Maslinjaci, vinogradi i tajne Istarskog poluostrva


Buje na brdu

U Istri uživaju turisti iz Italije, Slovenije, Austrije, Nemačke, Srbije, ostalih krajeva Hrvatske i svi drugi koji ovde često dolaze. Predivna priroda, more i reke, šumovita brda, vinogradi, maslinjaci, tartufi, kamenice i drugi plodovi mora, sveže ribe, idilični gradići na vrhovima brda ili na obali mora, bogata istorija. Sve su to razlozi koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Darvinova žutika (Berberis lat.)

Istra je predivna mnogima koje poznajem. Često su mi pričali svoje dojmove. Dosad sam upoznao samo Pulu i Opatiju.

maslinjak uz put

Nekad davno sa Sicilijancem Italom Cardile iz Trsta obišao sam jedino italijansko mesto na Istri Muggia koje je bilo nedaleko od njegove kuće. On nije mogao prežaliti što Istra nije više italijanska. Neke novine koje je redovno čitao svake godine su ponavljale izdanje od pre II svetskog rata u kojem se govorilo kako je 98% stanovnika Pule italijanskog porekla.  Prema popisu iz 2021. u Istri živi oko 76% Hrvata, 5% Italijana, 3 % Srba, 2,5% Bošnjaka i ostali.

Portorož ispred Grand hotela maj 2014.

Sa kolegom Jožom iz Maribora u maju 2014. obišao sam poslovno Koper, Izolu i Portorož na slovenačkoj Istri.

Otkad je prokopan tunel kroz Učku u jesen 1981. jednom sam putovao tim novim putem od Zagreba do Trsta i nazad. Nisam se zaustavljao.

Zato sam odmah prihvatio poziv prijatelja da se početkom maja družimo u Istri. Dok još nisu ogromne gužve.                    

DAN PRVI
Od izvorišta do ušća reke Mirne u Jadran

                 Prema planu domaćina napravio sam Google mape po danima
Autoputem kroz Gorski Kotar se brzo putuje.               
ALEJA GLAGOLJAŠA

Nakon tunela Učka putem prema Buzinu veoma brzo se stiže do Roča (koji je poznat po takmičenju harmonikaša) pa skreće se prema Humu. Zbog kiše koja je padala nekoliko prethodnih dana propustili smo posetu Kotlima koji neki zovu istarske Pamukkale.

Naišao sam na spomenike glagoljici koji su projekat Čakavskog sabora napravljen 1977.godine, Nema nekih delova sa plana na početku Aleje.

Katedra Klimenta Ohridskog

Glagoljicu je u IX veku sastavio Konstantin Ćiril (827-869 AD) uz pomoć Metodija (826-885) da bi preveo bibliju i neke verske knjige na staroslovenski.

Uspon Istarskog Razvoda

 Najjača uporišta glagoljaša u Hrvatskoj su Istra i Krk gde su pronađeni najstariji spomenici iz XI i XII veka. U Istri se koristila do početka XIX veka.

AZ

Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom kriptografskom alfabetu u koji su dodati slovenski glasovi. Prvobitno je imala 40, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu).
U donjoj tabeli je prikaz značenja glagoljaških oznaka.

uglata Glagoljica Autor: Neno DUS – Nenad Hančić, javno vlasništvo
kovanice od 5 i 2 Evrocenta
    HUM

Najmanji grad na svetu.  Dvadesetak stanovnika. Prvi put se pominje 1102 godine. Legenda kaže da je izgrađen od kamenja koje je ostalo kad su divovi gradili gradove u dolini reke Mirne.  Među divovima je bio i Veli Jože Iz istoimene priče Vladimira Nazora.            

Visoke zidine i metalna kapija čuvale su grad od Mlečana i Turaka.

Iznad vinograda i maslinjaka koji se prostiru do doline reke Mirne nalazi se romanička crkva Sv. Jeronima iz XII veka uz groblje i veliki parking za turiste.

Iznad kapije je Hram Uspenja Presvete Bogorodice iz početka XIX veka (levo). Unutar kapije se nalaze stare glagoljaške ploče.
klasične primorske uske ulice sa kamenim kućama                                           

Pored crkvi Sv. Jeronima i hrama Uspenja Presvete Bogorodice u mestu se nalazi prodavnica suvenira i naravno konoba.

HUMSKA KONOBA

Početak maja je sezona špargli. Istarske špargle su male ali dobar prilog uz klasična domaća jela.

predivan pejzaž ispred konobe
Humska biska

U Hrvatskoj je veoma popularna rakija komovica sa imelom. Ovde sam saznao da se poreklo biske povezuje sa Humom gde se svake godine na jesen održava festival rakija. Odličan aperitiv kojem pripisuju afrodizijačka svojstva kao i tartufima. Uz jelo sam pio solidnu domaću malvaziju.

Ovakav pogled sa terase je neprocenjiv.

Pre polaska na put čitao sam kritiku ove konobe u Jutarnjem listu iz 2022. koja nije bila povoljna. Verovatno su ih ulovili na “levoj nozi”. Jela koja sam ovde probao bila su odlična i primedbe iz tog teksta ne odgovaraju mom iskustvu.

maneštra sa stupanim kukuruzom i pršut sa domaćim sirom
Fritaja sa šparglama i pršutom.
Domaći pljukanci sa šparglama i pršutom
Mešana salata
Domaća nadeva sa šparglama i pršutom
kroštule za desert

Nakon ovako dobrog kasnog fruštuka valja krenuti na put- kako bi govorio moj vršnjak iz 50-tih Đorđe Balašević.

 MOTOVUN

Preko Buzeta putem prema Bujama ide se preko Motovuna. Nažalost od premalog parkinga ispod grada do Motovuna može se doći samo pešice ili lokalnim autobusom koji polazi svakih sat vremena, ali se baš ne pridržava satnice tako da ti je potrebno najmanje 2,5 do 3 sata da se na kratko poseti.
Do vrha proplanka, nadmorske visine 277 metara, vode 1.052 stepenika pa pešice treba verovatno malo više vremena.

Motovun na vrh brda

Legenda kaže da Motovun leži na drevnom raskršću zemljinih energetskih meridijana, odnosno na ukrštanju tzv. zmajevih brazda. Takav izvor energije na čoveka deluje opuštajuće, povećava mu koncentraciju i duhovnost, odmara i okrepljuje, razvija kreativnost i toleranciju.

cistus

Grad je nastanjen još od antičkih vremena, a današnji izgled poprimio je u XII. i XIII. veku.
Krajem jula održava se 25. filmski festival koji je posvećen filmovima nastalim u malim i nezavisnim produkcijama širom sveta. Nakon ove godine festival se seli u Petehovce kod Delnica u Gorski Kotar gde nisu tolike gužve turista.

Livade podno Motovuna.

U Motovunskoj šumi u Livadama vade se izuzetno cenjeni i skupi istarski beli tartufi. Neki kažu da je beli tartuf iz ovog dela Istre jedan od najkvalitetnijih na svetu. Tokom oktobra u punoj sezoni nakvalitetnijih tuber maculatum belih tartufa održavaju se Dani tartufa.

Nažalost nisam imao vremena da šetam Motovunom jer smo imali zakazanu degustaciju vina u najpoznatijoj istarskoj vinariji u Momjanu.

Ispod Motovuna magistralni put do Buja je bio zatvoren zbog radova pa se moralo ići okolnim putem preko Livada i brda sa velikim serpentinama do Oprtalja. Na putu smo videli peloton biciklista iz veoma blize Slovenije u rekreativnoj vožnji.

VINARIJA KOZLOVIĆ

Nakon rekonstrukcije 2012. ceo proces istovara, sortiranja i prerade grožđa je projektovan tako da se uklapa u položaj vinarije na brdu.

Vinarija Kozlović  slika preuzeta sa https://www.kozlovic.hr/

Projekat arhitekta Željka Burića na površini od svega oko 600 kvadrata na tri nivoa privlači interesantnom fasadom s aluminijumskim trakama. Enterijer je savremeno oblikovan. Nova zgrada je izgrađena kombinacijom betona, kamena i drveta. Crna boja u enterijeru donosi napetost i dojam luksuza.

Pogled na vinariju Kozlović sa Momjana (preuzet snimak iz vinarije). Vinogradi Valle i imanje kojim sada uspešno upravlja IV generacija vlasnika gđa. Antonela i gdin Đanfranko.

Na parkingu vinarije osim lokalnih registracija bilo je najviše onih iz Beograda i Slovenije.

Ukupna godišnja proizvodnja je oko 350.000 litara vina. To je rezultat politike da se prednost daje kvaliteti u odnosu na kvantitet

Dok smo čekali početak prezentacije pili smo nenajavljeni roze šampanjac koji me nije posebno dojmio. Ali bio je lep gest domaćina..

U velikim buradima je malvazija i bela vina, a teran i crvena vina u malim

70 % proizvodnje je Malvazija. Nedavno je puštena u prodaju Malvazija iz berbe 2023.(na slici). Meni se jako svidela. Više od one iz 2022. Radi se o kupaži grožđa iz vinograda Vale i Santa Lucija.  

Vinogradi Santa Lucija snimljeni iz vazduha (preuzeto sa zida vinarije).
Uz degustaciju vina su veoma dobro došli istarski naresci sa maslinama.

Interesantan buke je imala Santa Lucia Noir koja je kupaža sorti grožđa 50 % Merlot, 30 % Cabernet Sauvignon i 20% Teran. Što je duže “disala” bila je bolja.
Za one koji vole lakša vina pravi izbor je Muškat beli momjanski poluslatki. Nije mnogo sladak i pitak je.

BUJE

Buje imaju jako dugačku istoriju. Još iz antičkog doba. Bogatu u toku i nakon srednjeg veka. Kad se pomene ovaj grad prva asocijacija mi je na firmu elektronske opreme Digitron. Specifičnost Buja je da je tu trećina stanovnika poreklom iz Italije što je najviše u celoj Istri. 

muškatle, brahiskoma i bidens crveni

Interesantan je istarski dijalekt. To je mešavina hrvatskog i italijanskog. Ne razumeju ga ni Hrvati ni Italijani. Naravno ni svi ostali.

NOVIGRAD

Nakon još petnestak minuta vožnje stiže se na obalu mora.

Novigrad preuzeto sa https://krevatin-tours.hr/

Novigrad ili Cittanova se nalazi na zapadnoj obali Istarskog poluostrva, između Umaga i Poreča. Udaljen je 25 kilometara od granice sa Slovenijom.

Galeb klaukavac
centar istarskog Novigrada

Novigrad je nekad bio poznat kao ribarsko mesto, ali je sve više turistički. Tome uveliko pridonosi prelepa marina koju koriste mnogi nautičari iz okolnih zemalja.

U marini se nalazi parking za vlasnike jahti i goste hotela
hotel Nautica****  se nalazi u samoj marini
slike su preuzete sa sajta hotela na Booking.com
Prelep butik hotel. U sobi sam se osećao kao na luksuznom brodu.
Šampanjac za doručak se ne služi često u hotelima. Hristos vaskrse u Istri.
Iza jedrilica su ukotvljene jahte

DAN DRUGI

Od Titovih Briona preko svetaca u Vodnjanu do gastronomskog užitka u Fjordu
 Fažana

U maju većina turista u Fažanu dolazi da nastave na brodove za Brione.

Ova veoma efektna reklama za istarska pića i suvenire izaziva veliku pažnju prolaznika.

 Spomenik najslavnijem sportašu bivše Jugoslavije. Rad akademskog skulptora Ante Jurkića postavljen je nedaleko od obiteljske kuće Parlova u Fažani gde je Mate živeo od 1971. do smrti 2008. godine.

VELI BRION

Arhipelag Brioni se sastoji od 11 ostrva koji su eksteritorijalno područje Istarske županije kojima direktno upravlja vlast iz Zagreba. 

  Veli Brion je najveće ostrvo dugo 34,5 km široko 3 km sa 690 ha površine

Nakon 15-tak minuta vožnje prepunim brodom stiže se do Veli Briona. Tu se formira nekoliko  grupa sa vodičima za razgledanje ostrva prema jezicima koji gosti razumeju.

Jedna od dve grupe na hrvatskom jeziku. Vodič je interesantno pričao. Da ne bi bilo monotono povremeno je podizao glas da neko ne zaspe. Dobro nam je objasnio sve najznačajnije.
Hoteli Neptun i Istra nalaze se na ulazu u luku.

Izlet traje oko 4 sata, ali ako želite možete se vratiti nekim kasnijim brodom. Poslednji brod ide oko 23 h.

Na ulazu sa luke posetioce dočekuje brončana skulptura „Kupačica“ slovenskog umjetnika Borisa Kalina iz 1954.
Malo dalje je Golub mira Dušana Đamonje 1983.
ISTORIJA BRIONA

Brionska ostrva imaju zapanjujuću istoriju. Od preko 200 sačuvanih otisaka stopala dinorosaura od pre 125 do 100 milijuna godina preko kastruma iz razdoblja Rimske Republike i Rimskog Carstva, kasne antike, Istočnih Gota, Bizanta, karolinškog razdoblja i Venecije.

antičke iskopine
NOVIJA ISTORIJA

Brioni su puni kamena vapnenca u pločastim slojevima. Takve horizontalne formacije omogućile su u mletačko doba relativno lako vađenje kamenja, pa se u kamenolomima nakon tog vremena stvorilo mnogo močvara u vapnenim rupama gde su se se rojili malarični komarci.             

U mletačko doba oko današnje luke formiralo se naselje s kulom i kaštelom te crkvama sv. Germana, sv. Roka i sv. Antuna.

Crkva sv. Germana Izgrađena je 1481. Stradala u požaru 1896. godine. Ponovno je obnovljena 1911. godine, a godinu dana kasnije dobila je i kapelicu izgrađenu u tipičnom istarskom stilu.
U crkvi se nalazi mozaik sačuvan još iz rimskog perioda.
Krečnjačko kamenje na obali

Paul Kupelwieser austrijski inženjer metalurgije je 1893 godine  kupio Brione. Uz mnogo rada izvršio je asanaciju ostrva i ostvario svoju viziju. Preobrazio ih je u mondeno letovalište i mesto za lečenje aristokratije.

U nekadašnjoj kući Pola Kupelvajzera danas se nalazi Titov muzej

Novi vlasnik se zarazio malarijom za vreme prvih poseta brionskim ostrvima. Pomoć u rešavanju problema malarije na ostrvima zatražio je od velikoga nemačkog znanstvenika Roberta Kocha koji ga je savetovao kako da reši taj problem. 

Spomen ploča profesoru Hajnrih Herman Robertu Kohu (1843.-1910.) lekaru mikrobiologu koji je otkrio bacil antraksa i tuberkuloze. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju 1905.

Od 1947 godine kad se tu prvi put iskrcao Brioni postaju omiljeno mesto tadašnjeg predsednika Tita. Ovde je u proseku boravio 4 do 6 meseci godišnje.

Rezidencija mu je bila u Vili Jadranka i Beloj Vili koje danas koristi Hrvatska vlada.

 Ove vile nalaze se iza metalnih ograda i čuvane su.

Ima još nekoliko ekskluzivnih vila (Vila Primorka, Vila Lovorka, Vila Dubravka) koje se iznajmljuju po ceni od 1200 do 1800 Evra na dan.
Uz smeštaj korisnik ima pravo da koristi gliser za prevoz do/od Fažane ili redovni brod, električni auto i jedan bicikl po osobi za vreme boravka u vili. Besplatno korišćenje svih sadržaja nacionalnog parka.

U jednoj od njih je pre nekoliko godina letovao naš političar blizak sadašnjem predsedniku “u poseti prijatelju” pa ga je predsednik ukorio kad se saznalo za to.

Drveće, more i galeb

Na Brionima su se vršili važni dogovori u okviru pokreta nesvrstanih (Tito-Naser-Nehru).

U turističku ponudu Briona ulazi i vožnja ovim Titovim Cadillac Eldoradom iz 1953. koji su mu tada poklonili jugoslavenski iseljenici iz Kanade. Pola sata sa vozačom košta 700 Evra.

Imao sam priliku sresti jednog od visokih posetilaca Briona. Marc Marengo ljubitelj prirode, vlasnik plantaže egzotičnog cveća Kot Man-Ya na Sejšelima bio je ambasador u UN za vreme prve vlade Sejšela posle proglašenja nezavisnosti. Sa predsednikom Fransom Albertom Renoa bio je u gostima kod Tita u Brionima 1977. Sa velikim simpatijama mi je pričao o toj poseti koju pamti nakon 45 godina. Koga interesuje može pročitati u putopisu o Sejšelima:

Tamnoljubičastom bojom su označene nesvrstane zemlje 1979. godinu dana pre Titove smrti tačno 44 godine pre moje posete Brionima.
Po ostrvu se može šetati, voziti bicikl, motor ili voziti se u el. voziću
PREDIVNA FLORA I FAUNA

Po običaju nisam unapred ništa očekivao od ovog izleta, ali ono što sam doživeo oduševilo me. Stvarno je užitak provesti majski dan na ovom ostrvu. Da sam više dana bio na putu verovatno bih produžio u ovom raju.

robusno egzotično drveće
livade i šuma. Plavo more i nebo na obzorju.

Slike govore više od reči.

Mediteranski vrt je ugodan kutak  za kratku šetnju             
safari park

Tito je od mnogih državnika širom sveta dobio na poklon interesantne životinje i biljke čime je oplemenjen ovaj prirodni rezervat.

Zebu ili sveto Indijsko govedo (Bos indicus) poklon su indijskog državnika Nehrua 1959. godine. To malo sveto govedo u stvari je patuljasta vrsta svetih indijskih krava

Kažu da na ostrvu slobodno žive jeleni lopatari, jeleni aksis i mufloni,
pa da nije potrebno kositi travu, jer je oni redovno jedu. Ne bih rekao da je to tačno jer sam video na jednoj livadi kako traktorskom kosilicom kose travu.

Ovaj deo golf terena mi ne deluje kao pokošen. Valjda se čekaju jeleni.

Nažalost deo divljih životinja je preseljen, deo je uginuo, a preostali polako stare kao 54-godišnja slonica Lenka koja je poklon od Indire Gandi ili 67-godišnji Koki. Veliki žutokukmasti kakadu koji često sa posetiocima priča (obično psuje) i čak se rukuje. Ovaj put nije bio raspoložen i nije izlazio iz kućice. Verovatno i on oseća Južinu kod promene vremena.

Lenka izaziva veliku pažnju.

Safari park je jedan od najpopularnijih delova Veli Briona. Deca ga obožavaju.

Noj

Kako se broj egzotičnih životinja smanjuje povećava se deo sa istarskim autohtonim magarcima, kozama, govedom (boškarin), i ovcama (istarska pramenka).

Ovaj galeb u prvom planu je ljubomoran na pažnju koju dobijaju tamnoputi istarski magarci

Četri sata je brzo prošlo…

VODNJAN
Komunalna palača (levo) na Narodnom trgu i palača Bradamante.    
Narodni trg je nastao rušenjem kaštela 1808. godine.
         

Mesto sa nešto preko 6.000 stanovnika oko 7 km od Fažane i 12 km kilometara sjeverno od Pule. Stanovnici su pretežno Hrvati i oko 20 % Italijani.

ulica Castello

 Ovo mesto me zainteresovalo kad sam pročitao da se tu nalazi 370 relikvija 250 različitih svetaca. Njegov teološki značaj uveliko prevailazi onaj svetovni tako da privlači značajan broj stranih posetilaca.

Crkva sv. Blaža je izgrađena 1800-te po uzoru na crkvu sv. Petra u Veneciji. Njena osnova iznosi 56,2×31,6 m, a kupola je visoka 25 metara, tako da je najveća crkva u Istri sa najvišim zvonikom od 62 m. Zvonik podseća na onaj na trgu sv. Marka u Veneciji. Koga interesuje može više pročitati o Veneciji u postu

unutrašnjost crkve je još lepša nago spoljna arhitektura

Iznenadilo me da je u relativno malom mestu kao što je Vodnjan izgrađena tako značajna crkva. To je bio rezultat straha Venecije od Francuza u XIX veku pa su veoma značajne relikvije pohranjene upravo ovde.

Mumificirano telo svete Nicolosa Bursa (XV. vek) iz Kopra koja se zaredila u benediktinskom samostanu sveti Servolo u Veneciji.

Delovi i čitava tela svetaca u crkvi  leže vekovima, a nisu balzamovani niti hermetički zatvoreni što predstavlja pravu zagonetku za znanstvenike.

razne relikvije i ostaci svetaca
U Vodnjanu ima mnogo grafita i oslikanih fasada kao što je ova u centru.

LIMSKI KANAL
Pogled na Limski kanal sa vidikovca iznad njega

Limski kanal je nekad bio granica između provincija Italije i Dalmacije. Tu se nekad reka Pazinčica ulivala u more, a kasnije ga je popunilo more, pa ga neki pogrešno zovu fjord iako nije nastao radom ledenjaka.

Danas je ovo predivno mesto raj za hedoniste koji vole sveže školjke i ribe.

Uživao sam u kamenicama i dagnjama, a posebno u brancinu pečenom u soli.

Na putu za Novigrad je počeo sumrak.

Zalazak sunca u bajkovitoj Istri
Vijadukt iznad doline reke Mirne.  
  marina Novigrad

DAN TREĆI

 Od Novigrada preko Poreča i Rovinja do Opatije pa nazad u zagreb

Iza daleko najbrojnije Pule (>52.000) drugi grad po broju stanovnika u Istri je Poreč sa oko 16.600 stanovnika. Tek nešto malo više od Rovinja. Preko 10.000 stanovnika imaju još samo Umag i Labin. Ostalo su gradići sa 3-6.000 i naravno Hum sa dvadesetak.

POREČ

Grad bogate istorije od pre više od 2.000 godina. Danas je uz Rovinj najposećenija turistička destinacija. 29 hotela od kojih 5 luksuznih sa *****, te preko 2000 apartmana, vikendica i vila. Godišnje beleži preko 550.000 posetilaca i više od 3 miliona noćenja. Njačešći gosti su Nemci, Austrijanci, Slovenci i Italijani. Domaći turisti su tek na petom mestu.

Crkve Gospe od Anđela na Trgu slobode

Ovaj poznati turistički grad nalazi se na maloj površini. Jedino je prostran glavni trg. U njega ulaze i iz njega izlaze male uličice prepune kafića, restorana i prodavnica suvenira. Ovde u sezoni prolazi velik broj turista koji borave u brojnim hotelima severno i južno od grada.

Malo dalje na jug se nalaze mnogi kampovi uz predivne divlje plaže. Sve do Vrsara koji je udaljen oko 14 km. Moja najmlađa sestra Vesna je zaljubljena u taj kraj koji ona zove raj. Kako još nije počela sezona kupanja a vreme je brzo prolazilo nisam obišao ta predivna mesta, ali valjda ću se tu nekad zadesiti i u sezoni.

U takvom okruženju nalazi se i ulaz u Eufrazijevu baziliku iz VI veka.

prolaz u Eufrazijevu baziliku
EUFRAZIJEVA BAZILIKA
Unutrašnjost katedrale Marijinog uznesenja

ROVINJ

Od Poreča do Rovinja se ne može proći pored obale zbog Limskog kanala na koji se nailazi nakon Vrsara. Obilaznicom to je tek nešto manje od 40 km.

Pogled na Rovinj iz Rovinjskog sela
Rovinj je do 1763. bio ostrvo. Od tada je spojen sa kopnom.

Najnoviji arheološki nalazi pokazuju da su tu živeli ljudi još pre 3-4.000 godina. Grad se prvi put pominje pod nazivom Castrum Rubini u VII veku.

Odličan predlog domaćina bio je da parkiramo pored košarkaškog igrališta, spustimo se kroz park između hotela Eden, hotela Lone i hotela Monte Mulini, prošećemo pored plaža i luke do starog grada, uzbrdo do katedrale i nazad.

Hotel Eden**** smešten je na rubu jedinstvenog i prekrasnog stogodišnjeg parka prirode u Rovinju. Ovaj hotel je izgrađen još 1973. ali je potpuno renoviran 2017-20.

Hotel Lone*****           https://www.maistra.com/properties/hotel-lone/#/

Lone je jedinstven dizajn hotel. Spoljna arhitektura podseća na veliki kruzer. Gotovo svi elementi uređenja interijera dizajnirani su posebno za Lone za šta je dobio brojne nagrade.

Nisu svi odoleli da bar umoče noge u još uvek hladno more.
Nisam ljubitelj pošljunčanih i betoniranih plaža i ovo je jedina fotografija koju sam napravio.

Preko svega na par minuta vožnje barkom nalazi se ostrvo Sveta Katarina sa istoimenim hotelom koji se vidi na slici. Ovde ćete naići na mirne, sakrivene uvale, borove šume i mediteransku makiju, …


Pogled na potpuno renoviran Grand Park hotel *****

Ovaj krasan hotel spušta se na 6 nivoa terasasto sa brda. Preko mora gleda na stari grad i ostrvo Sveta Katarina. Uz hotel je mnoštvo zelenila i nekoliko sačuvanog starog drveća. U lepim sobama možete boraviti 5 do 7 dana već za nešto ispod 300 Evra dnevno. Ako Vam je to prejeftino možete iznajmiti luksuzni apartman od 175 m2

pogled od hotela Grand Park na katedralu
pogled na bivše ostrvo preko male putničke luke
Ima mnogo lepih mesta za slikanje
Šetnjom uz rivu se veoma brzo dolazi do starog grada.
Ovo je lepa reklama za restoran. Dan i noć sa Afričkim margaritama
strmim stepenicama stiže se na vrh starog grada
Crkva sv. Eufemije
Nedeljom crkva je bila puna.
plavo-žuta kombinacija
U povratku ponovo pored bazena hotela Lone
OPATIJA (tal. Abbazía)
detalj iz amerčkih vrtova u Opatiji
crlva i samostan sv. Jakova

Crkva sv. Jakova (XVI vek) nalazi se na mestu benediktinske opatije po kojoj je grad dobio ime. Podignuta je najvjerojatnije u XV veku iako ima nekih ostataka iz XII veka. Oko nje je bilo malo ribarsko mesto sa 35 kućica.

skulptura stari ribar

Železnička veza Beča sa Trstom (1857) i Rijekom (1873) omogućila je glavnom gradu Austrije da dobije primorsko zimovalište.

na slici desno hotel Kvarner

Krajem XIX veka ovaj najstariji hrvatski hotel na Jadranu postao je mesto sastajanja evropskih kraljeva i careva Austro-Ugarske monarhije. Za vreme Jugoslavije bio je poznat po Opatijskom festivalu (1958-1986) gde se birao jugoslavenski predstavnik na Pesmi Evrovizije.

Šetalište Franje Josipa I poznato pod imenom Lungomare, spaja pitoreskno mjestašce Volosko te Opatiju, Ičiće, Iku i Lovran.

vila Angiolina

U blizini ovog raskršća se još uvek nalazi ruševni stari restoran Bevanda, a malo dalje i novi hotel i restoran Bevanda koji po ničem ne podsećaju na ovaj nekad slavan restoran.

hotel restoran Bevanda

Šetalište uz hotel i restoran već godinama nije uređeno ni iskorišteno. Postoje samo sigurnosne ograde koje više nemaju smisla. Ništa se ne dešava.

Ovo je bio skroman izbor svežih riba u ovom nekad slavnom restoranu.

Od nekadašnjeg slavnog restorana ostale su samo “slavne” cene koje su naravno preskupe za ono što se nudi.

Umesto francuskih kamenica okrepili smo se sa svežim domaćim škampima i osvežili solidmom domaćom malvazijom.
kamelije su već malo precvale
ruže
palme
opatijska ulica slavnih

U povratku do automobila sreli smo službeni autobus fudbalera Dinama Zagreb koji je sa Rijekom igrao odlučujuću utakmicu za novu titulu. Pred meč su bili u nekom restoranu u Opatiji.

Krenuli smo i pre njih stigli do Zagreba. Na autoputu je bilo malo gužve. Više zbog radova nego saobraćaja.