Korejci izuzetno cene svoju istoriju. Unatoč ratnih razaranja i brojnih požara uspeli su da obnove stare kraljevske palate oko kojih su nikli savremeni soliteri

Države na Korejskom poluostrvu u Aziji su neka vrsta Srbije u Evropi.  Nalaze se na putu od Mongolije, Kine i Rusije do Japana i obrnuto. Preplitanje raznih interesa na kraju sukoba i bratoubilačkog rata rezultiralo je podelom na dve države.

Republika Koreja se nalazi na južnom delu. Zauzima oko 45% površine i ima 52 miliona stanovnika.  Dvostruko više od DNR Koreje.  DBP po stanovniku u DNR Koreji je 2.000 US$, a u Republici Koreji  17 puta veći /10. u svetu/.

SEUL 서라벌 GLAVNI GRAD

Krajem II svetskog rata Hanjang je dobio ime Seul koje na korejskom znači Glavni grad. U 25 četvrti velegrada živi 11 miliona stanovnika. Ako se uzme u obzir izuzetno naseljena okolina ovo područje ima oko 26 miliona što je otprilike broj stanovnika u Severnoj Koreji.

KRALJEVSKE PALATE

U Gradu je obnovljeno svih 5 palata iz doba vladavine Ćoson (Josean) dinastije: Đeongbok, Čangdok, Čangjong, Deoksu i Čongi.
Sve palate su građene prema principu feng šuija. Građene su prema jugu, ispred njih je potok (jing) a iza je planina koja ih štiti od zlih duhova (jang). Do tri glavne palate u svakom kompleksu vode drvene kapije koje simbolizuju ptice raširenih krila. Kraljevska porodica je kao i većina drugih Korejaca prihvatila učenje velikog kineskog filozofa Konfučija.

Đeonbok /kor. Palata sjajne sreće/

Najveća a mnogi kažu najlepša je službena kraljevska palata od 1395 godine oko koje se formirao grad.
Ovde se redovno održava ceremonija smene straže. Tada je velika gužva. Osim turista mnogo je školske dece pa čak predškolaca koji organizovano dolaze da razgledaju kompleks palate. Sama ceremnija traje oko sat vremena. Najduža ceremonija među mnogim širom sveta koje sam gledao.

Čangdok /kor. Palata sjajne vrline/

Ovaj kompleks zovu i Istočna palata, jer se nalazi 1200 metara istočno od glavne Đeonbok palate. Između njih se nalazi Bukčon Hanok selo koje je očuvalo svoju tradicionalni izgled uprkos razvoju megapolisa.

Meni je lepša ova rezidencijalna kraljevska palata. Intimnija je. Manje posetilaca. Ima mnogo prelepih detalja. U jednom delu je Tajna bašta koju su koristili samo članovi kraljevske porodice. Ako želite posetiti baštu morate se ranije najaviti jer obilazak ide u grupama od po 10 posetilaca.

Ovi dvorci su lepi ali ne prikazuju dovoljno kako se tu nekad živelo. Da bi se dopunio dojam potrebno je upoznati predivnu širom sveta poznatu keramiku koja je krasila unutrašnjost ovih palata. Koga interesuje više o tome može pročitati na sledećem postu:

Svetski majstori tradicionalne keramike

KRALJ SEĆONG VELIKI

U Ćoson dinastiji bilo je mnogo kraljeva ali posebno se ističe kralj Sećong koji je doneo velik broj promena koje su bitno unapredile državu. Najznačajniji potez je bio uvođenje vlastitog pisma hangul čime je omogućio da se opismeni velik broj stanovnika. Danas je u Južnoj Koreji svega 1-2% nepismenih što je manje nego u Srbiji.

Do tada se koristilo kinesko pismo i neke lokalne varijante koji su bili toliko komplikovani da je retko ko osim kraljevske porodice bio pismen.
Hangul ima 24 slova /10 samoglasnika/ koja se formiraju u slogove po dva.  Jedan suglasnik i jedan samoglasnik. Korejci ponosno konstatuju da je ovo najjednostavnija azbuka na dalekom istoku. Mnogi se slažu da je najjednostavnije pismo ali najteži jezik.

I nama je mnogo teže njihovo čitanje nego pisanje. Tako ćete u putopisima iz Koreje naći veoma različite nazive transkripcija korejskih imena i pojmova. Npr. njihovo izgovaranje sloga ć neki pišu kao č ili dž, pa se u transkripciji Joseon dinastija piše  kao Ćoson, Čoson ili Džoson.

Goran na hangul jeziku. 

admiral Ću Sun-Sin

Drugi junak koji ima monumentalni spomenik u centru Seula je admiral Ću Sun-Sin koji je krajem XVI veka eskadrom brodova kornjača do nogu porazio japansku flotu. Ovo je posebno značajno Korejcima zbog velikih zverstava koje je pre toga napravila japanska vojska. Između ostalog da bi dokazali broj poraženih neprijatelja odsecali su im nosove. U Okajami pored Kjota je bio pohranjen deo od ukupno 20.000 noseva. 1992. godine vraćeni su Koreji i kremirani.

HANBOK

Posebna priča je odeća raznih staleža za vreme dinastije. Popularni hanbok. Ulaz u sve palate je besplatan ako je nosiš. Verovatno je tako počelo ali sada je jasno da domaći uživaju da se oblače u te nošnje. Mnogi stranci se priključuju. Obližnje radnje za cenu jeftiniju od ulaznice iznajmljuju nošnje.

BUKČON HANOK

„Mora se“ u Seulu je poseta tradicionalnom selu koje je sačuvano kakvo je bilo pre više stotina godina. Kako se vidi na slici gore levo sada je u centralnom delu modernog grada.

Nakon ovih uzbrdica-nizbrdica prijalo mi je okrepjenje u obližnjem baru.

GANGNAM

Deo Seula gde se najviše gradi je Gahgnam. Ovo je korejski „Beograd na vodi“ sa najskupljim ekskluzivnim stanovima. Posebno u zgradama koje imaju pogled na reku Han.

Na platou pre Svetskog trgovačkog centra i Trgovačkog tornja veselo je ceo dan a najviše predveče i naveče kad često nastupaju lokalni K-pop sastavi.

U tržni centar Coex svratio sam iz radoznalosti. Na samom ulazu sam se frapirao. Ogromna biblioteka.

DONGDAEMUN DESIGN PLAZA

Prvo veče po dolasku u Seul prošetao sam do Dongdaemun ulice. Na osnovu halo dojmova pogrešno sam mislio da je Dongdaemun Design plaza veliki tržni centar. Tržni centar najveći u Seulu je cela ulica. Design plaza je kulturni projekat sa muzejima, izložbenim prostorima i slično.

ULIČNA BRZA HRANA

Seul nudi velik izbor ulične hrane. Zaposleni rade po ceo dan tako da nemaju vremena da spremaju hranu. U pauzi, obično od 12 do 13 h na brzinu konzumiraju ručak. Veoma specifična hrana koja se sviđa većini stranih turista.

Naravno da sam probao uličnu hranu. Posebno su mi bili interesantni jastozi i pomfrit u obliku spirale. Nisu mi se nešto posebno svideli. Verovatno zato što tamo gde je ulična prodaja hrane nemaš gde da sedneš, pa sam jastoge jeo na stepenicama neke radnje. Zato su mi ipak mnogo prihvatljiviji mali restorani u kojima se uživa u hrani.

Kad smo kod ulične hrane treba svakako skrenuti pažnju kako se Korejci odnose prema bacanju otpada. Ovde nema mnogo kanti na javnim površinama, ali je deo opšte kulture da se đubre nosi sa sobom i baci tamo gde je moguće. Imao sam sreću da mi je jedna prodavačica dozvolila da kod njih bacim đubre iako nisam kod njih kupio hranu. Druga prodavačica ju je zbog toga prekorila, ali bilo je kasno.

RIBLJE PIJACE

Na poluostrvu glavna hrana dolazi iz mora. Osim svežih riba i plodova mora ovde je izuzetno mnogo sušenih riba i raznih stanovnika mora koje dosad nikad nisam video.

RELIGIJA

Hrišćanstvo je glavna religija u Južnoj Koreji (27%), zatim sledi budizam (15%), dok je veliki broj verski neopredeljenih. Međutim, bez obzira na veru, gotovo svi se pridržavaju učenja velikog kineskog filozofa Konfučija. Poznavajući delimično njegovu mudrost ovo me uopšte ne iznenađuje.

To je ostalo iz doba Ćoson dinastije. Između ostalih značajnu ulogu imao je već pomenuti Sećong Veliki, četvrti kralj u dinastiji Ćoson. On je u početku zabranio budističku veru u korist konfućijanizma, ali je kasnije korigovao svoj stav.

Hrišćanstvo su doneli Amerikanci koji su se aktivno borili u građanskom ratu na strani Južne Koreje pedestih godina prošlog veka. Od oko 3 miliona žrtava preko 50.000 su bili građani SAD-a. Budistički hramovi su izuzetno atraktivni. Posetio sam  Jogyesa Hram u centru grada za vreme molitve.

Tek po povratku sa puta gledao sam video ovog hrama iz 2020. godine. Bio je još mnogo lepši- Uređen u cveću. Nešto fantastično. To me podsetilo na posetu najvećem korejskom Sajmu cveće u okolini Seula o kojem sam pisao u posebnom postu. Koga interesuje evo veza

“CVEĆE ULEPŠAVA ŽIVOT”

Nekad je bila poznata kao centar učenja slikara koji se navodno još uvek tu okupljaju, ali nisam ništa od toga video. Obična trgovačka ulica u kojoj na 700 metara dužine nema niti jedna kafana na samoj ulici. Ima ih samo u pokrajnim ulicama ili na spratu na koji se obično dolazi preko uskih stepenica. Nisam sreo niti jednog slikara sa štafelajem na ulici. Dakle, ništa od Monmartra ili nekadašnje Skadarlije u Beogradu. Predlažem da je izbacite iz svog programa razgledanja. U Seulu ima mnogo boljih mesta.

ĆONGEĆON KANAL (Cheonggyecheon 청계천)

Na južnom kraju Isadong ulice prolazi Ćongećon kanal. Vodiči jedne naše agencije vode turiste ovim kanalom pešice od Gvangdžang pijace dovde. Nešto preko 3 km, pa kasnije još malo više do drugih znamenitosti. Uz turističko razgledanje dobijate besplatno i dobru rekreaciju. Dvostruka korist.

Ovo je jedinstven slučaj da je kanal iz XIV veka pretvoren u autoput ponovo vraćen u staro stanje. Uz dodatni trošak od 335 miliona dolara autoput je ponovo postao kanal sa zelenilom i popularno mesto za rekreaciju građana Seula i turista. Zanos privrednim razvojem dovodi do toga da se ponekad izgubi kompas.
Ne mogu da zamislim da bi neko umesto Da Vinčijevih kanala u Milanu napravio kružni autoput po gradu. Ali evo Korejci su shvatili i ispravili grešku.

Nikad nije kasno. Treba imati hrabrosti da se suoči sa istinom, a posebno da se greške isprave. Svaka čast! U tom duhu završiću ovaj post korejskom animacijom prirode.