trećinu hotela u Stripu. Zato nisam stigao da probam sreću na kocki. A kad sam ulovio malo vremna, pred odlazak, više nisam imao volju za kockice. Drugi put.

Samo obližnji hotel Caesars Palace dnevno poseti više desetaka, pa možda i stotinu hiljada ljudi. Tu je naravno sve u stilu starog Rima.

Svakodnevno se održavaju predstave uz veliki akvarijum. Najlepši je Forum gde su naravno smeštene najskuplje radnje. Tu se može gornji deo za ženski kupaći kostim kupiti već od 80$.

U Miražu svako veče se aktivira vulkan uz vatromet, a preko dana se može odmarati u njegovim predivnim baštama prepunim vode, cveća i ukrasnog kamenja. Ili uz poker automate i slično.

U Belaggiu je carstvo cveća i vode. Unutar hotela se nalaze predivni cvetni aranžmani i botanička bašta koja se postavlja za svako godišnje doba. Da ne govorim o Chihulyjevim predivnim delima koja zavređuju posebnom postu, pa pogledajte. Ispred hotela je jezero sa ogromnom fontanom koja uveče okuplja velik broj znatiželjnika da joj se dive i osveže. Niti se preliva u raznim bojama kao fontane Petrovog Dvorca u Petrogradu.

Nisam obišao Circus, Circus gde svakih pola sata klovnovi održavaju predstave, Treasur Island gde gusari osvajaju brodove,  Monte Carlo, Excalibur gde je sve u srednjem veku, Tropicana koji je u stvari Hilton Double Tree, Baly’s, Luxor, Hard Rock, New York New York, Rio, Mandalay Bay …

Naravno svi hoteli imaju i privlačne bazene, ali su obično premali za toliki broj gostiju i često rađeni za neplivače. Pa ipak, brojni posetitelji ih intenzivno koriste što ne čudi s obzirom na pustinjski vazduh. Zato ćete često u restoranima i prolaznim mestima naići na uređaje koji raspršuju kapljice vode da bi se povećala vlažnost vazduha.  Taksista Ubera Uuganbayar koji je nedavno došao iz Mongolije mi se požalio da ne može da podnese klimu i da planira da preseli u Los Angeles.

Novi korisnik Ubera

I naravno, da bi izašli malo dalje od Stripa koristili smo Uber. Uzeo sam tu aplikaciju još u Hrvatskoj, ali tamo nisam uspeo da ostvarim niti jednu vožnju. Valjda zbog telefona koji je u romingu. Zbog toga sam u SAD kupio poseban prepaid broj  da mi se isto ne bi desilo, a znao sam da Los Angeles, moju sledeću relaciju,  ne možeš obići javnim prevozom. Rent a car mi nije bio privlačan jer sam čitao o gužvama i skupom parkingu, pa je ostao samo Uber ili običan taxi. Tek u Las Vegasu sam shvatio da se telefonski broj korisnika Ubera ne može tako lako menjati i da ne može biti privremeni telefonski broj.  Dakle, iz neznanja sam bacio 25$, ali to nije bilo jedino.

Upisom destinacije na aplikaciju odmah sam dobio odgovor. Mesto sastanka je bilo preko puta Stripa, pa smo požurili i tamo stigli dok je vozilo još čekalo. Za razliku od redovnih taksija ova moja prva vožnja Uberom je bila lepa i smirena. Russel nas je sigurno i komotno prevezao oko 17 km za svega 15,67 $ do Hoby Loby radnje u Rainbow Promenade Shopping Centru. Tu je moja žena razgledala šta se za njene hobije koristi u Americi, a ja sam našao zavetrinu u obližnjoj piceriji Mama’s koju drže Meksikanci. Uz omiljeno Samuel Adams pivo i picu vreme je brzo prolazilo.

U svakom kafiću i restoranu ima WIFI, pa sam otuda poručio Uber. Auto je došao za par minuta i malo dužom relacijom kroz gužvu nas za pola sata vratio nazad po svega malo skupljoj ceni nego u dolasku.

Drušvo u kojem su većina bili Holanđani, a bilo je Amerikanaca i jedna Kineskinja nas je već čekalo u kafiću kod recepcije. Planirali smo da idemo na neki show, ali smo zakasnili. Dopodne se još može kupiti karta za većinu predstava /osim onih najpopularnihih koje treba rezervisati nedelju dana ranije/, ali popodne ih više nema. Tako smo propustili magije Davida Coperfilda i završili u restoranu u Caesars Palacu.

Najpopularnije su predstave Cirque de Soleil koji svako veče održavaju desetak rezličitih predstava. Sledeće nedelje je koncert Jenifer Lopez, ali tada sam već bio na drugom mestu.

Odlazak

Shuttle prevoz istom firmom da aerodroma. Mali autobus nije smrdio ali je vozačica bila mnogo nervozna i nije imala strpljenja da sačeka da vidim u karti kojim Virgin prevoznikom se vozim. Nisam znao da osim Virgin America ima i Virgin Atlantic, Virgin Australia.. A ovde nije bitno koji je broj terminala već ko je prevoznik. Sve nešto drugačije nego kod nas.

Dolasci i odlasci aviona na aerodromu su poredani po mestima abecednim redom i vremenima, a ne samo prema vremenima. Valjda kao interkontitentalni gosti na lokalnim prevozima smo imali povlašćeni status na kontrolama TSA PRE pa nismo morali skidati cipele, jakne, laptopove iz prtljage i slično. U avionu su nas dočekali prozori sa navučenim zastorima i tako je većina ostajala celo vreme leta, dok je kod nas obavezno kod uzletanja i sletanja da budu otkriveni.  Od sigurnosnih pravila Virgin America je napravila dobru zabavu uz popularnu savremnu muziku i interesantan scenarij. Video puštaju pre uzletanja, tako da stjuardese nemaju mnogo posla oko toga.