Volim Singapur. Mnogo je razloga za to.
Od sticanja nezavisnosti 1965. godine površina zemljišta ovog grada-države je povećana za 25% kroz proces stvaranja novog zemljišta u morima i rečnim koritima. Na taj način je izgrađen i sam centar grada, ali se amelioracija nije završila betonom i soliterima već je sa druge strane zaliva napravljen fantastični park drveća i cveća Gardens by the Bay. Ova planski izgrađena „Bašta pored zaliva“ na 105 hektara ima status nacionalnog parka. Godišnje ga obiđe oko 11 miliona turista.
U saradnji sa poznatom američkom firmom Sands iz Las Vegasa izgrađen je arhitektonski veoma zahtevan projekat tri solitera od 57 spratova spojenog krova sa velikom gondolom poput broda na vrhu gde se nalazi i najveći krovni bazen na svetu. O tome sam više pisao nakon prve posete u julu 2023.
2025. godine se planira u nastavku ove građevine izgradnja još jednog, četvrtog solitera sa oko 1.000 luksuznih apartmana i savremena hala za razne kulturne događaje kapaciteta 15.000 gledalaca. Dogradnja će trajati do kraja 2029. godine.
Za bogate turiste su otvorena sva vrata. Mnogo je najskupljih eskluzivnih radnji od kojih su mnoge u tržnim centrima u Marina Bej Sandsu i Orčard roudu. Luksuzni hoteli, restorani, specijalni tretman.
Zato nije čudno da je Singapur postao najskuplji grad na svetu. Ispred Ciriha i Njujorka.
Zakoni se poštuju. Ne primenjuju se uvek striktno kako sam očekivao ali se primenjuju. Šta je najvažnije građani su navikli da ih se pridržavaju.
Ljudi u državnoj administraciji su bolje plaćeni nego oni u boljim preduzećima tako da je pozitivna selekcija kadrova i nema korupcije koja se strogo kažnjava. Premijer ima tri puta veću platu od predsednika SAD.
Budžet se veoma pažljivo planira. Redovno se u njemu nalaze ambiciozni projekti (često kombinovani sa stranim ulaganjima).
Za svaki projekat raspisuju se otvoreni međunarodi tenderi. Svakodnevno se poboljšavaju uslovi života i standard građana.
Iako imaju nisku stopu nataliteta od svega 7,9 promila (Srbija 9,2) zbog relativno mladog stanovništva (prosek 35,7 godina, Srbija 44,1) imaju prirodni priraštaj 3,5% godišnje (Srbija – 2,5%).
Kad u obzir uzmemo imigraciju i emigraciju stanovništva situacija je mnogo povoljnija u korist Singapura. Ljudi ne odlaze iz Singapura da žive u okolnim zemljama već obrnuto.
Podaci o natalitetu su me iznenadili jer u svim delovima grada bilo je mnogo male dece sa roditeljima ili u grupama sa voditeljima. Odgajanju i školovanju dece ovde se posvećuje izuzetna pažnja.
STAMBENA IZGRADNJA U SINGAPURU
U Sky habitatu možeš kupiti stan već za oko 920.000 €. Oni malo skuplji su do 3.350.000 €. 37.1% stanova je u lizingu na 99 godina, a 62.9% u privatnom vlaništvu.
Oko 78% stanovništva živi u zakupu javnih stanova. Izgradnjom i održavanjem ovih stanova upravlja Odbor za stambena i razvojna pitanja (HDB; često nazivan i Stambeni odbor) u okviru Ministarstva nacionalnog razvoja. Stranci ne mogu da iznajmljuju ili kupuju ove povoljnije stanove.
Od 2020. javna stambena izgradnja u Singapuru planira se u novim naseljima u okolini grada.
Stanovi na lizing se sastoje od manjih jedinica (obično 4-sobnih, ali ima i 2-sobnih) i uglavnom su namenjeni domaćinstvima sa nižim prihodima. Statistika kaže da ovakvih stanova ima 1,13 miliona. Razrađeni su načini podrške ljudima sa manjim prihodima i starijima da mogu da otkupe te stanove i postanu privatni vlasnici.
Medijalna bruto plata u Singapuru je momentalno oko 3.170 Evra. Prosečna je mnogo viša ali zbog ogromnih razlika u platama nije realan pokazatelj. 5 % Singapuraca ulazi u 1% najplaćenijih na svetu.
Nema minimalne plate ali stariji od 35 godina koji imaju plate 1600 Evra i manje dobivaju socijalnu pomoć tzv. Workfare.
Za razliku od većine interesantnih zgrada kojima sam mogao prići, u savremeni kompleks Interlejs su jedva propustili taksi da prođe do prvih zgrada, a tamo su već čekali drugi stražari. Nisu dozvolii da razgledam ovaj stambeni blok. Dozvolili su samo da sa mesta gde se ulazi u garaže napravim nekoliko fotografija. Privatno vlasništvo.
Ovde se radi o kondominijumu. To je savremeni koncept gradnje koji nudi udobnost i privatnost sopstvenog doma, kao i uživanje u zajedničkim sadržajima, ali isključivo svojim stanarima. To znači da osim „krova nad glavom”, stanari imaju na raspolaganju parking mesta, parkove, spa centar, prodavnice, igrališta za decu, stalni video nadzor, obezbeđenje i profesionalno održavanje.
U Beogradu postoji nekoliko kondominijuma. Voždove kapije, Central Garden i najnoviji Wellport. Projektovala ih je ekipa arhitekta Rami Wimmera. Nisu toliko atraktivni i verovatno manje organizovani od Interlejsa ili Kolonade ali sigurno ni toliko skupi.
U istorijskom centru grada uz ušće reke Singapur sa “Morskim zalivom” na obe strane nalaze se skulpture koje prikazuju scene iz prošlosti grada.
Obložena granitom, bronzom, lakom i staklom, ova poslovna zgrada uređena je u blistavom Art Deco stilu, sličnom njujorškoj Chanin zgradi.
I pored potrebe za stranim radnicima u Singapuru se ne podržava imigracija, kao ni integracija stranih radnika pa npr. radnike iz Indije na gradilištima plaćaju svega 20 S$ ( oko 14€) dnevno.
Izvođač je ugradio držače za sušenje veša na svim balkonima što je protivno urbanim estetskim standardima.
Srećom takva arhitektura u Singapuru je izuzetak. Mnogo je primera vrhunske savremene arhitekture.
Reflekšns je projektovao Daniel Libeskind sa lokalnim timom DCA architekti. Šest karakterističnih zakrivljenih staklenih tornjeva pružaju panoramski pogled na planinu Faber i ostrvo Sentoza na drugu stranu.
Ovde je izgrađeno 1129 stanova na lizing od 99-godina.
ŽIVOPISNI MURALI U STARINSKIM DELOVIMA GRADA
Izgrađena 1900. godine, kuća Tan Teng Niah je dvospratna vila sa pastelnim nijansama eksterijera i poslednja je preživela kineska vila u Maloj Indiji.
U Singapuru je zakonom zabranjeno pisanje ili crtanje murala bez prethodne dozvole.
Kapong Gelam je popularno mesto za turiste pa ima više malih restorana i kafića
VRHUNSKA „BRZA HRANA“
Havker centar ili centar za kuvanu hranu je kompleks na otvorenom koji se obično nalazi u Singapuru, Hong Kongu i Maleziji. Napravljeni su da obezbede sanitarniju alternativu mobilnim kolicima i sadrže mnogo štandova na kojima se prodaju različite vrste pristupačnih obroka
O kvaliteti hrane u ovim centrima dovoljno govori činjenica da ove godine u Singapuru čak 11 restorančića u tim centrima ima Mišlenovu zvezdicu.
U Maksvel centru hrane uverio sam se u tačnost preporuke lokalaca da je većina restorana u ostalim Havker centrima nešto jeftinija a često i bolja od ovih „markiranih“ Havker restorana. Sve ostalo je marketing.
tamte vamte
Naše turističke grupe u Singapuru borave veoma kratko u najjeftinijim hotelima sa dve zvezdice. Bez prozora, ali sa dobrim klima uređajima. Mnogi te vode na duže šetnje i prevoze jeftinim javnim prevozom šta je dobro za fizičku kondiciju.
Redovan taksi u Singapuru je tek nešto skuplji od onog u Beogradu. Prema mom iskustvu 15 – 20%. Veoma je teško dobiti taksi ako ne koristite Grab aplikaciju u kojoj je prevoz na nivou cena kod nas.
Stajališta taksija su obično prazna i dolaze vozila koja su poručena.
Kao šta se vidi na slici na spratu je samo zadnja trećina natkrivena. Ako sednete na vrelo sedište napred bićete celo vreme na udaru sunca ili povremenih kiša.
Na ostrvu Sentoza je organizovan besplatan prevoz lokalnom ostrvskom žičarom i autobusima do hotela, plaža, Univerzal studija, Akvarijuma i drugih znamenitosti.
Luka sa mnogobrojnim tankerima je veoma blizu lepih peščanih plaža na Sentozi, pa iako su malo zaklonjene ne bih preporučio kupanje. Sredinom jula su se zapalila dva tankera pa su plaže bile bile zatvorene navodno “zbog redovnog održavanja”
Prodavnice jeftinije robe
Za domaće stanovništvo se provode brojne socijalne mere kao što su besplatno ili privilegovano korišćenje javnih dobara i ustanova. Npr. cene ulaznica za razne turističke znamenitosti, zološki vrt, park ptica, vrt orhideja, muzeje, su mnogo jeftinije, a neke i besplatne za domaće posetioce.
Na putovanjima ne gubim vreme u kupovinama ali primetio sam da u Singapuru ima mnogo jeftinih radnji. Posebno oko tržnih centara u Maloj Indiji ili na ulicama u Kineskoj četvrti.
Gardens by the Bay
Pogled kroz superdrveće sa šetališta Skywalk na Marina Bay Sands i centar.
Ovaj nacionalni park sa svojim fantastičnim staklenim baštama u centru grada veoma se uspešno drži u fokusu pažnje šire javnosti i privlači mnogo turista.
FLowER DOME
Ne samo da je najveći nego verovatno i najlepši. Svakih nekoliko meseci menjaju se tematske postavke. Ovaj put tema je bila Moneova impresija baštama.
Setio sam se svog života u Parizu krajem sedamdesetih prošlog veka. Najveći mi je užitak bio ako ulovim malo vremena pred kraj radnog dana da na bar pola sata svratim u Tuillers do Muzeja impresionista Jeu de Paume. Da odmorim oči na pastelnim bojama slika i udahnem miris odstajalih uljanih boja.
Kad bih prošao pored brojnih slika Monea, Pissaroa, Sisleya, Renoara i drugih na kraju dvorane je bio Doručak na travi Edgara Manea.
Ali, pustimo reči. Neka malo cveće priča…
Ovo je slika sa prigodne izložbe
Odlazeći iz Singapura, nose sa sobom lepe uspomene i ostavljaju deo sebe.
CLAUD FOREST
Ovom staklenom baštom sa tropskom planinskom oblačnom šumom dominira jedan od najvećih vodopada na svetu u zatvorenom i bujna planina prekrivene biljkama iz celog sveta.
ORHIDEJE angkor vata
Glavna tema aktualne postavke su orhideje Angkor Vata.
Ne moraš putovati do Kambodže da bi video ovo divno cveće.
ETERIČNI BELI PERSIJANCI DEJLA ČIHULIJA
Na vrhu brda Šume oblaka nisu oblaci već iznenadni susret sa divnim staklenim cvećem Dejla Čihulija. Grupa filantropa je finansirala izložbu njegovih radova u Claud forestu povodom godišnjice otvaranja. Nema lepšeg poklona
Prvi put sam se sreo sa delima ovog vrhunskog umetnika pre nešto više od 7 godina u njujorškoj botaničkog bašti u Bronksu.
Nedugo potom svedočio sam njegovim delima u vrhunskim hotelima Las Vegasa. Zamalo da u njegovoj radnji u hotelu Bellagio kupim par predivnih dela ali je ostalo na dobroj volji prodavačice koja mi je obećavala da će mi ih poslati u Beograd. Jedino je bio problem da mi je džep bio šupalj pa mi je falilo nekoliko desetaka hiljada dolara.
CVETNA FANTAZIJA
Ova cvetna izložba na 1500 m2 se sastoji od četri baštenska pejzaža cvetne umetnosti na trgu Baifront koji se nalazi odmah do najbliže metro stanice.
Svake večeri se održava zvučno svetlosni spektakl Rapsodija cveća i tehologije sa superdrvećem.
SLOŽNA ZAJEDNICA
Singapur nije jedina zemlja sa četri službena jezika (kao Ruanda, Papua Nova Gvineja, Luksemburg, Švajcarska i Španija). Sva četiri zvanična jezika Singapura potiču iz različitih porodica jezika, što ovaj slučaj čini tako posebnim.
Statistika verskog opredeljenja pomalo iznenađuje kad se ima u vidu nacionalna struktura stanovništva. Prema podacima iz 2020. budizam je najraširenija vera sa 31%. Ateista ima 20%, hrišćana oko 19%, muslimana 16%, taoista 9% i hindusa 5%.
Iako je hindusa prema statistici malo njihovi hramovi su brojni i veoma atraktivni za turiste.
Ko su Peranakani?
Ovde sam se prvi put sreo sa pojmom etničke grupe Peranakan. Anak na malajskom znači dete. U smislenom prevodu Peranakan bi bio neko rođen u Singapuru, Kuala Lumpuru ili nekom mestu jugoistočne Azije sa baštinom neke druge kulture ili njene mešavine.
Jewell na aerodromu Čangi
Dževel obuhvata bašte, atrakcije, hotel, oko 300 maloprodajnih objekata i restorana, kao i servis za ranu prijavu prtljaga. Pokriva ukupnu bruto površinu od 135.700 m2. Prostire se na pet nadzemnih i pet podrumskih spratova. Vođa projektantskog tima je je bio ko drugi nego Moshe Safdi.
Tu je dolina, šuma Shiseido, zatvorena bašta koja se proteže na pet spratova i Canopi Park na najvišem nivou, sa baštama i sadržajima za slobodno vreme.