Japan se nalazi na arhipelagu od 6,852 ostrva na severozapadu Pacifičkog okeana. Unutar tzv. Pacifičkog Vatrenog Kruga. Najveće je ostrvo Honšu koje sam posetio. Iznad njega je Hokaido, a ispod su Šikoko i Kjušu. Ova četri zauzimaju 97% površine.
To je vulkansko područje sa ogromnim brojem potresa. Česte su oluje i tajfuni. Nedostatak plodnog zemljišta i prirodnih energenata ovi vredni ljudi nadoknađuju upornim radom. I radom.

Fudžijama

Od 108 aktivnih vulkana najaktivniji je Sakurađima na južnom ostrvu Kjušu. Poslednja erupcija je bila 2022. godine.
Najpopularniji vulkan je na planini Fudži zbog atraktivnog izgleda, snega na vrhu  skoro cele godine  i relativne blizine glavnog grada Tokija /130km/.

Ispod planine prostire se jezero Kavaguči oko kojeg je mnogo interesantnih mesta za turiste. U okolini su brojni vidikovci sa raznim interesantnim detaljima za slikanje kao što su zvona, pagode i slično.

Za one koji dolaze vozom iz Tokija na stanicu Kavagučiko od vidikovca do jezera vozi žičara. Za 3 minuta si u podnožju. Po jezeru plove brodići.

Itchiku Kubota

Ovaj muzej se nalazi 5 km udaljen od železničke stanice Kavagučiko. U muzeju nažalost nije dozvoljeno slikanje kimona pa ovde prikazujem samo slike muzeja sa spoljne strane i pristupnih prostorija.
Ovaj najpoznatiji umetnik obnovio je staru tradicionalnu tehniku izrade kimona i unapredio je savremenom tehnologijom zapada. Za života je postao slavan. Iza sebe je ostavio osebujan muzej sa svojim najznačajnijim delima.

Ako imate želju da se bolje upoznate sa životom i delima ovog umetnika predlažem da na Yutube kanalu potražite video za Itchiku Kubota.
Evo veza za jednu od tih priča:

Ovakudani

Na 46 km putem od Fudžijame do Jokohame i Tokija nalazi se ovo mesto gde je vidljiva vulkanska aktivnost pa ga neki zovu “Paklena dolina”. Nalazi se na brdu iznad jezera Aši.

U ovim vulkanskim vrtačama kuvaju se jaja koja se smanje i pocrne. Legenda ili trgovačka priča je da svako jaje produžava život za 7 godina. Nažalost to nije istina.

U vezi s izletima mala napomena. Za razliku od celog sveta u Japanu je uvredljivo da vodičima ponudite napojnicu. Mali naklon i zahvalnost će biti dovoljna nagrada.

    TOKIO  東京‎

Negostoljubljivost klime u ovom području osetio sam već za vreme sletanja na tokijski aerodrom. Pri tlu je strujao tako jak vetar da je pilot odustao od sletanja svega nekoliko desetaka metara iznad piste. Nagli zaokret je doveo do blage panike posebno putnica koje su teško podnele te prisilne manevre. Nakon polusatnog kruženja iz drugog pokušaja smo nekako uspeli bezbedno da sletimo.
Kasnije sam čitao o slučajevima da su letovi otkazani zbog oluje. Sad mi je jasno zašto. Nije bila oluja kad smo mi sletali. Kako je tek kad je oluja?

Tokio sa okolinom je najveće gradsko područje na svetu sa oko 37 miliona stanovnika. Sam grad broji 13 miliona. Sastoji se od 26 gradova koji su se vremenom spojili u jednu celinu kao što je Zemun postao deo Beograda. Jokahama koja je u širem gradskom području je drugi grad po veličini u Japanu sa 3,7 miliona. Treća je Osaka sa 2,75 miliona.

Tokijski toranj deluje kao kopija Ajfelove kule. Nije slučajno. Ovaj oblik je najbolje odgovarao području jakih potresa i oluja. Izgrađen 1958. visok je 333 metra. Prema projektima trebao je biti viši od tada najvišeg Empire State Buildinga u New Yorku, ali je finansijerima “ponestalo” novca da to i ostvare. Slučajno su finansijeri bile firme sa pretežno američkim kapitalom. Kasnije je u podnožju dodata zgradica od 4 sprata za kafiće, prodavnice i radnje sa suvenirima.

Danas je ovo lepo mesto za turiste iako u kvartu Rappongo sad ima nekoliko viših zgrada od tornja kao što se vidi na slici gore desno.

Predivni parkovi

Ono šta mi se najviše svidelo su tokijski parkovi. Na ovom području je 3.695 javnih parkova koji zauzimaju površinu od 2.058 ha.

Ako tome dodamo 107 reka jasno je da Tokio nije Dubai po više osnova.

U zen parkovima se dugotrajno i pažljivo usmerava rast svakog drveta, svake grane.

U najlepšim parkovima veliku ulogu igra pažljivo namešteno kamenje kao što se vidi  na slici zen jezera Tenrui-ji hrama u Kjotu.

Istočni parkovi carske palate

Carska palata je izgrađena na mestu Edo palate u kojoj su živeli vojni diktatori šoguni Tokugava od 1603.  Šogun Tokugawa leyasu formirao je novu vlast i ustoličio je ovdje u Edo-u. 1868 godine na vlast dolazi carska porodica Meidži i seli iz Kjota u Edo promenivši mu ime u Tokio.
Malo više o tome u putopisu o Osaki:

OSAKA (јаp. 大阪市)

To je razdoblje velikog napretka i modernizacije Japana. Od 2019. godine na vlasti je car Naruhita. Japanci ne izgovaraju ime cara već ga zovu tennō heika (天皇陛下) = Njegovo veličanstvo Car. On je ujedno vrhovni autoritet šintoističke religije.

Ueno park

U parku se nalaze svi najznačajniji japanski muzeji, zološki vrt, nekoliko šinto hramova i mnogo interesantnih detalja. Kažu da je posebno impresivan za vreme cvetanja trešanja početkom marta.

U parku je povodom jubileja održana prigodna izložba. Izdaleka mi se činilo da su ovi cvetni bonsai od veštačkog cveća koliko su lepi.

Vera u Japanu

Najstarija autohtona vera je šinto. Ona govori o skladnom životu čoveka sa prirodom. U njoj nema bogova. Carska porodica se smatra vrhovnim verskim autoritetom.

Svega 40% stanovnika Japana se izjašnjava da su verski opredeljeni. Skoro svi su šinto ili budističke vere, koje su u mnogim segmentima slične. Prema onome što sam video budizam je ipak dosta više raširen. Npr. u Kjotu se nalazi oko 1600 budističkih i svega 400 šinto hramova. Službena statistika daje samo zbirni procenat 38%. Prema nekim javnim podacima 34% su budisti što znači da šinto veru praktikuje 4% stanovništva. 2% su hrišćani.

U Japanu je kao i u svim zemljama Dalekog istoka opšte prihvaćeno učenje mudrog Konfučija. To je filozofski pogled na svet, a ne vera iako u Kini postoje hramovi posvećeni Konfučiju.

Veoma su interesantna tradicionalna šinto venčanja. Pa ipak ona su često razlog da mladi ne prihvataju ovu religiju jer venčanju mogu prisustvovati samo članovi porodice. Ne smeju pozvati prijatelje.

Šinto vera ne govori o smrti već samo o sadašnjosti. I to je jedan od razloga da su mnogi prešli u budističku veru.

Budizam ima mnogo škola. Samo u Japanu preko 160. Na zapadu je najpoznatija japanska zen forma budizma. Najuticajnije zen budističke škole u Japanu su soto i rinzai.

Ovaj mahajama budistički hram u Tokiju je nekoliko puta spaljem i obanavljan. Poslednji izgled projektovao je ahitekt Ito Chuta. On je vodio obnovu i Meiji šintu hrama.

SAVREMENI TOKIO

U Japanu se razvoj pažljivo planira unapred. Tokijska vlada je 2021. godine donela plan razvoja Tokija budućnosti do 2050. godine u skladu sa najsavremenijom tehnologijom i principima zaštite čovekove okoline.

Između ostalog planira se izgradnja solitera visokog 1 milju (cca 1700 m). Ta bi građevina trebala biti gotova do 2045. godine. Planirana visina je više nego dvostruko veća od sadašnjeg najvišeg solitera na svetu.
Ako te ovo interesuje pogledaj donju YouTube službenu prezentaciju projekta. Verujem da će to uspeti, jer oni misle ono šta kažu. Dosad su uvek ostvarivali svoje planove.

Javni prevoz u Tokiju

Monorail linija od aerodroma Haneda do Hamamatsuchō je otvorena u Tokiju pred olimpijske igre 1964. godine. Ona vodi od severa do juga zapadnom obalom Tokijskog zaliva.

Tokio ima jednu od najbolje razvijenih gradskih metro mreža na svetu. Dnevno se preveze preko 8 miliona putnika. I pored toga što je veoma organizovan i tačan na minutu, nije omiljen jer u špicu službeni radnici Ošija (Oshiya) belim rukavicama guraju putnike u prepune vagone.

Iznenadilo me da u Tokiju nema velikih gužvi na ulicama. To je zato što se većina ljudi vozi metroom. Pod zemljom uz metro su prodavnice, kafići i pravi mali gradovi. Nad zemljom je brza monorail linija.

Japan je prvi u svetu još 60-tih godina prošlog veka počeo gradnju posebnih pruga za brzi voz Šinkasen.

Prema tom primeru su širom sveta dosta kasnije građene savremene pruge.

U Tokijskom zalivu gde se u njega ulivaju reke Tama i Sumida izgrađen je Dugin viseći most koji spaja severni zaliv između Shibaura pristaništa i priobalje veštačkog ostrva Odaiba.

Na Odaibi se nalazi nekoliko modernih tržnih centara, Muzej digitalnih umetnosti, panoramski točak, Toyota izložbeni salon, Miraikan muzej interaktivne znanosti, veliki zabavni park i više poslovnih i trgovačkih zgrada.

@putopisanje

♬ Transformers Prime – Brian Tyler

U centru Tokija poslednjih godina se mogu videti savremeni 3D bilbordi koji izazivaju veliku pažnju posetilaca. Nažalost jedan koji realno prikazuje svemirski brod nisam uspeo snimiti, ali ova mačkica na fasadi robne kuće je veoma umiljata.

Interesantan je i izlog radnje Uniclo u najpoznatijoj ulici vrhunske mode Ginza. Lutke manekeni se okreću prikazujući modele sportske odeće.

Ekstremni tinejdžerski stil i kultura

Stekao sam dojam da mladi u Japanu nisu zadovoljni realnim životom. Mladenački bunt je prisutan u celom svetu ali ovde je specifičan.

Od realnosti se beži u svet kompjuterskih igrica i crtanih filmova. Možda su zato neke japanske igrice najpopularnije na svetu.

Tinejdžerska moda prati tu liniju. Odeća iz bajki, crtanih filmova i igrica.

Japan je drugo muzičko tržište na svetu. Odmah iza SAD-a, a pre Velike Britanije. U prošlosti je to uglavnom bila muzika oponašanja zapada, ali u poslednja dva desetljeća razvija se autohtoni muzički stil.

Najpopularniji su izvođači tzv. J-popa (koji je sličan korejskom K-popu) i J-roka. Slušao sam neke japanske rok bendove i mogu reći da sam bio zadivljen njihovom virtuoznošću. Za nas je problem što ne razumemo sadržaj ali muzički izražaj je izuzetan.

Nisam video na ulicama kamione koji voze reklame bendova kao u Južnoj Koreji ali ima mnogo svetlećih reklama za nastupe u klubovima.

Tokio je grad sa najviše svetlećih reklama na svetu. To je posebno izraženo u Šinjuku. Ovde je mnogo klubova gde se igraju elektronske igrice.

U delu ovog svetlećeg kvarta ima seksi barova strejt i homo orjentacije.

Mali restorani i barovi

U starim kućicama obično u blizini metro stanica je mnogo restorančića i barova koji primaju mali broj posetilaca. Ima ih već sa 3-4 stola.

Ginza

Ova ulica je Peta avenija Tokija. Bulevar sa luksuznim radnjama, restoranima i barovima. Zastupljene su sve najpoznatije svetke modne kuće.

Bio sam u hotelu blizu Ginze pa sam tu često prolazio. Jedan dan je deo ulice bio zatvoren zbog istrage pljačke koja se desila u prodavnici dragulja.

Hrana

U Japanu kao i u drugim zemljama Dalekog Istoka ima mnogo uličnih pijaca u blizini značajnijih metro stanica. Tu se može povoljno kupiti domaća hrana.

Svakodnevno se već od 5 h ujutro na ribljoj pijaci Toyosu održavaju aukcije tune (za suši). Rekordna cena od 1,8 miliona dolara za gigantsku tunu od 276 kg je postignuta za Novu godinu 2020.

Japan uvozi većinu hrane. To se posebno odnosi na voće koje je ovde veoma cenjeno pa se čak luksuzno pakuje.

Restorani brze hrane uglavnom nude manje kvalitetnu hranu kao što je pohovana piletina, pileći ražnjići i slično. Moj izbor je ako ima ramen čorba ili pileći ražnjići.

U Japanu nema mnogo samoposluga i hipermarketa, ali je velik broj malih franšiznih radnji 7-Eleven, Lawson, Family Mart i Mini Stop. Neke od njih rade non stop. Nude i hranu koja se može podgrejati u mikrotalasnoj pećnici.
7-Eleven ima skoro 3.000 radnjica u Tokiju a preko 21.000 u celom Japanu.

… do sledeće posete

Za razliku od Beograda gde su najstariji primerci lokomotiva iz Železničkog muzeja na području sadašnjeg Beograda na vodi uništeni u vreme “borbe protiv pacova i zmija” u Japanu je ova lokomotiva ukrasila trg na kojem se nalazi.

Tokio je grad reka i parkova. Pa i pored toga koristi se svaka prilika da se na zgrade doda još poneko drvo, grm ili cvet.

Poželeo sam da u sledećoj poseti vidim značajne promene prema planu izgradnje savremenog ekološki održivog Tokija.