U Beogradu još nije potpuno požutelo lišće, a u Varšavi me dočekala kasna jesen.
Ni tmurno vreme i povremeno rominjanje kiše nije moglo da me odvrati od uživanja u njenim predivnim parkovima. Poređenje Varšave sa Parizom i Kraljevski put sa Jelizejskim poljima je svakako preterano, ali je interesantan grad u kojem se restaurisano staro susreće sa novim i modernim.

Put i dolazak u Varšavu

Prv let sa LOT-ovim avionom Embraer 175 bio je korektan. Povratne karte sa ručnom prtljagom nisu bile ispod 100 Evra kako su neki pisali, ali sam kartu kupio oko mesec, a ne tri pre putovanja. 

Kako je većina imala ručni prtljag, a u prostoru iznad sedišta ima mesta za 2 koferčića na 4 putnika, malo sam se pomučio. Sve je ipak stalo.

I pored tmurnih oblaka lepo smo sleteli na aerodrom Šopen. Kurs Zlota je bio 15% manji nego bilo gde u gradu. Poučen iskustvom prethodnika promenih svega 15 Evra, ali ili je taksi prevoz poskupeo ili sam ja imao „sreću“ da naletim na „majstore taksija“ u oba pravca, pa je to bilo jedva dovoljno.

Prvi dojmovi

Velike zgrade i široke ulice na ulazu u grad. Velegradska gužva. Osetio sam se kao u Beogradu. I pored dobrog snalaženja taksiste tu smo izgubili skoro pola sata do Marszalkowske ulice koja je blizu centra. Pored Centralne železničke stanice je najveća robne kuće Zlote tarasy i luksuzni stambenog solitera Zlota 44. Najveća investicija u Poljskoj 2.016 godine.

Domaćin Artur me je čekao u iznajmljenom apartmanu. Njegova žena koja se bavi izdavanjem je na putu, pa je on menja. Solidan jednokrevetni stan na 7-om spratu 20-spratne stambene zgrade. Na ulazu čuvar sa videonadzorom i mala bakalnica. Pored je zgrada banke Societe General, a preko puta Saski park sa grobom neznanog junaka i izlaskom na Kraljevski put.

Stari grad

Zaobišao sam park i pored Narodne Opere prošao do Kraljevskog trga i statue Zigmunda III Vida. Otuda desno ide  Kraljevski put. Pravo je kraljevska palata, a levo ulica do Barbakana. Rekonstruisane zidine starog grada koji je izgrađen u XIII veku. Nakon potpunog uništenja u nemačkoj odmazdi nakon ustanka 1944. pažljivo rekonstruisan nakon rata.

Ovde u kvartu menjačnice ne rade posle 18h, ali svaki kiosk prima kreditne kartice. Preko puta Arhikatedralne crkve Svetog Jovana. U toku je bila večernja služba. Orgulje su lepo svirale.  Provukoh se pored nekoliko prosjaka.

Restoran Zapiecek

U Varšavi je lanac 12 restorana sa ovim nazivom. Uglavnom u centru grada kao i onaj koji sam posetio.

Konobarice su obučene u simpatične retro nošnje. Na jelovniku piroge sa spanaćem i feta sirom bile su veoma ukusne. Nažalost, slatke sa nekom kombinacijom od jagoda i borovnica su potpun promašaj.

Popio sam kompot od jabuke i kruške sa suvim šljivama i topli napitak od ceđene pomorandže i đumbira. Onda sam ustanovio da su zaboravili na palačinke od krompira, pa je trebalo čekati još 15-tak minuta da ih naprave. Konobarice su se međusobno lepo zabavljale ne obraćajući mnogo pažnje na goste.

Atmosfera je bila opuštena. Upoznao sam se sa grupom iz Meksika za susednim stolom. Oni su poručili teleću čorbu iz kotlića, pa posle pečene kolenice i svinjska rebra sa kiselim kupusom koji su bili jako masni. Da stvar bude gora nisu služili pivo koje je bilo u cenovniku niti vino.

Stari grad je prepun prodavnica predivnog nakita od ćilibara u prirodnim bojama ili obojenog u crveno, te prodavnica svakojakih suvernira. Tu je i mnoštvo restorana i barova. Trg Rynek me je malo podsetio na trg ispred centra Žorž Pompidu u Parizu gde su 70-tih godina prošlog veka napravljene imitacije fasada starih zgrada. Tu je i sirena zaštitnica grada. Za razliku od većine sirena koje sam video širom sveta ovoj peraje počinju dosta niže.

Šetnja centrom grada

Ako kreneš desno od Kraljevskog trga ide se Kraljevskim putem kojim se stiže do ulice Nowy Swiat. Mnoštvo interesantnih zgradica, popularnih restorana i kafića. Mnogo ljudi koji uvek negde žure. Radnim danom ovuda ide saobraćaj. Može se uloviti autobus za Lizienki park koji je 4-5 stanica dalje.

Vikendom je ovde ograničen saobraćaj kao u Ulici Kralja Milana u Beogradu. Sve je puno mladih koji vrište ili samo šeću. Ima nekoliko posebno popularnih lokacija gde je mnogo mladih. Uglavnom su to kafići u unutrašnjim dvorištima oko glavne ulice.

Najprometnija ulica je Chmielna koja vodi od tržnog centra preko puta Palate kulture i umetnosti do ulice Novy Swiat. Ovde se susreću kolone prolaznika osvetljenim prigušenim žučkastim svetlom koje daje dojam starine iako je sve novo.

Na kioscima se mogu kupiti zapečenci /zapiekanki/ u raznim kombinacijama, Kebab, Dim Sum, pa i Balkan Burek.  Sve šta je jeftino i može zasititi.

Poljaci najviše piju votku i druga jaka alkoholna pića, ali se mnogo pije i pivo. U blizini Palate kulture i umetnosti je radnja koja prodaje više stotina vrsta domaćeg piva koje proizvodi 97 većih ili manjih pivara. Vino se manje pije i uglavnom je uvoznog porekla iako je belo i crveno domaće vino vinarije Turnau koje sam probao bilo dobro. U celoj Poljskoj ima svega 6 registrovanih vinarija a u Srbiji preko 430. Poljska ima 4 puta veću površinu i preko 7 puta više stanovnika od Srbije.

Restoran Rozana

Hedonista po opredeljenju, pre posete glamuroznom Lazienki parku posetio sam jedan od najpoznatijih restorana Rozana. Smešten u blizini dvorca Belvedere u mirnoj ulici. Ovaj restoran zrači kućnom atmosferom. Prepun je sveže ubranog cveća na stolovima, a na zidovima nekolicine prostorija u ovoj privatnoj jednospratnoj kući slike cveća. Ljubazno osoblje.

Ovde osećate da je puna pažnja osoblja na Vama. Nakon domaće votke poručio sam blinji sa sušenim lososom i kavijarom. Garnirano jako sitno iseckanim komadićima jaja, luka i hleba. Ukras je bio cvetić Dan i noć. Na predlog konobarice izabrali smo za apatajzer vrganje u sosu. Bili su odlični i sveži.

Uz pačje batake servirali su u kriške rezane pržene jabuke i krompir sličnog oblika. Veoma ukusno i „passent“. Jabuke se u Poljskoj često pune. Imao sam priliku da probam jabuke punjene rezanim crvenim lukom, zapečene punjene rendanom bundevom, ali i u raznim drugim kombinacijama. Tufahije tamo nisam video.

Prema mom iskustvu ljubazni i uslužni konobari nisu uobičajeni u Poljskoj. Najčešće se zabavljaju jedni sa drugima. Nemušta komunikacija svedena na minimum i bez koncentracije na to šta gost priča ili naručuje.

U hotelu Winsdor u Jachranki se desilo da mi konobar nakon priče sa dve konobarice donese konzervu Red Bull-a umesto crvenog vina (red  wine).

Na aerodromu Šopen u Šark Biznis kafeu sam poručio dva kapućina, na šta me konobarica pitala da li želim jedan kapućino. Rekoh ne jedan nego „dva“ na srpskom, koji često bolje razumeju nego engleski, pa onda „two“ i pokazao prstima dva. Naravno, dobio sam jedan.

Kad sam odlazio morao sam je prekinuti dok je brbljala sa dve druge koleginice i jednim kolegom da bi na kraju dobio i račun od oko 4 Evra. Da sam samo otišao niko ne bi ni primetio.

Manji park Ujazdowski je pre raskošnog kraljevskog parka Lazienki. Vidim po putokazu da je u blizini ambasada Srbije i neke druge. Na samom ulazu je Botanička bašta, koja u oktobru i ne nudi neki doživljaj. Zapazio sam da imaju interesantne velike jesenje anemone, hortenzije i dalije.

Cafee Flora

Uz samu baštu je Caffe Flora. Opet nema inteneta. Ne primaju kreditne kartice, ali Evro rado primaju. Naravno po malo lošijem kursu. Tu sam se pre svega divio pogledu na cveće u botaničkog bašti. Boršć sa velikim pečurkama nije bio loš kao ni mešane piroge sa piletinom, spanačem i mocarelom.

Park Laznieki

Park Laznieki je prilično velik i nalazi se na padini. Na vrhu je palata Belvedere. U dnu je jezero na čijem ostrvu se nalazi letnji kraljevski dvorac. Od sredine maja do kraja septembra se u gornjem delu uz impozantan spomenik Frederiku Šopenu svake nedelje dvaput održavaju besplatni koncerti. Verujem da je to lep doživljaj.

Subota popodne. Uz ogradu prepunog parka završavale su demonstracije mladih lekara koji nakon 6 godina školovanja žele da ostanu i rade u svojoj zemlji, ali im se čini da je prosečna plata od 530 Evra mnogo manja od 2.200 Evra koliko dobivaju ako pređu da rade u susednoj Nemačkoj.

Svi su nešto žurili kao da su na pijaci. Grupa fotografa sa nekoliko  modela. Verovatno imaju neki kurs. Mlada u venčanici koju je mladoženja vukao na slikanje tamo-amo. Bela venčanica je pri dnu bila siva. Mlada visoka i zgodna plavuša. Viša za pola glave od mladoženje. Kišica je rominjala. Bilo je više grupa sa vodičima. Najčešće domaće grupe, ali bilo je i dosta stranaca.

U svoj toj gunguli neki su našli romantično mesto da uživaju u prirodi, patkama koje plivaju jezerom, i galebovima koje lete iznad njega. Deca se dive paunovima i trče. Ima dosta rekreativaca u trenerkama. Širom parka je više zgradica. Jedna od većih je oranžerija u kojoj se povremeno organizuju svečani ručkovi i večere. Mnogo je skulptura značajnih ličnosti.
Specifično za Varšavu je da imaju više organizacija koje turistima pružaju usluge besplatnog razgledanja grada. Da sam duže bio u gradu sigurno bih tu ponudu koristio.

Hotel Winsdor

Bio sam gost poljskog udruženja u Hotelu Winsdor pored mesta Jachranka na jezeru Zegrze. Hotel je lepo zdanje u renesansnom stilu.

Zegrze je veličine oko 33km2.  Napravljno je 1963 godine kad i hidroelektrana. Površina jezera je dvostruko veća od Vlasinskog jezera. Nalazi se 30-tak km severno od Varšave. Zato ne čudi da je u oblačnu i pomalo vetrovitu nedelju ujutro kad sam odlazio jezero bilo puno jedrilica. Okolo se nalaze brojni hoteli, restorani i vikendice. Prema svemu veoma popularno mesto za vikend odmor stanovnika dvomilionske Varšave.

S obzirom na klimu verujem da se gosti hotela retko kupaju u jezeru, ali ovaj park i priroda pružaju mnogo mogućnosti za zabavu i šetnju.

Najveća vrednost hotela je u predivnoj prirodi koja ga okružuje. U gustoj šumi napravili su veoma atraktivan Avantura park.

Na početku je zid za penjanje, ali posle su mnoga druga mnogo opasnija iskušenja. Iskreno, ne bih se usudio penjati po njihovim stazicama na visokom drveću. Neznam kakve su im sigurnosne mere, ali pad sa desetak metara koliko su mestimično visoke barijere bi mogao biti veoma bolan i sa lošim posledicama.

Uveče na banketu imali smo odličan program i na kraju ples uz najlepše domaće i strane pesme. Od naših izvođača u Poljskoj obožavaju Gorana Bregovića, ali svirali su i “Moje drugove” od Bajage i “Maljčike” od Idola. Plesalo se uz Medo Brundo koji je na poljskom “Jozin z bazin”. I tako do jutra