Orhideje su simbol ljubavI i lepote, jedinstva i plodnosti. To je upravo ono što osećam u tom divnom gradu-državi.

NAPRED SINGAPUR = Majulah Singapura

Botaničari se generalno slažu da jedna karakteristika iznad svih ostalih definiše orhideju i razlikuje je od gotovo svih drugih cvetnih biljaka: spajanje muškog dela cveta (stamen) i ženskog dela (tučak) u jednu strukturu koja se naziva stub – često vidljivo viri iz centra.

Dizajniranje uspešnog hibrida zahteva godine posvećenosti, veštine, intuicije, iskustva i sreće. Zavirio sam malo u taj proces pa ovde pišem o toj tajni.

Papilionanthe Miss Joaquim poznata kao singapurska orhideja je prvi Vanda hybrid koji je gospođica Agnes Joaquim uzgojila oko 1890 godine..
Vanda Miss Joaquim je mešavina u tom području najpopularnijih orhideja Vanda hookeriana i ženske V. Teres.

Zbog svoje otpornosti i kvaliteta cvetanja tokom cele godine, izabrana je 1981. da predstavlja jedinstvenost i hibridnu kulturu Singapura.   

John Dominy iz Devonpira se smatra prvim botaničarem na svetu koji je uspešno uzgojio hibridnu orhideju 1856.  Hibrid kalanteje i katleje. Do 1880. napravio je 23 hibrida.          

SINGAPURSKA BOTANIČKA BAŠTA

Singapurska botanička bašta proglašena je za Uneskovu svetsku baštinu 2015. Atrakcija stara 156 godina treća je botanička bašta koja je uvrštena na listu svetske baštine, posle engleske bašte Kew Garden i  Padova Bašte u Italiji. Ona je jedina tropska botanička bašta na listi.

Ono što se meni u ovoj bašti posebno dopalo je da je to moderna naučna institucija svetske klase koja se koristi za edukaciju, konzervaciju i naučni razvoj .
U blizini glavnog ulaza nalaze se prostorije za pripremu hibridnih orhideja gde možeš videti tehnologiju proizvodnje. Ono što možda nisi zapamtio može da se nauči sa informativnih panela u bašti orhideja.

U Botaničkoj bašti sreo sam decu predškolske dobi sa vaspitačima, grupe uzrasta osnovne i srednje škole kao i grupe studenata. Svi su u pravilu nosili crvene majice.

Ulaz u Botaničku baštu je besplatan, a za baštu orhideja kao njen poseban deo se plaća oko 5 dolara.

U okviru botaničke bašte nalazi se istraživački deo, herbarijum, biblioteka botanike i hortikulture, banka semena.  Odelenje za molekularnu biologiju i mikroprogramiranje, Odelenje za uzgoj i razvoj novih hibridnih orhideja. .

Uzgoj i razmnožavanje hibridnih orhideja

Odelenje za uzgoj i razvoj se bavi  uzgojem i razmnožavanjem novih hibridnih orhideja. Njegove osnove je pre 80-tak godina postavio professor Eric Holttum.

Uzgajivač mora da dizajnira hibride u skladu sa njihovom budućom upotrebom. Na primer, ako se hibrid koristi za proizvodnju rezanog cveća, uzgajivač treba da proizvede biljku slobodnog cvetanja sa dugim cvetnim stabljikama.

Na osnovu buduće upotrebe hibrida odabrati će se roditeljske biljke.

Laboratorija je proizvela mnoge značajne hibride orhideja tokom svoje istorije. Neke orhideje su nazvane po stranim uglednicima i poznatim ličnostima u znak sećanja na njihove posete bašti.

Nakon što je odabrao roditeljske biljke uzgajivač ukršta poliniju (koherentna masa polenovih zrna u biljci koja su proizvod samo jednog prašnika, ali se tokom oprašivanja prenose kao jedna celina) jednog roditelja (muškog) na stigmu (deo tučka gde polen klija) drugog roditelja (ženskog). Polinija preostajuće biljke (ženske) se odstranjuje da se spreči samooprašivanje.

Posle polinacije formira se mahuna semena. Čaurama je potrebno mesec do godinu dana da sazru.  Da bi u prirodi klijalo seme orhideja zahteva simbolično prisustvo gljivica da bi obezbedilo hranu. Seme orhideja takođe može da klija u sterilnom medijumu u posudi sa hranljivim materijama kao što su saharoza, nitrat, fosfat i kalijum. Danas se uglavnom koristi ova druga metoda.

Soba za pripremu medija za rast

Ovde se po posebnim receptima priprema hrana (mediji za rast) neophodna za hranjenje tkiva ili semena. Precizna količina mineralnih hranljivih materija biljnih hormona, vitamina, šećera i drugih sastojaka dodaju se u prirodni biljni želatin (agar agar žele). Cela mešavina se steriliše na pari kako bi se sprečio rast bakterija i gljivica. Seme i biljno tkivo stavljaju se u medijum za rast.

Soba za protresanje orhideja

Ovde se vrši protresanje tkiva u hranljivom rastvoru za poboljšanje snabdevanja vazduhom i hranljivim materijama. Bez osećaja gravitacije, oni se ne razvijaju u izdanke i korenje, već rastu u više tkiva. Tako nastaju hibridi.

Prostorija za kultivisanje biljaka

Kada se formira dovoljno tkiva, tresenje prestaje da bi se omogućio razvoj sadnica (sa izdancima i korenom). Materijal se prebacuje u nove flašice i odlaže na police. Mnogo biljaka se može dobiti iz nakupina tkiva koje vidite u posudama.

6 do 12 meseci od klijanja sadnice se vade iz posuda i prenose u obične saksije gde će ostati još nekoliko meseci. Nakon toga se svaka sadnica sadi u svoju posudu.

Pre dostizanja veličine za cvetanje sadnice se presađuju u veće saksije. U tom postupku slabe sadnice će se odstraniti. Ceo process od prvog presađivanja do cvetanja varira od jedne do četri godine zavisno od hibrida.

Nakon prvog cvetanja izabiru se najbolje formirani cvetovi lepih boja. Estetske i hortikulturne vradnosti se prate još godinu dana. Kada se utvrdi da se radi o vanrednom cvetu započinje se masovna proizvodnja.

Izabrane biljke se masovno proizvode preko kulture tkiva

Komadići tkiva koji rastu (meristemi) uzimaju se sa veoma mladih izdanaka. Ovo se uzgaja u bocama na sterilnom medijumu sa hranljivim materijama i biljnim hormonima.

Svaki merostem se razmnožava u brojne sitne sadnice. Ove zasadi će prerasti u veliki broj genetski zasada (klonova) i na kraju će biti izložene u Nacionalnom vrtu orhideja.

Cveće u botaničkoj bašti

U botaničkoj bašti raste pre svega drveće ali ima dosta cveća. Mnogo tropsko drveće ima predivne ukrasne cvetove, a tu su i lepe penjačice i vodeno cveće.

Neke bašte su bile u rekonstrukciji. Avgust u Singapuru nije najbolje vreme vezano za sezonu cvetanja koja traje marta do jula. Kažu da je najbolje u martu i aprilu.

Srećom mnoge druge su cvetale.

NACIONALNA BAŠTA ORHIDEJA

Nacionalna bašta orhideja u Singapuru je najveća svetska izložba orhideja sa više od 60.000 primeraka.

Smeštena na najvišem brdu Singapurske botaničke bašte. Tu možete videti preko 1000 vrsta i više od 2000 hibrida – zemlja snova antofila (ljubitelja cveća).

Među brojnim državnicima i slavnim ličnostima u VIP segmentu bašte svoju orhideju dobio je iz naše regije 2009. tadašnji premijer Crne Gore.

Ogroman bi bio posao da evidentiram svaku orhideju koju sam video ili uslikao, ali kako je ovo nekomercijalni post u nastavku stavljam još slika.

Singapur je za mene primer povratka čoveka prirodi odnosno uspešnog održivog razvoja istovremeno sa poboljšanjem prirodnog okruženja. O tome malo više u narednim postovima.

Koga interesuje više o Singapuru predlažem da pročita putopis o prvom putovanju

https://putopisanje.com/wp-admin/post.php?post=2788&action=edit