Istanbul je destinacija koju svakako treba posetiti. Sa oko 15 miliona stanovnika je najveći grad u Evropi i sedmi u svetu. Deo koji obilaze turisti je samo uži deo grada koji se prostire na ukupno 1539 km2 dakle u prečniku od oko 40 km. Ovo je bio treći put nakon 1973. i 2009. godine da sam bio u ovom lepom gradu.
Dugo nisam išao na putovanje preko agencija, ali mi je ovaj put tako bilo zgodnije Tim više što nisam imao vremena da se pripremim kao što obično činim. Kako su brojni Turci došli u Beograd da bodre svoj Fener na finalu Evropskog kupa u košarci verovatno su agencije dobile povoljne cene za avio prevoz. U Istanbulu smo na zgradama videli velike postere našeg trenera Željka Obradovića.
Cveće uz put
Dok sam putovao od aerodrome Sabiha Gokcen prema gradu uživao sam u divnim cvetnim ukrasima uz autoput postavljenim uz mnogo pažnje
Kažu da je još mnogo lepše za vreme festivala lala koji traje od marta do sredine aprila. Azijski deo grada se mnogo izgradio i postaje sve značajniji iako su još uvek skoro sve značajne turističke atrakcije na evropskoj strani.
Azijski i evropski deo grada
Azijski deo Istanbula postaje velegrad sa impozantnim soliterima i novom Camlica džamijom koja će primati 40.000 ljudi kad bude konačno završena. Sa uzvišenja i svojih 6 minareta (kao Sultan Ahmedova /Plava/ džamija) dominira celim Istanbulom.
U evropskom delu se isprepleću ostaci prastarog grada sa mnogobrojnim hotelima i moderni svetski velegrad koji se sve više izgrađuje. To je mali deo Istanbula koji opsedaju turisti. Na vrhovima mnogih zgradica nalaze se simpatični mali restorani sa predivnim pogledom na grad. Tu ćete dobiti grupni ručak i preskupo individualno piće po dva ili više puta uvećanim cenama. U većini tih restorana nećete dobiti cenovnik ili će na stolovima biti postavljeni specijalni cenovnici za grupe sa manjim izborom, ali mnogo većim cenama.
Programi razgledanja
Grupni obilazak grada sa agencijom uključuje razgledanje iz autobusa dok se vozite do hotela, sa eventualnim zaustavljanjem na glavnom Taksim trgu.
Fakultativni celodnevni aranžmani podrazumevaju obilazak Aja Sofije, možda Sultan Ahmedove /Plave/ džamije, Top Kapi palate i Kapali čaršije.
Predlažem da svakako individualno uključite razgledanje Bazilka Cisterne. Jedine dobro očuvane još iz rimskog doba. Na putu ka centru grada ćete verovatno proći ispod akvadukta čiji ostaci još uvek odolevaju vremenu.
Vredna pažnje je svakako i džamija Sulejmanija, ako ne zbog toga što je uz nju grob Sulejmana Veličanstvenog i arhitekte Mimar Sinana, onda svakako zbog pogleda na grad, zaliv Krivi Rog i na Bosforski moreuz koji deli Mermerno od Crnog mora.
Sa Top Kapi palate je predivan pogled na moreuz i na Mramorno more.
U staroj palati Topkapi centralno mesto je zauzimala divana. Danas bi rekli da je to bila sultanova skupština. Tu se na malom prostoru sastajao sultan sa svojim vezirima i pašama da donose najvažnije odluke za celu osmanlijsku imperiju. Ponekad se tu raspravljalo a sultan je kroz rešetku u vrhu prostorije slušao rasprave. Tako je uvek bio u toku i neki kažu da je promena načina i mesta odlučivanja dovela do postepenog slabljenja dinastije i carstva.
Nova palata Dolmabahče je građena više u stilu evropskih dvorova gde je većina prostora bila posvećena svečanim prijemima i zabavama neretko sa muzičkim programom. Ovde su kroz otvore na lučnim prozorima na galeriji žene iz harema pratile dešavanja u velelepnim dvoranama.
Manji deo palate se i dan danas koristi kao radni prostor predsednika države. Kad je u Istanbulu predsednik boravi u vili kraj grada uz Bosfor gde se nalaze brojne vile za odmor bogatih ljudi. Posedovanje tih vila dokaz statusa. Ta naselja se nalaze uz Bosfor od Istanbula sve do Crnog mora.
Naši turisti često vole obići i Čaršiju začina koja je slična Kapali čaršiji ali manja i rekao bih lepša.
Drugi fakultativni aranžman koji nude agencije je krstarenje Bosforom uz prethodni obilazak Carigradske Patrijaršije i Dolmabahče palate. Carigradska patrijaršija se nalazi u udubini zaliva Krivi Rog u mirnom kvartu punom zgodnih malih kafanica i nekoliko radnjica sa svakojakim suvenirima i đakonijama.
Legende
U Aja Sofiji na jednom stubu u severozapadnom delu postoji rupa u stubu u kojoj vernici okreću krug prstom da bi im svevišnji ispunio želju. Pred stubom je uvek red vernika raznih ispovesti.
Legenda iz doba Istočnog rimskog carstva kaže da je car Justinijan bolovao od teških glavobolja i da je jednom priklonio glavu uz taj stub. Glavobolja je odmah prestala. Otad se veruje u čudesnu moć tog stuba.
Kažu ako se prst ovlaži ta će se želja ispuniti i da ta vlaga dolazi od suza Device Marije. Kasnija muslimanska verzija kaže da je tu rupu napravio fanatični muslimanski vernik svakodnevno upirući u stub. Verujući da će snagom svoje volje uz pomoć Alaha pomeriti crkvu prema Kaabi u Meki. Crkvu nije pomerio ali je od silne želje i ponovljenih pokušaja napravio rupu u stubu.
Njegovi istomišljenici nadaju se da će jednog dana uspeti da pomere crkvu. Zasad im ostaje samo da prate oznaku u crkvi gde se nalazi Meka. Od 1935. kad je Mustafa Kemal Ataturk crkvu proglasio za muzej u njoj se ne održavaju verske ceremonije
Iako je Aja Sofija preko 800 godina bila pravoslavna saborna crkva danas je to vidljivo samo po arhitekturi (koju su kasnije prihvatili graditelji džamija) i ponekoj preostaloj freski ili detaljima na stubovima. Na mestima gde su nekad bile freske sada se nalaze arapski natpisi iz Kur’ana.
Iznad jugozapadnog izlaza iz crkve je veliko ogledalo koje podseća eventualno nepažljive posetioce na predivan mozaik sa Bogorodicom, Konstantinom i Justinijanom
U crkvi Svetog Đorđa Carigradske patrijaršije postoji rupa na desnoj strani na kraju u stubu u koji je ugrađena trećini originalnog stuba za koji je bio vezan Hristos pre nego šta su mu vezali krst na leđa i odveli ga na Golgotu na raspeće. Ovu rupu koriste vernici da bi preko nje bogu poslali svoje želje.
Ulazna vrata u patrijaršiju su okovana livenom ogradom od 1821. godine kada je na uskršnji ponedeljak na tim vratima ubijen patrijarh Grgur V zbog svoje podrške grčkim pobunjenicima.
Neki Muslimani kažu “Ne ponovilo se”. Pa ipak u novije vreme je u više navrata (1993, 1994, 1996, 1997, 1998. i 2004.) izvršen bombaški napad na Carigradskog patrijarha.
Naš vodič Turkinja porodičnog porekla iz okoline Sarajeva je naglasila da su Osmanlije bili veoma otvoreni i tolerantni prema drugim verama. Dešavanja na našim područjima iz tog doba nažalost to ubedljivo demantuju.
Neki pravoslavci kažu da će se livena ograda sa patrijaršijske porte skinuti kad Carigrad opet postane kršćanski grad.
Čini mi se da će se Aja Sofija pomeriti prema Meki kad se skine ograda za Carigradske porte. Dakle: Nikad. Tada će Istanbul ponovo postati Konstantinopolis, Carigrad ili Vizantin.
Džamije
U najpoznatijim džamijama se redovno održava verska služba tako da je ulaz posetiocima dozvoljen samo u određena vremena. To i gužve koje se ponekad stvaraju su glavni razlozi da agencije izbegavaju da u program stavljaju ove obilaske.
Sultan Ahmetova džamija i Sulejmanija su slične arihitekture kao i hrišćanske bazilike sa dodatkom minareta. Unutrašnjost je prilično bogata za muslimanske običaje, posebno sa raznobojnim vitražima koji bitno obogaćuju prostor.
Na ulazu u džamiju se naravno skida obuća a žene stavljaju maramu prigodno odevene kao i muškarci. U Aja Sofiiji nije bilo takvo pravilo jer se ne koristi za verske obrede.
Dopalo mi se je da je još uvek prisutan duh Mustafe Kemal Ataturka koji je ovaj deo Balkana priključio Evropi u mnogim aspektima iako su pokušaji revizije sve brojniji i jači. Bio sam u vreme kad se slavila 99. godišnjica revolucije koju je Ataturk započeo u Samsunu.
Nekad sam ples derviša gledao u noćnim klubovima u pauzi između trbušnih plesačica, a ovaj put je to bilo u holu železničke stanice Sirkeči (sa koje je nekad kretao famozni Orijent expres). Malobrojna publika je jedva pokrila troškove brojnih flajera koji su zakitili sve istanbulske hotele i info centre.
Zanesen, odsutan pogled religioznih plesača i neugodna tišina publike uz mističnu muziku i ples bili su dokaz da se radi o predstavi pravih derviša.
Noćni provod
Veče je započelo uličnom proslavom pobede fudbalskog kluba Galatasaraj u nacionalnom prvenstvu.
Turisti noćne sate često provode u šetnji trgovačkim ulicama od trga Taksim prema Galata mostu ili ispred njega, kao i na trgu između Aja Sofije i Plave džamije. Tu je mnoštvo dućana i šarolikih kafića.
Nekad su bili jako popularni brojni klubovi sa programom u kojem je neizostavno bio trbušni ples. Sada se kao stide trbušnog plesa i naglašavaju da to nije njihova izvorna tradicija već potiče iz Egipta i drugih arapskih destinacija. Često ćete čuti da se njihova kultura razlikuje od arapske.
Možda je i to razlog da danas u Istanbulu postoji samo još jedan noćni klub u kojem je glavni program trbušni ples. Sudeći prema posećenosti ni taj neće dugo opstati.
Brojni brodovimi noću krstare Bosforom do drugog mosta i nazad. Kako je bilo vreme Ramazana bilo je čak i brodova sa muslimanskim turistima na kojima su se iz razglasa puštale molitve iz Kuran’a, dok se posluživao iftar.
Većina drugih brodova uz večeru ima zabavni program. Najviše ima folklornog plesa iz Anatolije.
Neizostavan je ljubavni duo koji dva muškarca glume svojim trbusima. Jedan je ženski lik, a drugi muški.
U programima ima simbolično trbušnog plesa koji se svodi uglavnom na izmamljivanje novca od brojnih azijskih i drugih gostiju. Obično prvi bakšiš daje neka kolegica od plesačice, pa se onda ona potpuno posveti gostima od kojih očekuje da će dobiti neku liru.
U Istambulu radi velik broj modernih klubova u kojima DJ-jevi puštaju elektroničku ili tehno muziku, kao i onih sa raznim tipovima muzike uživo. Većina ih je sa predivnim pogledom na Bosfor, ali ima i onih u prostranim suterenima. Kako sam bio samo 3 noći nisam stigao više toga da obiđem
Ko zna kakav grad ću zateći kad budem dolazio sledeći put?