U pripremi za put u San Francisko čitao sam veoma pozitivne dojmove prethodnika. Okolnosti su verovatno razlog da ga nisam tako oduševljeno prihvatio, a ni on mene.  Prvi dojam je bio veoma loš. Nestručni vozači i hotelski radnici. Previše vremena sam izgubio u praznom hodu čekajući prevoze koji nisu dolazili i vozeći se u pogrešnom smeru.

Dolazak u grad i najzad u hotel

Sada već iskusni korisnik Ubera sa aerodroma sam odmah poručio Uber X i za par minuta sam bio u taksiju sa Barakatom. Ovom čoveku su izgleda odsekli jezik pre nego što su ga pustili u SAD. Za 34 minute vožnje na relaciji od 24 km od aerodroma do centra San Franciska progovorio je slovom i brojkom dve reči. Ostavio me je sa prtljagom na najvećoj uzbrdici u ulici Powel kod neke garaže iznad hotela Marriot na trgu Union. Ostao sam zabezeknut. Gde je sad Orchid Garden hotel?  Po njemu tu je a nema ga.

Popeo sam se do gornje Bush street i ustanovio da  je to ulica u kojoj je moj hotel. Odmah iza čoška je bio Orchid hotel. Dovukao sam kofere do njega srećan da ipak nisam dalako. To jeste bio hotel Orchid, ali ne Orchid Garden hotel. Moj hotel je bio još pet-šest stotina metara dalje. Odmah iza Zmajeve kapije koja označava ulaz u Kineski grad.

Tako nakon najružnijeg dočeka u neki grad i uvek dobre rekreacije uz Uber stigoh u ovaj „butique hotel“. Na recepciji mi dadoše karticu koja bi trebala biti ključ za sobu. Magnetna kartica nije radila. 

Na recepciji je bellboy nešto prtljao po sistemu. Onda je sa mnom krenuo do sobe i naravno otvorio vrata sa istom tom karticom. Valjda je u međuvremenu postavio podatke kartice u sistem.

Soba sa dva ležaja bez frižidera, iako je preko booking.coma potvrđena soba sa bračnim krevetom i frižiderom. Pola sata sam izgubio da mi nađu odgovarajuću sobu nekoliko metara dalje i da preselim.

Sve to „butique“ i „ekološki“ iz reklame bilo je izgovor za štednju nauštrb kvalitete boravka gostiju,  a ne neke želje za boljom uslugom i ekologijom. Ružni jednolični stolovi u sali pored recepcije bili su uglavnom prazni, jer tu niko ni ne želi da gosti sede. Niti im se šta nudi. Osim ponekad nekima doručak.

Agilan bellboy spremno je otvarao i zatvarao ulazna vrata. Verovatno očekujući neku napojnicu. Da mi je pomogao oko prenosa prtljaga do sobe napojnicu ne bih mogao preskočiti, ali samo da mi neko otvori ili zatvori vrata
nije usluga koju bih bilo kome platio.

Kad sam se najzad nekako smestio krenuh u prvu šetnju. Prođoh kroz Zmajeva vrata u Kineski grad. Bilo je kasno popodne pa je pola radnji već bilo zatvoreno. Svi restorani su radili. Posebno mi se svideo suši restoran koji je imao pokretnu traku sa koje su se gosti samoposluživali. Dim sum u većini drugih. U neuglednim hodnicima su se formirale gužve ljudi koji su čekali na red da uđu u restorane na večeru. Verovatno ukusnu i jeftinu.

Na ulici majice San Franciska po povoljnim cenama i svašta nešta, ali to me nije interesovalo.

Polako stigoh do obližnjeg Italijanskog kvarta. Evo ga Cafee Trieste. Kao da sam kod kuće. Trst je naš!  Neugledan restoran preko puta crkve bio je to veče mesto sastanka neke filmske ekipe. Društvo u svečanim haljinama i smokinzima skupljalo se na ulici ispred restorana.

Bilo je prekasno da odem do Coit Tornja, jer radi samo do 17h. Odlučih da pobegnem iz te gužve. Poručih Uber koji me je brzo prevezao do doka 39 u luci.

Dok 39

Na ulazu se smestio Hard Rock Caffe koji su neki preporučivali za noćni provod. Ispred restorana na trgu neki bend je lupao po instrumentima. Mnoštvo turista i domaćih ljudi. Opuštena atmosfera.  Meni se najviše svidela prodavnica voća gde se većina proizvoda prodavala na komad. Dobar izbor. Mnogo radnji. Uz more se smestili svi restorani.

Restoran iz grupe Bubba Gump Shrimp koju sam zapazio već na pristaništu u Santa Monici je i ovde imao centralno mesto. Čak i pokretne stepenice na sprat. Ali nije bilo mesta. Nisam imo volje čekati na mesto 2 sata.

Neugodan vetar koji je približavanjem noći jačao me unervozio. Ova „Košava“ nije sa Dunava, već sa hladnog Atlantika, pa je mnogo gora.

Zato sam ušao u obližnji Chart house koji je imao bolji istovremeni pogled na Alkatraz i Golden Gate most, a vreme čekanja na mesto je bilo 45 minuta koje sam udobno proveo uz šank sa flašom Prosecca. Čim se noć spustila naglo se proredio broj gostiju u restoranu, a i na celom doku.

Nekako ulovih WiFi stojeći uz Hard Rock Caffe i poručih Uber. Leonardo me je dovezao tačno do hotela.

Nedelja u San Francisku

Golden Gate Most može pričekati.  Idem prvo u Golden Gate Park. Trebalo mi je 10-tak minuta da odredim smer autobusa. Na pravoj strani Trgovačke ulice čekao sam sa drugim putnicima preko pola sata. Navodno autobusi idu svakih 7 minuta, ali nije dolazio nijedan.

Tad mi jedna prolaznica skrenu pažnju na zalepljenu cedulju gde piše da danas od 10h30 do 14h neće biti prevoza tom trasom. A ja došao oko 10h20′. I nije više bilo autobusa. Navodno je to uobičajeno nedeljom zbog skupova koji se tada redovno održavaju.

Skoknuh u obližnji Starbucks i koristeći njihovu WIFI vezu naručih Uber. Oni mi dadoše mesto sastajanja par stotina metara preko puta ulice ispred Super Duper Burgersa. Jedva stigoh tamo u planirano vreme ali vozila nema.

Poučen dotadašnjim iskustvima gledao sam okolo i vidim jedno vozilo s upaljenim stop svetlima blizu Starbaksa. Odoh tih par stotina metara da vidim. Naravno tamo je stajao naš prevoz jer je dobio informaciju o mestu sastanka odakle smo zvali, a nama su dali drugo mesto. Obostrano srećni da smo se sreli nastavismo do Golden Gate parka.

Golden Gate Park

U San Francisku pate od toga da imaju nešto najbolje ili najveće u svetu ili bar u Americi. Tako sam više puta naišao na podatak da je  Golden Gate park  veći od Central parka u Njujorku. Nije bio toliko velik da se ne razgleda u celosti. Obilazak sam počeo od staklenika u kojem je bio mnoštvo tropskog i drugog bilja. Veoma
lepa kolekcija egzotičnog cveća.

Zvezda postavke je bio Titan Arum. Biljka koja ima najveći cvet na svetu. Cveta jednom u 7 – 10 godina svega jedan dan. Tada neopisivo smrdi. Njegov odvratan miris opisuju kao miris truljenja ribe, znojavih čarapa, naftalina, smrdljivog Lindburger sira itd.

Video sam ga dve nedelje pre cvetanja, pa nisam imao to zadovoljstvo da ga pomirišem. Neki građanin San Franciska ga je doneo odnekud i stavio u kadu
gde je bilo mnogo sunca. Biljka je toliko narasla da nije znao šta bi sa njom.
Spas je našao u tome da je da pokloni Botaničkoj bašti.

U ovom stakleniku video sam mnogo lepog i retkog cveća od orhideja do biljki mesožderki raznih vrsta.

Još lepši pogled u parku. Staze pune roditelja sa malom decom. Ljudi koji trče. Šetaju. Voze bicikle između livada, predivnih cvetnih leja i drveća.

Prema planu parka krenuh prema Kalifornijskoj Akademiji nauka gde je smešten Prirodnjački Muzej. “Najveći i najbolje prilagođen prirodi na svetu”.

Ali pre toga morao sam zaplesati sa grupom parova koji su na stazi vežbali pokrete uz sving muziku. Podsetilo me na Kinu. Tamo isto plešu u parkovima.

I tako u vedrom raspoloženju stigoh pred De Young Muzej. On je deo Muzeja lepih umetnosti San Franciska. Drugi deo je Muzej Legije časti u Linkoln parku.
Ovde je izložena savremena američka umetnost, soba sa Piazonijevim muralima
i naivna američka umetnost, kao i umetnost Afrike, Nove Gvineje i Oceanije.

Nažalost posetu veoma zanimljivim muzejima morao sam ostaviti za sledeći put, jer sam kratko u San Francisku.

Ovde sretoh službeno vozilo posetioce vozi po parku, ali je taj krug trajao svega desetak minuta za koje vreme je vodič, koja je ujedno i vozač, preko telefona obučavala nove vodiče i kao nešto nama objašnjavala.

Posle sam video da uvek imaju neki razlog da ne voze kroz ceo park i da im je satnica veoma problematična. Na službenim stanicama možete ih čekati ceo dan bez rezultata, ali ih zato možete zaustaviti bilo gde na stazi.

Japanese tea garden

Prirodnjački muzej jednostavno nisam imao vremena da posetim, ali sam zato proveo prekrasnih pola sata u Japanskoj čajnoj bašti. Veoma opuštajuće i lepo.

Mlada koja je pozirala fotografu, čini mi se 10 minuta nije ni disala, ali je usput komandovala ekipi deveruša koje su se poredale u pozadini na mostu iznad potočića.

Botanička bašta

Nisam preskočio ni Botaničku baštu. Veoma lepo organizovana sa drvećem i cvećem iz celog sveta, fontanom i jezerima. Većina je ovaj krajolik iskoristila
za šetnju i razgledanje, neki za strasno ljubljenje, a drugi, kao grupa mladih Ruskinja, za šetanje beba u kolicima. Meni je prijalo odmaranje u tišini.

Na klupama su pločice donatora, često sa lepim porukama. Sedoh na jednu gde je pisalo: „Zar nije i raj samo bašta?“. Imena donatora nisam zapamtio.

Golden Gate Bridge i Fisherman’s Wharp

Na izlazu iz parka naiđoh na autobusnu stanicu prema Golden Gejt Mostu. Na parkingu ispod mosta je bila neopisiva gužva. Autobus je jedva prošao krug i istovario nas na stanici pre nego šta je nastavio dalje. 

Kad me je nakon desetak minuta put vodio istim autobusom do Ribarskog pristaništa uđoh u autobus na stanici gde sam izašao. Nakon par stanica shvatih da se vraćam putem kojim sam došao. Na istoj stanici staju autobusi za oba smera, pa ako ne pazite koja poslednja stanica piše na autobusu može Vam se desiti isto što i meni.

Tako zaobilazno stigoh do Ribarskog pristaništa. Ovde sedoh u prvi restoran Cioppino’s koji je kasno popodne bio poluprazan.  Na prijemu su naravno govorili italijanski. Konobar Portugalac nije, ali je bio prvi čovek koga sam sreo u San Francisku koji je znao gde je Srbija i Beograd. Lepo sam ručao, a on je zaradio odličnu napojnicu od punih 20%.

USPINJAČA

Najduža relacija tramvajem/uspinjačom u San Francisku je 24 stanice od Ribarskog pristaništa do Trgovačke ulice.  

Radi se o tradicionalnim tramvajima koji su, zbog silnih uzbrdica i nizbrdica, povezani sa podzemnim kablom kao uspinjače.  

Na ovu vožnju čekao sam par sati, ali je zato užitak bio veći. Teoretski može se silaziti i ulaziti i na brojnim stanicama, ali skoro svi su se vozili do kraja.

Prodavnice

Posle sam do zatvaranja obilazio radnje na Union trgu. U Macy’s mi je prodavačica Lacoste odgovorila da nemaju veće brojeve. Samo par koraka dalje našao sam majice 4XL. Pitao smo za blagajnu. „Preko puta je.“reče. „Ali blagajnica je verovatno svratila na ručak.“ I jeste, ali malo dalje je radila druga blagajna.

Toliko o uslužnosti. Da naš Nole nije počeo da reklamiše Lacostu ne bih izdržao ove teške kvalifikacije da nešto kupim. Ovako, kupio sam za poklon četri.
Za razliku od iste radnje u Njujorku u San Francisku stranci nemaju nikakav popust, ali zato domaći imaju popust od 20% ako se prijave za klub vernih potrošača. U Njujorku je popust za domaće i za goste 10%.

U Americi se proizvode sve veličine, ali ako trebaš nešto veće od XL najsigurnije
je poručiti preko interneta. Internet prodaja će uskoro zatvoriti mnoge klasične prodavnice. Ljudi sve manje vremena troše na kupovinu na licu mesta. Pored ovakvih prodavačica kakve sam sreo u San Francisku sigurno.

CENTAR GRADA

Trgovačka ulica ujutro bila je prepuna  autobusa i tramvaja. Po nekoliko prevoza na istoj relaciji stajali su u redu jedan iza drugog. Provezoh se tramvajem F do Pristaništa ispod Coit Tornja. Kako sa ove strane ima 900 stepenika do njega nisam ni pomišljao da se upustim u tu avanturu, bez obzira na pogled koji se odatle pruža. Socrealistički murali u ovom spomeniku u čast vatrogasaca koji su se iskazali za vreme velikog požara 1906. godine nisu me posebno privlačili.

U Centru grada uz pristanište su se smestili svi soliteri od kojih su neki prilično viši od tornja na brdu, ali nisam čuo da ima neki vidikovac.

Svratih do Muzeja Tehnike Exploratorium na doku 15. Bio je zatvoren zbog privatne posete. Zato se vratih istim tramvajem nazad u centar.

Više nije bilo vremena da se provozam do kvarta Kastro gde je stecište LGBT populacije. U hotelu pokupih kofere sa čuvanja i htedoh poručiti Uber, ali uz recepciju nema WIFI veze!? Kakav doček u hotelu takav i ispraćaj.

Jutros sam se odjavio i lozinka mi više ne radi. Recepcioner me uveravao da imam vezu koju nisam imao. Iznerviran nakon nekoliko pokušaja odoh do obližnjeg Starbaksa i tamo poručih prevoz.

Vožnja sa Hišamom bila je veoma udobna i lepa. Jedan od retkih taksista koji nam je otvarao vrata i nosio kofere bez ikakvog pitanja. Bar na kraju da u San Francisku sretnem nekog profesionalca.